Шабац је ризница хуманих људи

На иницијативу Ружице Поповић, медицинске сестре у пензији, уз подршку још десет професионалаца у различитим областима, пре десет година у Шапцу је почео да живи Фонд “Хумано срце Шапца”. У кратком временском периоду постао је познат по бројним доброчинствима онима којима је у том тренутку помоћ била најпотребнија.
Данас, када је иза њих деценија хуманости, у аналима Фонда налази се небројено акција приликом којих су за оне без крова над главом обнављани или грађени стамбени објекти, болеснима дељени лекови, гладинима оброци, ученицима стипендије или аутобуске карте, док су бројна деца из социјално угрожених породица, управо захваљујући Фонду имала прилику да први пут виде море, или оду на зимовање. Само током десете године постојања, под окриљем Фонда почело је са радом Свратиште за децу са улице, Дневни боравак за старија и усамљена лица, скоро окончана изградња Предах смештаја за децу са сметњама у развоју “Богдај”.
За сваку од ових активности, поред неисцрпне енергије оснивача, од великог значаја била је и помоћ пријатеља, док је обележавање јубилеја још једна од прилика да се на подршку подсети и на њој захвали.
-Желим да захвалим тадашњем градоначелнику Милошу Милошевићу са којим сам зједно основала ову организацију, и чију сам подршку имала у сваком смислу. Захваљујем се и садашњим челницима наше локалне самоуправе и свим другим пратећим структурама са којима је сарадња на највишем нивоу. Захваљујем се свим јавним предузећима на несебичној сарадњи, као и привредим субјектима и појединцима који су узели учешће у било ком облику. Посебну захвалност дугујем нашој православној цркви и нашем свештенству на челу са епископом владиком Лаврентијем. Од наше епархије добили смо канцеларију за шабачко Удружење за помоћ особама са аутизмом, као и простор за отварање Свратишта за децу са улице. Поред бројних донација, како у роби, тако и у новцу, од Цркве смо добили и плац од пола хектара на којем смо уз помоћ донатора сазидали кућу, такозвани Предах смештај за децу са посебним потребама, смештај у којем ће родитељи моћи да их оставе на пар дана, недеља или месеци, како би могли да обаве своје животне потребе.
Заједно смо показали да Шабац није град пропуштених прилика и да брине о сваком угроженом грађанину и сваком угроженом детету. Доказали смо да нисмо фондација празних речи, нити некаква квази организација, већ да смо животни, суштински и истинити- истакла је Ружица Поповић, и додала:
-Када сам пре десет година почињала да се бавим овим послом, веровала сам у себе, али сам се потрудила да оправдам и поверење оних људи који су баш мени указали поверење, јер боље је бит онај коме верују, него онај кога воле.
Да је Фонд “Хумано срце Шапца” организација којој се верује говоре и бројна признања од којих је најпрестижнија награда председника Републике Србије, док Поповићева тврди да јој на овом путу највеће одличје чини присуство и подршка донатора и заједнички постигнути резултати.
-То нису само наши донатори већ наши пријатељи. Ништа нема снагу као што имају људи који имају идеју и спремни су да се посвете њеном остварењу. Та снага се не састоји од телесне способности, већ од несаломиве воље да се постигну битне ствари у животу. Ти драги пријатељи су наша снага, наши стубови на којима стојимо и необорива сила на путу нашег остварења и опредељења- каже оснивач Фонда “Хумано срце Шапца” и тврди:
-Нема изговора у хуманости, јер како је рекао Ајнштајн: ”Свет неће уништити зло, већ они који на зло гледају, не чинећи ништа”. Нико није довољно богат и довољно јак да може да реши све проблеме са којима се наши суграђани суочавају, али ако не можемо све, или много, то не значи да не можемо ништа.
Људи из шабачког “Хуманог срца”, се на терену сусрећу са сузама деце остављених од родитеља, али и сузама родитеља оставњених од деце, неухрањеним телима, страхом и бедом, али упркос сликама свеприсутне туге не губе наду у животни процес и веру у човечност.
-Свако ко се запита како може помоћи и учинити нешто за друге, може себе назвати човеком. Ако осећаш своју бол, то је знак да си жив, ако осећаш туђу бол то је знак да си човек. Морамо да схватимо да је свет у нашим рукама, и да га учинимо другачијим и лепшим. Волимо и поштујмо једни друге, наставимо се борити за љубав и бити оно што јесмо, будимо људи- поручује Ружица Поповић.