Događaj koji se ne propušta

Septembar je omiljeni mesec većine Šapčana. Tek što je prošla Čivijada stigao je Vašar. Manifestacija po kojoj je Šabac poznat i van okvira bivše Jugoslavije, ove godine se drugi put održavala na novoj lokaciji.
Kao i uvek, na Vašaru svega. Od tradicionalnih varjača, liciderskih srca, donjeg veša, “đempera” za 500 dinara, čarapa “nazovica”, “pižama” “sucobrana” i “busvaltera”. Šest pari čarapa za 200 dinara, tri para za 100 – ne može. Posebna egzotika među polovnim stvarima. Antikvarni predmeti i knjige, dele prostor sa ručno pisanim sveskama recepata, portretima koji potomcima više nisu potrebni i lutkama bez ruku, nogu, glava... Sve što nekom može da zatreba, ali i ono što verovatno nikad nikome neće trebati.

Neko zadovoljan, neko baš i ne
Cene primamljive i povoljne. Kupci uglavnom zadovoljni, prodavci baš i nisu, ali doći će i sledeće godine, jer šabački Vašar se ne propušta.
Kao da osam dana nije bilo dovoljno da se kupi, provoza, pojede, nego i drugog dana Male Gospojine reka ljudi koristi vreme dok se prodavci ne pokupe i ne odu. Jedni su se nadali nižim cenama, a drugi da ugrabe još koji dinar pre odlaska na novu lokaciju.
Dok prodavci negoduju da je prodaja slaba, kupci pokušavaja da snize cene. Uglavnom, ispred svake tezge gužva, a niko se bez kesa kući nije vratio.
Veliki šator sa donjim vešom, čarapama i ženskim torbama. Cene, kao u kineskim robnim kućama. Gospodin i gospođa, vlasnici robe, razbesne se na pomen da daju izjavu za novine.
-Nemoj da pišeš. Idi tamo sebi, kaže gospođa veoma povišenim tonom.
Gospodin, verovatno suprug se nadovezuje, ali i odogovara na pitanje šta mu ne odgovara.
-Ništa mi ne odgovara ovde u Šabac. Prvi put smo došli. Uzeli nam pare, a nema nijednog kupatila da se okupamo. Prodaja loša. Da smo doneli paprike više bi prodali. Kažu, čarape im došle do nosa ovde u Šabac, besni su ovi Leskovčani koji tvrde da se u Šabac više neće vraćati.

Tradicija važnija od zarade
Prodavci koji su duži niz godina na šabačkom Vašaru slažu se oko toga da je prodaja svake godine sve lošija. Najbolje ide najjeftinija roba, ali ipak nemaju nameru da odustanu od Šapca.
-Ovo mesto obećava i uslovi su bolji. Mada su ljudi navikli na staro Vašarište jer to mesto ima stvarno dugu tradiciju. Kupovna moć je dosta slaba i uglavnom prodajemo sitnije stvari. Kod nas su najtraženije varjače, a vidimo da dosta posla imaju i „komšije“ sa čarapama i donjim vešom, kaže Borivoj Lovčević iz Bečeja, predstavnik firme koja prodaje proizvode od drveta i koja je dugogodišnji izlagač na Malogospojinskom vašaru.
-Volim da odem na Vašar, prošetam, kupim zanimljive sitnice za kuću i ukućane. Naravno, znamo svi da su varjače, čarape obavezni suveniri koje ponesemo. Cene su standardne i nisam primetila da je nešto skuplje nego prethodne godine - pojasnila je Marina Petrović.
Još od prošle godine vodi se polemika o tome da li je promena lokacije dobra za Vašar. Uglavnom, pozitivna mišljenja idu u prilog tome da je na novom mestu čistije i urednije.
-Šabački vašar nisam posetila sigurno desetak godina, jer živim u inostranstvu. Promena lokacije je neobična ideja, ali mi se sviđa. Ono što je ostalo je draž Vašara i poznati ljudi koje možete sresti posle pet ili deset godina - kaže Milena Lazarević.

Pare se, ipak, nađu
Sprave za vožnju podjedanko su zanimljive kako najmlađim tako i onim starijim. Dok zabavni program za decu iziskuje samo novac, za ozbiljnije mašine potrebna je i hrabrost.
-Septembar u Šapcu je najbolji zbog Vašara u gradu i zabave. Sa društvom sam išao svakog dana posle škole kako bismo isprobali nove sprave za vožnju - rekao je Petar Jovanović.
Za par minuta uživanja za decu bilo je potrebno izdvojiti najmanje 150 dinara. Ipak, roditelji, babe i dede, tetke i ujaci, prebirali su po džepovima i vadili i poslednji dinar kada vide osmeh na licu svojih miljenika. Preračunavanje je uglavnom ostavljano za kod kuće.
-Kada ste roditelj Vašar je nezaobilazna stanica svakog dana. Šarenilo, spravice za vožnju privlače decu i teško je da ih dobijete kada vidite kako im to znači. Nismo vodili računa koliko smo potrošili novca, možda je tako i bolje - kaže Marko Gavrilović kroz osmeh i dodaje da je supruga bila zadužena za nabavku odeće, kućnog pribora, a njemu je pripao "teži" zadatak, čuvanje dece na Vašaru.

Blago na “dronjari”
Na delu gde se prodaju polovne stvari svega pa koga ne mrzi da traži može svašta i da nađe. Veliki deo zauzimaju šatori sa garderobom. Na raznovrsnosti ponude pozavideli bi im garderoberi svih srpskih pozorišta. Bilo je i šatora gde se mogla naći kvalitetna, izuzetno očuvana, takoreći “kao nova” garderoba, a svaki izvučeni komad nosio je etiketu neke poznate marke.
-Garderoba je iz Italije, originalna i kvalitetna. Treba da nam se ispalti put kao i zakup ovde. Osam dana smo tu. Rogovi su nam iskočili, ali ćutimo. Kako je da je, dobro je. Osma godina kako radimo na Vašaru i svake godine je sve gore. Dok je bilo na starom mestu nagutali smo se i prašine i para, sada gutamo samo kamenje. Kad sve saberemo, radili smo samo da izvučemo trošak, kaže Danijel iz Matijevca.
Oštro oko presudno je kod kupovine na “dronjari”. Za neke stvari potrebno je posedovati i nešto znanja, pa se mogu naći interesantni i vredni komadi.
-Kao fotografu Vašar je nepresušan izvor inspiracije. Kolorit, ljudi, atmosfera je drugačija i veoma dobra za fotografiju. Deo sa polovinom robom, tj. "dronja" je posebno interesantan, vuče vas da se vraćate i iznova otkrivate nove stvari, ne samo za fotografiju, nego i kupovinu. Dešavalo se da pronađem vredne predmete po mogu slobodno reći smešnim cenama. Potrebno je samo da malo bolje potražimo - navodi naš sugrađanin.
Vašar je otišao, a Šapčani će se i narednih dana jedni drugima hvaliti šta su jeftino pazarili. Slatkiši će se pojesti, a neka licideraska srca će se čuvati.
Onda sledeće godine sve ponovo. Krenuće ka Starom gradu i zadovoljni i nezadovoljni, bar da zadovolje znatiženju.

Krš koji traži novu šansu
Nešto je specifično u atmosferi šabačkog Vašara. Kupuju ljudi i što im nije potrebno i ono što na drugom mestu ne bi uzeli ni za manje pare.
Međutim, mučan osećaj u stomaku ostavlja poslednji red “dronjare”. Roba razbacana po zemlji u prašini. Prodaju se okrnjenje šoljice za kafu, raspadnuta obuća, slomljene igračke... Parčići i delići nečijih života koji su završili u kontejneru, a onda ponovo oživeli na Vašarištu.
Na prvi pogled vređa ljudsko dostojanstvo. Na drugi još više, jer neko ipak prebira po tome i traži nešto za sebe.

Vašar na Vašaru
Ugostiteljski deo šabačog Vašara oduvek je priča za sebe. Jedni su goste privlačili poznatim i manje poznatim imenima sa estrade i igračicama, dok je drugima dovoljna reklama bila da vrte prasiće i jaganjce na ražnjevima.
-Cene pod šatrama su paprene. Preterali su sa visinom, posebno tamo gde su poznatiji pevači, žali se jedan sugrađanin.
Ipak, svi stolovi su zauzeti. Jede se i pije kao da sutra ne postoji. Zadovoljni vlasnici ne žele ni da otkriju koliko jaganjaca i prasića dnevno ispeku.
Tu su i nezaobilazni Vendi i Era, a atmofera pod šatorom gde nastupaju nije za mlađe od 18 godina.