Mилиoни мимo Зaкoнa

Свако ко се иоле мало разуме у политику до сада је схатио да су медији главна полуга којом се одржава на власти председник Србије Александар Вучић.
Поред тога што су му медији наклоњени, они су скоро сви у власништву људи блиских њему, или их путем финансирања држи у шаци, што је огроман случај кад а се ради о локалним медијима. Ретко се, међутим, говори о финансирању медија који су главни Вучићеви мегафони, Са тих медија се српски народ држи у зависности готово 24 сата, а Центр за истраживачко новинарство успело је да на једном месту сумира како је држава благонаклона према онима који максимално подржавају власт.
- За четири године држава је телевизији Пинк одложила плаћање више од 1,52 милијарде динара пореског дуга, а то нису једине привилегије које провладини медији годинама уживају. Таблоидне, ударне песнице власти Информер и Српски телеграф добијају милионе динара на конкурсима и поред тога што крше професионалне и етичке стандарде. Повлашћен је и државни Тањуг који је уместо гашења наставио да ради - захваљујући новцу из буџета - објавио је ЦИНС.
Осим што је добила прилику да око 1,52 милијарде динара пореског дуга плати на рате, телевизија Пинк је истовремено добила од државе најмање 1,28 милијарди динара кредита за извоз. У нефер утакмици са независним медијима, наводи ЦИНС, ова провладина телевизија годинама има повлашћен третман, некад без обзира на прописе.
- Пинк је годинама успевао да одложи плаћање пореза па је тако Пореска управа за четири године омогућила репрограме дуга на укупно 93 рате. Ружичаста телевизија је дуговала 231,2 милиона динара у марту 2012, када је са Пореском управом потписала споразум да плати порез на шест рата. Нешто више од годину дана касније, у јуну 2013, нови договор је омогућио Пинку да 705,01 милиона динара плати кроз 15 рата. До октобра 2014. ТВ Пинк је направила нови дуг према држави, овог пута 197,5 милиона динара чије плаћање је одложено на 12 рата. Још једно одлагање телевизија је добила у марту 2016. за дуг од 389,1 милиона динара који има обавезу да измири у чак 60 рата - показују подаци до којих је дошао ЦИНС.
По којим критеријумима је Пореска управа одлучила да одлаже плаћање дуга Пинку није познато, с обзиром на то да је ова државна институција годинама одбијала да достави новинарима ЦИНС-а склопљене уговоре.
Како се наводи на сајту АОФИ, један од услова за добијање гаранција и кредита јесте потврда Пореске управе о измиреним пореским обавезама.
Међутим, те године се Pink inernational company - власник ТВ Пинк - нашла на списку највећих пореских дужника Пореске управе. Три дана пре склапања уговора о гаранцији, ружичаста телевизија је дуговала 197,5 милиона динара.
Ништа мање занимљива је и прича о томе како држава не штеди у давању новца таблоидима у Србији. И они су сви, листом, уз ову власт. Информер и Српски телеграф добили су за три године укупно 52,5 милиона динара државног новца на конкурсима за медијске пројекте који су у јавном интересу.
Информер је у овом периоду константно кршио Кодекс новинара Србије због чега има чак 44 изречене јавне опомене, а слична је ситуација и са Српским телеграфом који има 18 опомена. Опомене за последицу имају јавну критику, а изриче их Комисија за жалбе при Савету за штампу након што утврди да су медији прекршили правила професије, односно Кодекс новинара.
- Информер новац на конкурсима добија кроз две фирме - Инсајдер тим, која је издавач листа и сајта Информер, и преко рекламне агенције Инфо ИТ медиа. Обе фирме су у власништву уредника Информера, Драгана Ј Вучићевића. Када се на конкурс пријави путем фирме Инфо ИТ медиа, која није издавач медија, она формално нема ни једну опомену Савета за штампу. Због тога је скоро 70% новца који је отишао Информеру путем конкурса уплаћен на рачун Инфо ИТ медиа, а не на рачун издавача овог листа - објавио је ЦИНС.

Београд најиздашнији
Оба таблоида највише новца су добила од Града Београда и локалних самоуправа у Војводини, а кроз конкурсе за суфинансирање садржаја од јавног интереса новац су им доделили и градови Смедерево и Ужице, општине Прибој и Смедеревска Паланка. Од 2017. до данас Информер је примио 17 милиона динара од Града Београда, који је подржао укупно шест пројеката овог медија, док је Српски телеграф добио 11 милиона за два пројекта.

Новац и за ТаНЈуг
Тањуг је био један од 73 државна медија за које је планирана приватизација 2015. године након усвајања сета медијских закона са циљем да држава изађе из власништва у медијима. Продаја Тањуга у два наврата није успела, али је агенција наставила са радом. До данас није у потпуности објашњено по ком основу. Агенција је наставила да добија новац од државе кроз комерцијалне уговоре. Међу последњим пословима, крајем августа 2019, агенција је уговорила да годину дана прати активности Министарства финансија на чијем челу се налази Синиша Мали. Посао вредан 1,6 милиона динара није једини приход Тањуга из државне касе.