Појава азијских бубамара
Наранџасте прождрљивице
Честе притужбе грађана се забележене у нашој служби. У сунчаним јесењим данима, масовне појаве азијских бубамара су примећене на фасадама кућа са тенденцијом улажења у објекте.
Тренутна масовна појава азијских бубамара нас је обавезала да грађане информишемо о датој врсти.
Азијска бубамара (Harmonia axuridis Pallas) је типична по изгледу и не разликује се пуно од осталих врста бубамара. Почетком 80-их година XX века званично је унета у САД, као биолошки агенс у борби против биљних ваши. Брзо се аклиматизовала и постала доминантна бубамара у новој средини. После 20 година брзо се раширила по САД, Канади, Јужној Америци, Европи. . . Код нас је први пут забележена 2008. године на територији Националног парка Фрушка Гора.
У јесен када јој нестане хране добија нагон за ројењем. Кад видите једну, будите сигурни да следи још много њих јер одрасле јединке испуштају феромон који привлачи остале бубе и тако у роју траже одговарајуће место за хибернацију(презимљавање).
По начину ражмножавања, врста H. axuridis има потпуни циклус развића, пролази кроз стадијуме јајета, четри ларвена ступња, препупа, пупа и имаго. Просечан број генерација је 2, али у повољним климатским условима може да развије и до 4 генерације годишње. Дужина живота зависи од услова средине, али према подацима из литературе 15-20% популације живи и до 3 године.
У погледу исхране, хране се лисним вашима и штитастим вашима, ларвама предатора. Врло су прождрљиве, дневно поједу и до 600 ваши. Захваљујући свом огромном апетиту ларва азијске врсте бубамаре појешће за 4-5 недеља десет пута више хране но што је сама тешка.
Такође су и фитофагне, праве штете на зрелим плодовима воћа. Због изражених инвазивних особина потискује друге врсте предатора на путу у потрази за храном.
Кад је бубамара у опасности брани се испуштањем хемолимфе из ножних зглобова. Због садржаја кокоцинелина одбија већину птица и мрава. Кад их нађете у кући, не би их требало убијати механичким путем, препорука је да се избришу лагано метлом или усисивачем да не би дошло до прљање зидова и испуштање непријатног мириса.
Ова врста за сада не преставља економски значајну штеточину. Корисност ових инсеката се огледа у смањењу популације лисних ваши. Светски стручњаци раде на проналажењу начина да контролишу популацију азијских бубамара истражујући потенцијалне природне непријатеље, који би смањили бројност. Отпорне су на биљне болести и паразите. Проучавање њене биоекологије у климатским условима наше земље тек предстоји.
Тренутна масовна појава азијских бубамара нас је обавезала да грађане информишемо о датој врсти.
Азијска бубамара (Harmonia axuridis Pallas) је типична по изгледу и не разликује се пуно од осталих врста бубамара. Почетком 80-их година XX века званично је унета у САД, као биолошки агенс у борби против биљних ваши. Брзо се аклиматизовала и постала доминантна бубамара у новој средини. После 20 година брзо се раширила по САД, Канади, Јужној Америци, Европи. . . Код нас је први пут забележена 2008. године на територији Националног парка Фрушка Гора.
У јесен када јој нестане хране добија нагон за ројењем. Кад видите једну, будите сигурни да следи још много њих јер одрасле јединке испуштају феромон који привлачи остале бубе и тако у роју траже одговарајуће место за хибернацију(презимљавање).
По начину ражмножавања, врста H. axuridis има потпуни циклус развића, пролази кроз стадијуме јајета, четри ларвена ступња, препупа, пупа и имаго. Просечан број генерација је 2, али у повољним климатским условима може да развије и до 4 генерације годишње. Дужина живота зависи од услова средине, али према подацима из литературе 15-20% популације живи и до 3 године.
У погледу исхране, хране се лисним вашима и штитастим вашима, ларвама предатора. Врло су прождрљиве, дневно поједу и до 600 ваши. Захваљујући свом огромном апетиту ларва азијске врсте бубамаре појешће за 4-5 недеља десет пута више хране но што је сама тешка.
Такође су и фитофагне, праве штете на зрелим плодовима воћа. Због изражених инвазивних особина потискује друге врсте предатора на путу у потрази за храном.
Кад је бубамара у опасности брани се испуштањем хемолимфе из ножних зглобова. Због садржаја кокоцинелина одбија већину птица и мрава. Кад их нађете у кући, не би их требало убијати механичким путем, препорука је да се избришу лагано метлом или усисивачем да не би дошло до прљање зидова и испуштање непријатног мириса.
Ова врста за сада не преставља економски значајну штеточину. Корисност ових инсеката се огледа у смањењу популације лисних ваши. Светски стручњаци раде на проналажењу начина да контролишу популацију азијских бубамара истражујући потенцијалне природне непријатеље, који би смањили бројност. Отпорне су на биљне болести и паразите. Проучавање њене биоекологије у климатским условима наше земље тек предстоји.
Дипл. инг Слободан Гошић саветодавац за заштиту биља
Најновији број
24. април 2025.