Инфо

18. фебруар 2021.18. феб 2021.
ВИТАЛНОСТ И ФАНАТИЧНА УПОРНОСТ
Мачванска пољопривреда у доба короне

ВИТАЛНОСТ И ФАНАТИЧНА УПОРНОСТ

Ратари се потрудили да засеју пшеницу на рекордним површинама. Свињокољ је у јеку, жешћи него раније због ниске цене свиња,а житеље једне од највећих равница у Србији могуће је видети ових дана како с маскама на лицу, често на бициклу носе млеко до откупних станица у селу
За неке економске аналитичаре, али и школованије ратаре, више склоне оловци и рачунању, као гром из ведра неба деловала је вест да кукуруз на великим светским берзама стално поскупљује, што се одмах одразило и на цену кукуруза на мачванским пијацама. Неки су због тога „укњижили“ губитак.
Читајући даље сазнајемо да богати светски фондови, међу којима се истичу Кинези све више купују кукуруз, уверени да је улагање у храну најбоља добитна комбинација. То се веома добро показало баш у Мачви на старту велике пандемије корона вируса која је захватила читав свет. У Србији није било проблема са снабдевањем, између осталог пшеничним брашном.

Наиме, овдашњи ратари су под отежаним околностима због нестабилне здравствене ситуације и иначе тешких економских прилика у српској пољопривреди успели да благовремено (у оптималном року) засеју пшеницом много веће површине од планираних и тако на практичан начин обезбеде макроекономску стабилност земље и у будуће.

Нажалост губљење интереса сточара у гајење товљеника догађа се баш ових дана. Цена ових свиња, тврде они пала је испод сваког економског интереса те су принуђени да уништавају запат


Узгред буди речено пшеница се ових дана зелени на многим њивама, а искуснији ратари и стручњаци кажу да се добро избокорала и сада би било добро извршити прву прихрану усева вештачким ђубривом, што је веома значајно за будући добар принос. С друге стране ратари су се навикли на потешкоће које прате пољопривреду па се више уздају „усе и у своје кљусе“. Пшеницу, кажу углавном сеју ради плодореда, а не ради неке економске рачунице, мада их кретање цене и ове житарице у последње време на берзи демантује. Остаје да време пресуди, потврди или демантује чињеницу да житарице постају „чврста валута“.

Нажалост губљење интереса сточара у гајење товљеника догађа се баш ових дана. Цена ових свиња, тврде они пала је испод сваког економског интереса те су принуђени да уништавају запат. Потврђује то и врхунски мајстор за свињокољ Миомир Мија Маштраповић из Бановог Поља који са својим сарадницима: Радишом Аћимовићем, Слободаном Ђукановићем, Велизаром Андрићем, сином Дарком Маштраповићем и супругом Валентином, која је задужена за сушење меса, имају пуне руке посла.

Раде, како каже Мија по старој технологији, која се у овом случају добро показује, а људи који му се обраћају за услугу су изузетно задовољни будући да за мало новца добијају квалитетно уређене производе од меса. Маштраповић додаје да се многи сточари опредељују за уништавање запата свиња (крмач), јер не могу да издрже превише ниску цену товљеника у односу на оно што су у њих уложили, односно конкуренцију меса из увоза, често сумњивог квалитета. У сваком случају свињокољ је жешћи него раније.

Чињеница је и то да се мачвански домаћини који највише живе од пољопривреде, добро носе са короном. Ових дана могуће их је видети са заштитним маскама на лицу које носе и на бициклима, док превозе млеко у кантама до откупних станица у селу.
Љ.Ђ.

Најновији број

2. фебруар 2023.

Најновији број
Verified by Visa MasterCard SecureCode
American Express MaestroCard MasterCard Visa
Banka Intesa