Од узора до терета

Aсоцијација Дуга, покренула је пројекат „Развој превентивног социјално – здравственог програма који се реализује у оквиру „Регионалног програма локалне демократије на Западном Балкану“ ReLOaD, који финансира Европска унија, а спроводи Програм Уједињених нација UNDP уз подршку града Шапца. Циљ пројекта је да се услуге социјалне и здравствене заштите приближе корисницима, да се корисници упознају са правима која могу да остваре, а нису остварили.
Осим низа поулација којима је потребна разноразна помоћ, а која се спроводи кроз пројекат, једна од категорија су самачка старачка домаћинства. Како старе особе имају здравствених проблема њима се првенствено пружају услуге праћења у здравствене институције, заказивање лекарских прегледа, као и услуге неге (мерење притиска и нивоа шећера у крви, помоћ при одржавању личне хигијене и сл).
Јована Иванковић, запослена у Асоцијацији „ДУГА“ као социјална радница један је од учесника пројекта, а њено задужење је процена социоекономског статуса корисника, обављање разговора са циљем прикуљања информација и у складу са тим процена потреба корисника у датом тренутку. Осим тога, укључује у складу са потребама корисника, друге чланове тима, али и стручњаке из институција, како би старима помогли на адекватан начин.

Осећање изолованости
-Самачким старачким домаћинствима оваква врста помоћи је потребна јер нису у могућности самостално да оду до одређених институција или им одлазак представља неку врсту напора. Неретко немају никог ко би могао да им пружи помоћ и подршку. Чланови оваквих домаћинстава се често осећају изоловано. Иако су свесни тога да њихова деца имају своје обавезе тешко им пада самоћа и то што немају са ким да попричају – истиче Иванковићева и као један од највећих проблема осим здравствених, издваја социјалну изолованост корисника.
У првом месецу реализације пројекта тим је досегао 17 самачких старачких домаћинстава, а како истиче Александар Прица, председник Асоцијације „ДУГА“ и аутор овог програма, доказан је низ проблема.
-Није исто бити стар у селу и граду, као што није исто бити мушкарац и жена у селу. Наше нане, на селу раде напорно читав свој живот, и то веома тешке физичке послове. Када падну “с ногу”, веома често су гледане као терет, што ме као човека јако погађа. Баш због тога сам као једну од циљних популација овог пилот пројекта изабрао самачка старачка домаћинства у руралном подручју – објашљава Прица.

На селу најугроженија
социјална група
Сва истраживања о сиромаштву у Србији показала су да су стари на селу и даље социјално најугроженија група. Уколико и имају пензије, оне су мале и нередовне, а њихова материјална сигурност условљена је величином поседа, а не приходима са газдинства, иако је јасно да живе на ивици сиромаштва. Усамљеност, здравствено стање и сиромаштво су њихови највећи проблем.
- Кроз овај пројекат желимо да досегнемо особе треће доби које живе саме на селима, проценимо њихову ситуацију пружимо им неопходну подршку и са другим институцијама или хуманитарним организацијама покушамо решити њихове проблеме и превенирати оне које су у настајању. Овом приликом позивам све који у својој околини имају особе треће доби које живе саме, да нас контактирају. Наш тим који броји 6 чланова: две социјалне раднице, неговатељицу, психолога и два теренска радника изаћи ће на терен и проценити ситуацију, као и пружити помоћ и подршку у складу са својим могућностима и надлежношћу – додаје Прица.

Економско, психичко и
физичко насиље
У сарадњи са Центрима за социјални рад, са којима Асоцијација „ДУГА“ тренутно реализује нови пројекат „Примена концепта безбедносне културе“, а који финансира Мисија за Европску безбедност и сарадњу OEBS, дефинисани су најчешће безбедносни изазови старих особа у Србији.
-До сада смо на 6 едукација за стручне раднике система социјалне заштите, на сваком тренингу старе препознали као једну од најугроженијих група у Србији и када је безбедност у питању. Стручне раднице и радници сиситема социјалне заштите, истичу да им се најчешће као појавни облици насиља дешавају економско, психичко па физичко насиље. А да су на жалост починиоци, најчешће чланови породице, деца и унуци, али да насиље веома често доживе и у институцијама, пре свега здравственим – каже Прица.
Примећено је да се одређен број особа специјализовао за потписивање уговора о доживотном издржавању старих особа, а да за узврат добијају сву њихову имовину.
- Показало се да ово за старе особе може бити веома опасно, јер после потписивања уговора веома често могу бити занемаривани и изоловани, а да више ништа не могу учинити. Зато тим Асоцијације ДУГА улаже напоре да их упозори да пре склапања било каквог уговора ураде процену, најбоље са стручним радницама система социјалне заштите, како себе не би довели у веома лошу, али често и опасну ситуацију – закључује Александар Прица.