МИЛОШ СИМИЋ ИЗ МАЧВАНСКОГ МЕТКОВИЋА, ВИШЕ ОД ДВЕ ДЕЦЕНИЈЕ У ФОЛКЛОРНОМ ЖИВОТУ МАЧВЕ
Директор из кола
Вишегодишњу игру у Фолклорном ансамблу “Ђидо”, “крунисао”, руководећом функцијом у Културно-образовном центру Богатић. Стваралачки занос озваничен бројним наградама добар стимуланс ка ширим културним видицима велике српске равнице
Само годину дана после 1995. када је Културно-уметничко друштво “Јанко Веселиновић” у Богатићу, преименовано у Фолклорни ансамбл “Ђидо”, по називу познатог драмског дела знаменитог књижевника, Милош Симић из Мачванског Метковића је из редова тадашњег сеоског Културно-уметничког друштва “Младост”, ступио у редове “Ђида”. Одмах је показао раскошни таленат за игру, што га је убрзо и кандидовало за асистента тадашњег уметничког руководиоца ансамбла Стојић Машић Таће. Млад и амбициозан 2000. године долази на чело ансамбла, богате традиције и високих домета, како на домаћем плану, тако и у свету.
Данас, неколико месеци од када га је локални парламент у Богатићу именовао за директора Културно-образовног центра ове мале варошице, Милош живо приповеда о својим првим корацима у новој средини:”Први пут сам наступио за “Ђидо”, сада већ далеке 1996. године на једној свечаности у Богатићу. Почетничка трема није изостала, али сам је брзо савладао уз помоћ саиграча у колу и велику подршку публике за све нас. Тај њихов аплауз био је много значајан и у мом каснијем раду, додаје наш саговорник који је кратко време играо у шабачкој “Чивији” и Академском Културно-уметничком друштву “Шпанац”.
Највише времена и трага оставио је у “Ђиду”. Са овим ансамблом пропутовао је већи део Европе, наступао у Кини, а по Србији ни броја не зна. Једно у свему овоме не пропушта да истакне: “Свугде смо говорили да смо из Богатића у срцу Мачве, а то је велика српска равница у чију плодну земљу и дугме да посадиш, никне”!
Недавно смо били домаћини на “Богатфесту”, Међународној смотри фолклора, где су учествовали гости из више држава. “Ђидо” је, нећу претерати ако кажем увек међу 10 најбољих фолклорних ансамбала у Србији, истиче Симић помињући бројне освојене награде, међу којима "Златни опанак" у Ваљеву 2014. године, награду за најбољу кореографију 2015. године у Чачку, две награде из Пољске, једна из Немачке, а међу “најсвежијим”, бронза из Литваније и прво место и златна медаља из Летоније. У свему томе је и његов значајан удео, било као играч, било уметничког руководиоца ансамбла.
- То је један од најлепших периода мог живота. Мачвански фолклор је живописан и увек му се треба враћати. Потребно је сачувати тај део обичаја и културе, за сва времена и будућа поколења. Мислим да о интересовању најбоље говори број садашњих чланова ансамбла “Ђидо”, који окупља у својим редовима око 300 младих сврстаних у више група, који имају пробе сваког викенда и наступе у свету и код нас. Између осталог ја сам се данас одлучио и на истраживачки посао. У овом смислу радим на постављању игара из околине Шапца и западне Шумадије.
Уз све то не запостављам ни хуманитарни рад. Он је увек сфера мог интересовања. Зато 29. септембра и организујемо хуманитарни концерт под називом “Сећање на наше драге чланове”, наглашава Симић.
Иако је званично 2014. године на Међународном фестивалу Фолклора у Пољској, “окачио опанке о клин”, изузетно је активан посебно у фолклорном животу Мачве али и шире, као директор Културно-образовног центра Богатић и “визионар” многих културних дешавања у овој општини.
Данас, неколико месеци од када га је локални парламент у Богатићу именовао за директора Културно-образовног центра ове мале варошице, Милош живо приповеда о својим првим корацима у новој средини:”Први пут сам наступио за “Ђидо”, сада већ далеке 1996. године на једној свечаности у Богатићу. Почетничка трема није изостала, али сам је брзо савладао уз помоћ саиграча у колу и велику подршку публике за све нас. Тај њихов аплауз био је много значајан и у мом каснијем раду, додаје наш саговорник који је кратко време играо у шабачкој “Чивији” и Академском Културно-уметничком друштву “Шпанац”.
Највише времена и трага оставио је у “Ђиду”. Са овим ансамблом пропутовао је већи део Европе, наступао у Кини, а по Србији ни броја не зна. Једно у свему овоме не пропушта да истакне: “Свугде смо говорили да смо из Богатића у срцу Мачве, а то је велика српска равница у чију плодну земљу и дугме да посадиш, никне”!
Недавно смо били домаћини на “Богатфесту”, Међународној смотри фолклора, где су учествовали гости из више држава. “Ђидо” је, нећу претерати ако кажем увек међу 10 најбољих фолклорних ансамбала у Србији, истиче Симић помињући бројне освојене награде, међу којима "Златни опанак" у Ваљеву 2014. године, награду за најбољу кореографију 2015. године у Чачку, две награде из Пољске, једна из Немачке, а међу “најсвежијим”, бронза из Литваније и прво место и златна медаља из Летоније. У свему томе је и његов значајан удео, било као играч, било уметничког руководиоца ансамбла.
- То је један од најлепших периода мог живота. Мачвански фолклор је живописан и увек му се треба враћати. Потребно је сачувати тај део обичаја и културе, за сва времена и будућа поколења. Мислим да о интересовању најбоље говори број садашњих чланова ансамбла “Ђидо”, који окупља у својим редовима око 300 младих сврстаних у више група, који имају пробе сваког викенда и наступе у свету и код нас. Између осталог ја сам се данас одлучио и на истраживачки посао. У овом смислу радим на постављању игара из околине Шапца и западне Шумадије.
Уз све то не запостављам ни хуманитарни рад. Он је увек сфера мог интересовања. Зато 29. септембра и организујемо хуманитарни концерт под називом “Сећање на наше драге чланове”, наглашава Симић.
Иако је званично 2014. године на Међународном фестивалу Фолклора у Пољској, “окачио опанке о клин”, изузетно је активан посебно у фолклорном животу Мачве али и шире, као директор Културно-образовног центра Богатић и “визионар” многих културних дешавања у овој општини.
Љ. Ђ.
Најновији број
18. април 2024.
