Инфо

18. април 2019.18. апр 2019.
Тартиф апсолутни победник
Завршен Четврти театарски фестивал „Позоришно пролеће“

Тартиф апсолутни победник

Награда за најбољу представу у целини припала је представи „Тартиф“ по мотивима оригиналне Молијерове драме, аутора и редитеља - Игора Вука Торбице, у извођењу Народног позоришта Сомбор и Српског народног позоришта у Новом Саду, освојивши шест од седам награда. Фаворит публике „Балкански шпијун“
Април у Шапцу обележила је театарска посластица, Фестивал „Позоришно пролеће“. Током трајања Манифестације град је дисао посебним ритмом уметности. Чињеница да је за неке изведбе тражена карта више говори о избору представа пролећа 2019. Љубитељи и поштоваоци драмске уметности уживали су „неприлагођени у класицима“, сходно називу званичног програма. Чини се да у данашњем времену класични драмски текстови, настали у претходним вековима, не губе на актуелности и носе особену поруку, отварајући могућност идентификације за публику.
Додатним програмима Позориште је изашло из оквира институције и створена је симбиоза између установа културе у граду. Сцена „Ласта“ у свом окриљу обухватила је радионице, цртаонице и представе за најмлађе Шапчане. За оне мало старије организована је Пролећна позоришна школа „Кроз драматрушко око“. Студенти позоришних академија, млади драматурзи, редитељи и глумци имали су прилику да стекну нова знања, искуства кроз рад са менторима Тијаном Грумић, Филипом Грујићем и Дејаном Прћићем.

Награде за најбоље
Након седам дана озбиљних и разноврсних позоришних догађаја, руководећи се критеријумом креативне минуциозности у уметничком раду, жири у саставу Kарпо Година (председник), Никола Ристановски и др Петар Kауков је једногласно донео одлуку о наградама.
-Сваког дана смо дискутовали о представи и на крају је све „сазрело“, тако да није било тешко препознати квалитет - рекао је председник жирија.
Награда за најбољу представу у целини припала је представи „Тартиф“ по мотивима оригиналне Молијерове драме, аутора и редитеља - Игора Вука Торбице, у извођењу Народног позоришта Сомбор и Српског народног позоришта у Новом Саду, освојивши шест од седам награда. Осавремењен текст говори о лицемерству, последњем окршају породице као основне ћелије друштва и представља проворазредан позоришни догађај који отвара бројна питања. Он не нуди катарзу, али оставља снажан утисак огољености и актуелности данашње стварности.
Композитор Владимир Пејковић понео је признање за оригиналну музику представе „Тартиф“, док је, сада већ искусан, редитељ Игор Вук Торбица освојио Награду за најбољу режију поменуте представе.
Глумица Хана Селимовић за своју изведбу награђена је у категорији најбоље женске улоге. Ово је друго узастопно признање на Фестивалу за талентовану младу драмску уметницу. У свом обраћању захвалила се жирију и публици што су препознали да је "Тартиф" представа о свима нама.
-Шабац није било који град и Пролеће није било који Фестивал. Привилегована сам због награде. Шабачка публика је зналачка публика и због тога ми је задовољство да овде играм. Представа је део заједничког рада тима и резултат љубави и посвећености - навела је Хана.
Награду за најбољу мушку улогу понео је Саша Торлаковић за тумачење Тартифа у истоименој представи.
-Позоришна представа је колективни чин, онда је и награда резултат заједничког рада. Свакако да стварају једну обавезу, како за позориште, тако и за сваког глумца, посебно када је добијена на оваквом Фестивалу који је репрезент најбољих представа у Србији - рекао је Торлаковић.
Даница Грубачки за улогу Маријане у представи „Тартиф“ добила је признање намењено најбољој младој глумици.
-Много ми значи ова награда, јер је ово важан Фестивал. Иако постоји само четири године, својим селекцијама је успоставио ауторитет и показао да је један од значајнијих у региону. Мислим да је признање стигло у важном тренутку за наше позориште које води борбу за адекватну управу и то нам је ветар у леђа. Ово је једна од 15 награда коју смо добили за Тартиф, а посебно задовољство доноси што је у Шапцу, који је један од ретких слободних градова - каже Даница Грубачки, глумица Сомборског позоришта.
Награда за креативна глумачка остварења додељена је у тандему Љубомиру Бандовићу и Нели Михаиловић за улоге Илије и Данице Чворовић у представи „Балкански шпијун“ у извођењу Народног позоришта у Београду.
-Партнерска игра и партнер на сцени је можда најважнији сегмент једног позоришног чина. Када вам за партнера дају господина глумца Љубомира Бандовића, онда је позоришна чаролија могућа. Мислим да је публика препознала тај тренутак, као жири. Никада овакав аплауз нисмо добили као у Шапцу. Без публике све је бесмислено. Увек навијам за позоришне фестивале, колико год да их има, мени се чини да их је мало, јер нико не обраћа пажњу на културу. Позориште не сме да постоји само у Београду и има атмосферу правог фестивала, од тренутка када закорачите у театар - рекла је глумица Нела Михаиловић.

Будућност српског
глумишта
Новинарски жири Четвртог театарског фестивала ''Позоришно пролеће'' у саставу: Теофил Панчић, Александра Ћук и Гордана Мањенчић, после седам одгледаних представа у званичној конкуренцији фестивала донео је одлуку да се награда „Залог за будућност“ додели глумици Марти Бјелици која у импресивном садејству са својим колегиницама бриљира у улози младе Петрије, можда и најтежем глумачком задатку у представи ''Петријин венац'', Атељеа 212 и глумцу Јоакиму Тасићу за изузетно комичарско остварење у веома захтевној и стилски ризичној улози Симеона Његована у представи ''Корешподенција'' , Звездара театра.
-Добру улогу је немогуће одиграти без писаца, који је ту улогу написао, без колега и њихових сјајних бравура, без редитеља који ме је током проба стрпљиво пуштао да се искажем, као и динамике играња за коју сам захвална продукцији Звездара театра. Свака награда младом ствараоцу значи потврду да је оно што ради тачно и истинито. Град Шабац одише посебном атмосфером и миром, а сада имамо нешто заједничко и то ме радује - истакао је Тасић.

Култура покреће
промене
Фестивал је затворио градоначелник Шапца Небојша Зеленовић и том приликом истакао да је "Пролеће" могуће организовати захваљујући већим издвајањима за културу и додао да је у протеклих недељу дана Шабац прошао кроз театарски живот Србије.
-Уживали смо, са смехом и у сузама, запитани над тим како нам се догодило да живимо у Салему и да нам Тартиф ломи душе. Али без те запитаности није могуће донети одлуку о борби за промене. Лепота позоришног дела, којој смо сведочили, учвршћује нас у уверењу да за нас, као народ, има наде. Лепота, култура и уметност ће спасити свет. У Шапцу издвајамо седам одсто буџета за културу. Изаћи ћемо пред Србију с великим планом културне политике 2,0 одсто државног буџета за културу. Уместо 9,5 милијарди динара, 25 милијарди. За позоришта, књиге и библиотеке, филмове, заштиту културног наслеђа, ликовну и музичку уметност и све што омогућава стваралаштво - рекао је Зеленовић.
Директорка Шабачког позоришта Милена Богавац истакла је да Пролеће није само манифестација позоришта, него празник културе читавог града и да се Шабац успешно позиционирао на мапи позоришног живота Србије.
- Мислим да је селекција ове године била веома добра и смо имали одличне представе. Било је садржаја за конзервативнију и прогресивнију публику. Када је реч о раду жирија, презадовољна сам, посебно што су моји фаворити добро оцењени и награђени. Посебна врста кредита припада Омладинском клубу и невероватној „армији“ од 30 волонтера који су били домаћини и први у контакту са посетиоцима. Веома сам поносна на њих и организацију - наводи директорка Шабачког позоришта.
Доделом награда и извођењем представе "Лимунација" по тексту Душана Ковачевића, у режији Небојше Брадића завршено је Четврто „Позоришно пролеће“, уз поднаслов "Неприлагођени у класици".
-Представа говори о томе колико смо као народ способни и колико можемо да препознамо нешто што је промена и како то утиче на нас. Колико учитељ успева у томе остаје да публика процени - закључио је глумац Дејан Цицимиловић.
У конкуренцији за награде четвртог „Позоришног пролећа” биле су и представе „Петријин венац” Атељеа 212, „Корешподенција” Звездара театра, „Вештице из Салема” Српског народног позоришта, „Хроника паланачког гробља” Крушевачког позоришта и „Ујка Вања” Југословенског драмског позоришта.
Театарски партнери
У оквиру Фестивала у установама културе у граду организована су јавна читања драмских текстова са Стеријиног позорја у циљу промоције савремене, домаће драмске књижевности.
-Стеријино позорје већ четири године подржава „Позоришно пролеће“. Шабачко позориште има богату сарадњу са познатим фестивалом и то се огледа у томе што су победнички текстови читани и на овогодишњем Фестивалу. Отишли смо корак даље са представом „Бацачи прстију, која је недавно премијерно изведена. Надам се да ћемо сарадњу на обострано задовољство наставити и у будуће. Убеђен сам да ће Пролеће у наредним годинама имати одличне програме, јер само уз културу, уметност и позориште можемо да негујемо вредности на којима треба да почива једна заједница - образложио је Мирослав Радоњић, директор Стеријиног позорја.

Одлука публике
3, 39 - „Хроника паланачког гробља“ Крушевачко позориште
4, 25 - „Корешподенција“ Звездара театар
4, 29 - „Петријин венац“ Атеље 212
4, 44 - „Ујка Вања“ Југословенско драмско позориште
4, 58 -„Тартиф“ у копродукција Народног позоришта Сомбор и Српског народног позоришта у Новом Саду
4, 61 - „Вештице из Салема“ Српско народно позориште
4, 75- „Балкански шпијун“ Народно позориште у Београду

Илија Чворовић-
симбол друштвене
параноје
Новина овогодишњег фестивала је награда публике, која је имала прилику да после одгледане представе изабере најбољу. Фаворит Шапчана је позоришна адаптација култног филма „Балкански шпијун“. Уз сјајну глумачку екипу, режију и драматургију потписује Татјана Мандић Ригонат.
-Мислим да је текст веома катарзичан без обзира што је филм свима добро познат, јер је пребачен у данашње време. Ово је реалистички цитат, који поседује шири оквир и као посматрача на сцену уводи медије и медијску мрежу. Актуелна тема друштвене параноје, разлог је постављања Шпијуна као драме. Занимало ме је шта се дешава када једном комаду као што је „Балкански шпијун“ избијете темељ, а то су тема стаљинизма, Голог отока. Шта је оно што остаје и са чиме то мењате. Данас, физички, не постоји Голи оток, али постоје медији који врше изгон људи из сфере нормалног. Овде се производе непријатељи на дневном нивоу. Људи се хушкају мржњом. Умберто Еко каже да је друштвени параноик много опаснији од појединачног. Код нас се ради о смишљеној параноји. Питала сам се шта се дешава када један добар, поштен човек, преко чијих леђа је прешло толико историје, поверује у делић онога што пролази кроз медијску мрежу. Многи мисле да је оно што Вања Милачић говори додато у представу, али то није тачно. У драми постоје вести које су из 83 и 84 године. Све оно што је публика имала прилику да чује преузето је из наших медија. Комбиноване вести које шире мржњу - појаснила је драматуршкиња Татјана Мандић Ригонат.

Критика идеалан позоришни
гледалац
Театролог и позоришни критичар Драгана Бошковић традиционално је била домаћин и модератор Округлог стола. Након сваке представе у такмичарском делу, у Галерији „Владислав Лалицки“, глумци и публика, размењивали су мишљења и ставове о представама.
- Сматрам да се представила квалитетно одабрана група остварења. Имали смо добре представе о којима је било одличних разговора за округлим столом, зато што такви комади отварају значајне теме. Чини ми се да шабачка публика, иако је најдивнија позоришна публика, још увек мало дискутује након одгледане представе. Очекујем да ће се то наредне године променити. У теорији позоришта позоришни критичар је идеални гледалац. Округли сто критике подржава награду коју је освојио „Балкански шпијун“, мада, морам да признам да нас је као критичаре одушевила представа „Вештице из Салема“. Да се додељивала награда Округлог стола, свакако би признање припало остварењу Новосадског позоришта у режији Никите Миливојевића - навела је Бошковић.
М. Ж.

Најновији број

28. март 2024.

Најновији број
Verified by Visa MasterCard SecureCode
American Express MaestroCard MasterCard Visa
Banka Intesa