Три генерације под једним кровом

Заједнички, упоран рад уз доста одрицања, то је девиза којом се руководи домаћинство Милана Поповића из Мачванског Метковића, једно од најуспешнијих у Мачви. Овде, под истим кровом живе три генерације и то их не спречава да излазе као победници у тешком, неизвесном и нестабилном послу у пољопривреди.

Неконтролисан увоз често
“гуши” домаћу
производњу
Домаћин Милан, прво каже да је најсрећнији због бројности своје породице. Прво, и многи кажу најважније је његова супруга Бранка, водећи део куће. Потом долазе синови: Бранко и Бојан. Бранкова супруга је Љубица, а Бојанова Роксанда. Заједно имају петоро деце. Катарина, Стефан и Лазар су Бранкови, а Наталија и најмлађа Александра Бојанови. Због свих њих Миланова срећа је највећа и ако у пољопривреди, којом се дуго баве “не цветају руже”.
- Прихватили смо се заједно тешког и неизвесног посла у пољопривреди. Доживљавамо још увек да нас схватају грађанима “другог реда”, али ми истрајавамо. То најбоље говоре резултати. Само у прошлој години испоручили смо 60. утовљених јунади и преко 200 свиња. Поред кукуруза, пшенице и крмног биља које углавном користимо у исхрани наше стоке, произвели смо и веће количине поврћа, на седам хектара. Највише смо гајили купус, кромпир и лубенице, а мање - више биће тако и ове године, каже домаћин Милан, а велику препреку за пласман производа види у честом и неконтролисаном увозу робе сумњивог квалитета, што “гуши” домаћу производњу.
- Спремни смо и имамо потенцијале за много више и квалитетније, али сужено тржиште, неизвесна наплата, паритети увек на штету нас произвођача, озбиљна су препрека. Помаци на боље су уочљиви, али спори. Има ту корака, нажалост, и уназад. С друге стране, нас то не спречава да размишљамо и радимо сложно и оптимистички, уверени у “блиставију” будућност села, каже Милан уз напомену да тај “оптимизам”, данас често не изгледа реално.
- И из нашег села се многи млади људи исељавају у потрази за послом и већом зарадом. “Бела куга”, како је зову је немилосрдна. Доста људи умире, а мало се рађа и куће остају пусте. Тако је нажалост, и са другом имовином, примећује наш саговорник.

Желимо чврсте
гаранције
Без обзира на све, Милан је чврсто одлучио да своју срећу тражи у пољопривредној производњи. У томе га следе и остали укућани. Обори су пуни стоке. На њивама већ се зелени 10 хектара пшенице.
- Планирам да засејемо 20 хектара кукуруза, осам луцерке, шест сунцокрета, два до три хектара соје... Наравно, неће изостати ни поврће, каже Милан, поново наглашавајући да највећи део тога одлази на справљање хране за сопствену стоку.
- Силажа је неизоставна. Јесте да доста смањује трошкове исхране стоке, али и ту треба водити рачуна о квалитету састојака и начину припреме силаже, понајвише. То је трошак, али неизбежан, додаје Милан, наглашавајући да уредно и на време извршава своје обавезе према држави, али тражи више сигурности и гаранција у наплати својих производа, што би убрзало неопходну обнову дотрајале механизације и олакшало привређивање у пољопривреди. У прилог томе, потенцира и на већем обраћању пажње на паритете производа (овде мисли на цене неопходних улазних компонената и продајне финалне), који често нису у складу.