Фрула

Пред ускршње и првомајске празнике Летњиковвац оживи раскошем боја и прелепим амбијентом урамљеним нестварним храмом Господњим.
И у том амбијенту на једној од клупа крете прича старина о селу некад и сад уз тврдњу да је некада, Летњиковац био жировњак трговаца мангулица, а са купцима преко Саве чак до Пеште... Један од саговорника у народној ношњи и шиљканима од деда наслеђеним уз фрулу и двојнице кретао и причу и песму. Путовало се таљигама са брда до центра вароши лепо па се и то у рам приче утка и упореди са рајем од излетишта у дане данашње. Ту редовно долазе и бројни посетиоци из села Поцерине и Посавотамнаве из башта својих побрђа у дику града. А онда дође на ред фрула и арија “Еј чија фрула овим селом свира ...“ Надахнути старац ведра духа задену и причу уз смех већ бројних слушалаца традиције. У селу подно Цера кршни момак и девојка живели забрањену љубав а виђали се у напуштеном мајдану. А када одређивала фрула коју је славујски несрећно свирао момак за женидбу. И тако текла свирка сиромаха коју је слушао крадом и газда који је плаћао у механи да му се иста песма свира јер прадеда је крчио обале и прехрањивао седам чељади. Знао је и оплакати крај песме али се није могао помирити да му се ћер јединица уда за сирому па смисли подли план. Урушити мајдан и решити се главобоље. Али живот је хтео да му ћер умакне погледу и нестане у истом мајдану где је драги чекао када су бројне слуге остваривале план о рушењу улаза и прављењу љубавне гробнице. Очевом грубом душом створене за бол вечни. Помно слушали млади а онда старина започе на двојницама ведре женибене песме и све се врати у ведри дух присећања.
Упоредише вршњаци и дане садашње када се ашик простор чини бескрајним али је мало и девојака и момака а фрулу тек ретки свирају. Тек и дани данашњи имају своје приче где ношња од дедова наслеђена мами подсмех а музика кич коментаре о незрелости оних који тако живе. Тек у Посавотамнави двоје се заволе и три анђела створе али их збриса врео ветар мржње коју изнедри завидна комшиница болујући годинама од слоге која је петочлану породицу красила. Испреде причу да се опет фрулом још млад човек договара о виђењу са удовицом и у само једној ноћи изгоре чатрља у њој васцела породица. Причало се потом да је и зла ни мајка ни девојка боловала од главе и у виру скончала причајући о тој ноћи годинама...
Прелепи дани и пријатне ноћи око празника шире опет по предању душу и ту и верујући и они други нађу своје парче неба. Бивало је и некад и сад и догађаја и фрула и песама али углавном тужних јер човек их је упијао само ако поуку носе а опет она се само из муке рађа. Тако и некдашњи жировњак купаца из Пеште и садашњи рај за у доброј мери одсутне душе услед ритма живота само су рам приче која и нема краја.
Колико год песма и топло звучала и лепо и лепшим чинила а двојница топлину дуплом чинила од Господа дано не бледи попут дрвећа и траве али радозналости млађарије која се окупља око старина које под гуњем имају фруле старије од Америчке историје. Податак који често у селима користе као и причу о Ђурђевским кишама које следе и које воде у годину благодети коју су опет најбоље разумели сиромаси. И тек онда се може ући у траг смислу песме “Еј чија фрула овим шором свира...”
А док је света и века биће и шора и песме па и фрула али даће Бог и Летњиковца који сада јесте део града и понос али ето враћа и сећања који за сада стари преносе а ми ето нудимо на суд да се не заборави.
И не мора бити песма Еј чија фрула...