ДРАГАН ТЕРЗИЋ, ПОЉОПРИВРЕДНИК ИЗ ШТИТАРА
Посао без дана одмора
Ситуација је таква кава је. Прошла година је била одлична, а сви још памтимо 2016. када је била лоша. Проблем је што се слабо вреднује рад у пољопривреди - каже Драган
За Драгана Терзића из Штитара пољопривреда је, по свој прилици, постала љубав. После свих ових година рада, труда и одрицања, Драган чврсто стоји на свом имању и бори се са истим оним жаром као када је био младић.
Производњом млека бави се од малих ногу, а на сву срећу и син наследник је одлучио да остане на селу и да настави породични посао. Данас, три генерације Терзића воде рачуна о 40 грла крава, телади и бикова, 22 хектара земље, нешто свиња, а ваља поменути и воћњак.
- Производимо на дневном ниво 250 литара млека. Поново радимо са Шабачком млекаром. Ситуација је таква кава је. Прошла година је била одлична, а сви још памтимо 2016. када је била лоша. Проблем је што се слабо вреднује рад у пољопривреди - каже Драган.
Према његовим речима, највећи проблем у производњи млека је управо цена и то што би рад у пољопривреди морао да се поштује више.
- Радимо и боримо се. Члан сам и Шабачког удружења одгајивача говеда. Ми, као и сви у пољопривреди, радимо 365 дана у недељи. Када сам женио сина прошле године, морао сам да нађем замену да уради све што је требало тог дана. Једноставно нема дана паузе у производњи - прича на Драган.
Произвођачи млека у Србији добијају премију од седам динара по предатом литру млека, 25.000 динара по музном грлу, а од града 2.000 динара по осемењеној крави.
- Град је исплатио све оно што је обећао. И добро је то што наш град има разумевања за нас пољопривреднике. Власт лепо сарађује са удружењима, и често нас послуша - додаје Драган.
Као и сви они који живе и раде на селу, размишља и о томе да повећа производњу, нарочито после одлуке сина да остане на имању. Циљ је да прошире капацитет и да производе 300 литара млека на дневно нивоу.
- И ми смо некада производили бостан и кромпир. Продавали смо, али се дешавало да нам дођу купци, а ми морамо да муземо краве. Производња млека је одговоран и прецизан посао, а краве су изузетно интелигентне животиње - наглашава наш саговорник.
Сви знају да је тежак хлеб у пољопривреди. Као што је већ поменуо, ради се 365 дана у године, рано се устаје, а некада и касно легне. Драгана то не обесхрабрује.
- И онај ко вози аутобус мора да устане рано и да дође у Штитар како би превезао мештане који иду на посао у град. Да се ради мора, и од тог рада треба живети. Пољопривреда обезбеђује нормалан живот, ако сте спремни на велики труд и одрицања - каже Драган.
Некада је животни век крава био много дужи него данас. За производњу млека се користе од друге године, и онда пет до шест лактација. Што су старије, то се смањује и количина млека које могу да произведу.
Драган истиче и то да је производња млека исплатљивија ако сами производите храну за стоку. Због тога, породица Терзић обрађује 22 хектара земље и то кукуруза, соје и сунцокрета који се до скора у Мачви и није толико гајио. Вредно раде Терзићи и чврсто верују у себе и своје имање. Све док је тако, немају разлога за неку велику секирацију.
Музика умирује
Драган Терзић својим кравам већ 20 година пушта радио да свира у штали.
- Није то урбана легенда, већ музика делује умирујуће на животиње. Када имају музику, једноставно не обраћају пажњу на нас. Умири их без обзира на чињеницу да ли једу или их муземо, Радио им гасим увече - напомиње Драган.
Производњом млека бави се од малих ногу, а на сву срећу и син наследник је одлучио да остане на селу и да настави породични посао. Данас, три генерације Терзића воде рачуна о 40 грла крава, телади и бикова, 22 хектара земље, нешто свиња, а ваља поменути и воћњак.
- Производимо на дневном ниво 250 литара млека. Поново радимо са Шабачком млекаром. Ситуација је таква кава је. Прошла година је била одлична, а сви још памтимо 2016. када је била лоша. Проблем је што се слабо вреднује рад у пољопривреди - каже Драган.
Према његовим речима, највећи проблем у производњи млека је управо цена и то што би рад у пољопривреди морао да се поштује више.
- Радимо и боримо се. Члан сам и Шабачког удружења одгајивача говеда. Ми, као и сви у пољопривреди, радимо 365 дана у недељи. Када сам женио сина прошле године, морао сам да нађем замену да уради све што је требало тог дана. Једноставно нема дана паузе у производњи - прича на Драган.
Произвођачи млека у Србији добијају премију од седам динара по предатом литру млека, 25.000 динара по музном грлу, а од града 2.000 динара по осемењеној крави.
- Град је исплатио све оно што је обећао. И добро је то што наш град има разумевања за нас пољопривреднике. Власт лепо сарађује са удружењима, и често нас послуша - додаје Драган.
Као и сви они који живе и раде на селу, размишља и о томе да повећа производњу, нарочито после одлуке сина да остане на имању. Циљ је да прошире капацитет и да производе 300 литара млека на дневно нивоу.
- И ми смо некада производили бостан и кромпир. Продавали смо, али се дешавало да нам дођу купци, а ми морамо да муземо краве. Производња млека је одговоран и прецизан посао, а краве су изузетно интелигентне животиње - наглашава наш саговорник.
Сви знају да је тежак хлеб у пољопривреди. Као што је већ поменуо, ради се 365 дана у године, рано се устаје, а некада и касно легне. Драгана то не обесхрабрује.
- И онај ко вози аутобус мора да устане рано и да дође у Штитар како би превезао мештане који иду на посао у град. Да се ради мора, и од тог рада треба живети. Пољопривреда обезбеђује нормалан живот, ако сте спремни на велики труд и одрицања - каже Драган.
Некада је животни век крава био много дужи него данас. За производњу млека се користе од друге године, и онда пет до шест лактација. Што су старије, то се смањује и количина млека које могу да произведу.
Драган истиче и то да је производња млека исплатљивија ако сами производите храну за стоку. Због тога, породица Терзић обрађује 22 хектара земље и то кукуруза, соје и сунцокрета који се до скора у Мачви и није толико гајио. Вредно раде Терзићи и чврсто верују у себе и своје имање. Све док је тако, немају разлога за неку велику секирацију.
Драган Терзић својим кравам већ 20 година пушта радио да свира у штали.
- Није то урбана легенда, већ музика делује умирујуће на животиње. Када имају музику, једноставно не обраћају пажњу на нас. Умири их без обзира на чињеницу да ли једу или их муземо, Радио им гасим увече - напомиње Драган.
Н. К.
Најновији број
25. април 2024.
