Сећања у сенци идеологија

Недавно смо имали прилику да у Богатићу присуствујемо својеврсном историјском часу на тему учешћа Мачвана у Првом светском рату. Том приликом није изостало ни полагање венаца крај споменика херојима овог краја, који су на олтар отаџбине, тада ( 1912-1918) положили своје животе, како савременици воле да кажу борећи се “за крст часни и слободу златну”. Национална узвишеност и слободарски живот, скупо су плаћени. Више од 60 одсто мушке популације Србије, а међу њима велики број Мачвана оставили су своје кости, ко зна где, највише на путу који данас славе и диве се делима тих, “нешколованих војника”, често у опанцима у борби против добро наоружане и опремљене “царске војске”.
Утолико је било драже подсећање на те славне дане пре једног века. Историјски је познато, а у усменом предању остало запажање да су Мачвани увек били тамо где је најтеже. Карађорђевом звездом са мачевима одликовано је 25 бораца, а истим орденом за изузетну храброст Шести пук и Дринска дивизија. Генерал Пантелија Јуришић из Црне Баре за заслуге у командовању добио је поменути орден, два пута.
Живот никада није штедео житеље велике српске равнице, а они су често без икаквих идеолошких убеђења одлазили у ратове, што би један овдашњи песник рекао, као у сватове. Прворазредни циљ им је био одбрана сопственог огњишта и за то су се често од мирних и вредних земљоделаца, “претварали” у војнике.
У ОО СУБНОР Богатић, наглашавају да према свим бранитељима отаџбине остаје вечна захвалност. Пре неколико дана су са представницима породице, положили венац крај споменика Милана Ђаковића у дворишту сеоске цркве у Глоговцу. Том приликом Мијољуб Јосиповић, председник мачванске борачке организације, каже да је првоборац Милан Ђаковић био командант Мачванског партизанског одреда и први председник Среског народно-ослободилачког одбора Мачве.
- Пре неколико дана, навршило се тачно 77. година како је Ђаковић стрељан од стране окупатора и домаћих издајника Недићеве сеоске страже у Глоговцу, објаснио је овом приликом Јосиповић.
Ни “пламен” устанка у Мачви, током Другог светског рата није био занемарљив. У Зборнику, ОО СУБНОР Богатића су записана сва имена учесника овог рата. Нагласили су у уводном делу, првенствено да се не заборави, а то је опет према њиховој тврдњи трајније, ако остане записано у књизи. И остало је записано, преко 3.000 имена из свих мачванских села.
Потомци су сачували дела својих предака у причи али и на фотографијама које урамљене стоје на неким зидовима у централном делу пространих кућа. Заслужену почаст, одају им и полагањем венаца, најчешће приликом неких јубилеја.