Инфо

Берза

  • aero 900 ▲ 1,93%
  • fint 590 ▲ 0,85%
  • impl 3.500 ⚫ 0,00%
  • kmbn 3.170 ▼ -0,91%
  • kmbnpb 1.100 ▼ -1,79%
  • kopb 6.931 ▲ 0,45%
  • lsta 688 ▼ -1,29%
  • niis 728 ⚫ 0,00%
  • tlkb 10.504 ⚫ 0,00%
(26. септембар 2019.)
ПРОЂЕ ЈОШ ЈЕДАН МАЛОГОСПОЈИНСКИ ВАШАР

Догађај који се не пропушта

Као да осам дана није било довољно да се купи, провоза, поједе, него и другог дана Мале Госпојине река људи користи време док се продавци не покупе и не оду. Продавци који су дужи низ година на шабачком Вашару слажу се око тога да је продаја сваке године све лошија. На делу где се продају половне ствари свега, те кога не мрзи да тражи може свашта и да нађе
Догађај који се не пропушта
Септембар је омиљени месец већине Шапчана. Тек што је прошла Чивијада стигао је Вашар. Манифестација по којој је Шабац познат и ван оквира бивше Југославије, ове године се други пут одржавала на новој локацији.
Као и увек, на Вашару свега. Од традиционалних варјача, лицидерских срца, доњег веша, “ђемпера” за 500 динара, чарапа “назовица”, “пижама” “суцобрана” и “бусвалтера”. Шест пари чарапа за 200 динара, три пара за 100 – не може. Посебна егзотика међу половним стварима. Антикварни предмети и књиге, деле простор са ручно писаним свескама рецепата, портретима који потомцима више нису потребни и луткама без руку, ногу, глава... Све што неком може да затреба, али и оно што вероватно никад никоме неће требати.

Неко задовољан, неко баш и не
Цене примамљиве и повољне. Купци углавном задовољни, продавци баш и нису, али доћи ће и следеће године, јер шабачки Вашар се не пропушта.
Као да осам дана није било довољно да се купи, провоза, поједе, него и другог дана Мале Госпојине река људи користи време док се продавци не покупе и не оду. Једни су се надали нижим ценама, а други да уграбе још који динар пре одласка на нову локацију.
Док продавци негодују да је продаја слаба, купци покушаваја да снизе цене. Углавном, испред сваке тезге гужва, а нико се без кеса кући није вратио.
Велики шатор са доњим вешом, чарапама и женским торбама. Цене, као у кинеским робним кућама. Господин и госпођа, власници робе, разбесне се на помен да дају изјаву за новине.
-Немој да пишеш. Иди тамо себи, каже госпођа веома повишеним тоном.
Господин, вероватно супруг се надовезује, али и одоговара на питање шта му не одговара.
-Ништа ми не одговара овде у Шабац. Први пут смо дошли. Узели нам паре, а нема ниједног купатила да се окупамо. Продаја лоша. Да смо донели паприке више би продали. Кажу, чарапе им дошле до носа овде у Шабац, бесни су ови Лесковчани који тврде да се у Шабац више неће враћати.

Традиција важнија од зараде
Продавци који су дужи низ година на шабачком Вашару слажу се око тога да је продаја сваке године све лошија. Најбоље иде најјефтинија роба, али ипак немају намеру да одустану од Шапца.
-Ово место обећава и услови су бољи. Мада су људи навикли на старо Вашариште јер то место има стварно дугу традицију. Куповна моћ је доста слаба и углавном продајемо ситније ствари. Код нас су најтраженије варјаче, а видимо да доста посла имају и „комшије“ са чарапама и доњим вешом, каже Боривој Ловчевић из Бечеја, представник фирме која продаје производе од дрвета и која је дугогодишњи излагач на Малогоспојинском вашару.
-Волим да одем на Вашар, прошетам, купим занимљиве ситнице за кућу и укућане. Наравно, знамо сви да су варјаче, чарапе обавезни сувенири које понесемо. Цене су стандардне и нисам приметила да је нешто скупље него претходне године - појаснила је Марина Петровић.
Још од прошле године води се полемика о томе да ли је промена локације добра за Вашар. Углавном, позитивна мишљења иду у прилог томе да је на новом месту чистије и уредније.
-Шабачки вашар нисам посетила сигурно десетак година, јер живим у иностранству. Промена локације је необична идеја, али ми се свиђа. Оно што је остало је драж Вашара и познати људи које можете срести после пет или десет година - каже Милена Лазаревић.

Паре се, ипак, нађу
Справе за вожњу подједанко су занимљиве како најмлађим тако и оним старијим. Док забавни програм за децу изискује само новац, за озбиљније машине потребна је и храброст.
-Септембар у Шапцу је најбољи због Вашара у граду и забаве. Са друштвом сам ишао сваког дана после школе како бисмо испробали нове справе за вожњу - рекао је Петар Јовановић.
За пар минута уживања за децу било је потребно издвојити најмање 150 динара. Ипак, родитељи, бабе и деде, тетке и ујаци, пребирали су по џеповима и вадили и последњи динар када виде осмех на лицу својих миљеника. Прерачунавање је углавном остављано за код куће.
-Када сте родитељ Вашар је незаобилазна станица сваког дана. Шаренило, справице за вожњу привлаче децу и тешко је да их добијете када видите како им то значи. Нисмо водили рачуна колико смо потрошили новца, можда је тако и боље - каже Марко Гавриловић кроз осмех и додаје да је супруга била задужена за набавку одеће, кућног прибора, а њему је припао "тежи" задатак, чување деце на Вашару.

Благо на “дроњари”
На делу где се продају половне ствари свега па кога не мрзи да тражи може свашта и да нађе. Велики део заузимају шатори са гардеробом. На разноврсности понуде позавидели би им гардеробери свих српских позоришта. Било је и шатора где се могла наћи квалитетна, изузетно очувана, такорећи “као нова” гардероба, а сваки извучени комад носио је етикету неке познате марке.
-Гардероба је из Италије, оригинална и квалитетна. Треба да нам се испалти пут као и закуп овде. Осам дана смо ту. Рогови су нам искочили, али ћутимо. Како је да је, добро је. Осма година како радимо на Вашару и сваке године је све горе. Док је било на старом месту нагутали смо се и прашине и пара, сада гутамо само камење. Кад све саберемо, радили смо само да извучемо трошак, каже Данијел из Матијевца.
Оштро око пресудно је код куповине на “дроњари”. За неке ствари потребно је поседовати и нешто знања, па се могу наћи интересантни и вредни комади.
-Као фотографу Вашар је непресушан извор инспирације. Колорит, људи, атмосфера је другачија и веома добра за фотографију. Део са половином робом, тј. "дроња" је посебно интересантан, вуче вас да се враћате и изнова откривате нове ствари, не само за фотографију, него и куповину. Дешавало се да пронађем вредне предмете по могу слободно рећи смешним ценама. Потребно је само да мало боље потражимо - наводи наш суграђанин.
Вашар је отишао, а Шапчани ће се и наредних дана једни другима хвалити шта су јефтино пазарили. Слаткиши ће се појести, а нека лицидераска срца ће се чувати.
Онда следеће године све поново. Кренуће ка Старом граду и задовољни и незадовољни, бар да задовоље знатижењу.

Крш који тражи нову шансу
Нешто је специфично у атмосфери шабачког Вашара. Купују људи и што им није потребно и оно што на другом месту не би узели ни за мање паре.
Међутим, мучан осећај у стомаку оставља последњи ред “дроњаре”. Роба разбацана по земљи у прашини. Продају се окрњење шољице за кафу, распаднута обућа, сломљене играчке... Парчићи и делићи нечијих живота који су завршили у контејнеру, а онда поново оживели на Вашаришту.
На први поглед вређа људско достојанство. На други још више, јер неко ипак пребира по томе и тражи нешто за себе.


Вашар на Вашару
Угоститељски део шабачог Вашара одувек је прича за себе. Једни су госте привлачили познатим и мање познатим именима са естраде и играчицама, док је другима довољна реклама била да врте прасиће и јагањце на ражњевима.
-Цене под шатрама су папрене. Претерали су са висином, посебно тамо где су познатији певачи, жали се један суграђанин.
Ипак, сви столови су заузети. Једе се и пије као да сутра не постоји. Задовољни власници не желе ни да открију колико јагањаца и прасића дневно испеку.
Ту су и незаобилазни Венди и Ера, а атмофера под шатором где наступају није за млађе од 18 година.

М.М./М.Ж.

Најновији број

5. децембар 2019.

Најновији број
Verified by Visa MasterCard SecureCode
American Express MaestroCard MasterCard Visa
Banka Intesa