Застој у расту

Болест названу “жута патуљавост јечма” узрокује вирус (BYDVВ – Barley Yellow Dworf). Симптоми ове болести су застој у расту (патуљавост) и промена боје листова. Сличне симптоме могу изазвати и абиотски чиниоци (ниске температуре, вишак или мањак воде у земљишту), недостатак хранива (азот и сумпор) и оштећења од хербицида. На појаву болести повољно делују температуре од 10 до 18°C. При нижим температурама уз мањак сунчевог светла (облачно), као и при температурама изнад 30°C симптоми везани уз промену боје нестају. Овај вирус паразитира на преко 100 врста из породица трава ( Poacеae), а међу њима су јечам, пшеница, овас, раж, тритикале, кукуруз и многи травнати корови. Младе биљке бивају заражене током јесени, од лисних ваши које већ у себи имају вирусе, односно које су се претходно храниле на зараженим травама, самониклим биљкама стрних жита. Оно што треба нагласити је да са ницањем пшенице и јечма прво насељавају раније рокове сетве и раније никнуте усеве стрних жита (јечам) као и оне површине на којима је изостао третман семена инсектицидима.
Симптоми на јечму : Долази до застоја у расту , а листови попримају златножуту боју уз појаву гљива чађавица . Почетно жућење јавља се на врховима листова ширећи се према основи плојке . Ако је зараза наступила у јесен, младо лишцће уз промену боје постаје дебље , чвршцће и стоји усправно . Рано заражене биљке обично не класају или су им класови мањи, често стерилни. Раст корена је слаб. Промене могу захватити поједине групе биљака, а при јаком нападу, читаво поље може бити заражено.
Симптоми на пшеници : Почетни знак болести је жућење листова, који касније поприме црвенкасту боју. При заразама у раним фазама развоја, биљке достижу само трећину до половине своје нормалне висине. У тим случајевима класање је ретко, а приноси зрна су битно смањени. Ако зараза наступи касније, симптоми су блажи, виде се хлоротичне пруге између жила средњих листова, а горњи листови поцрвене.
Извор заразе и начин преношења болести :
Најважнији извор заразе су вишегодишњи травни корови. Уз траве важан домаћин је и кукуруз који лети представља мост за пренос овог вируса између жетве и сетве озимих житарица. Вирус преноси више од 20 врста ваши од који су најчешће Rhopalosiphum padi-sremzina лисна ваш, Rhopalosiphum maidis-зелена кукурузна лисна ваш и Ситобион авене-овсена лисна ваш. Код озимих усева највеће су штете код јесење заразе . Болест се не преноси механички ( додиром биљака ), а није сигурно преноси ли се семеном.
Сузбијање болести :
Индиректне мере: отпорних сората на ову болест на нашем тржишту нема. Препоручује се каснија јесења и ранија пролећна сетва. Јаре културе треба сејати даље од озимих усева. Не претеривати с азотним ђубрењем. Нужно је сузбијати корове који су могући извор заразе.
Директне мере: од ницања сваке недеље треба пратити појаву лисних ваши. У случају јачег напада (обично у фази 2 до 4 листа) применити заштиту средствима као што су:
Децис 0,2-0,3 л/ха (а.м. делтаметрин)
Фобос 0,075-0,15 л/ха (а.м. бифентрин)
Тонус 0,3 кг/ха (а.м. ацетамиприд)
Афинеџ 0,3 кг/ха (а.м. ацетамиприд)
Предност имају инсектициди са системичним и брзим иницијалним деловањем.