Болест 21. века - многа лица депресије
Тихи сапутник савременог човека
Треба да разликујемо потиштеност од депресије. Није знак слабости или негативности. Мање од 10% пацијената се налази на ефикасном лечењу. Сваких 40 секунди једна особа изврши самоубиство у свету, а 50, 60% има бар једну депресивну фазу у животу. Депресија је једина смртоносна болест у психијатрији
Депресија се дефинише као стање безразложног нерасположења и аверзије (отпора) ка било којем виду активности. Депресија утиче на мисли особе, њено понашање, осећања и пожељност у друштву. Депресивне особе су врло нерасположене, усамљене, анксиозне, безнадежне, беспомоћне, са осећајем да су мање вредне, посрамљене и неумољиве. Депресија резултира у губитку интересовања која су раније била разлог окупације, задовољства и воље. Губитак апетита или пак преједање, проблем концетнрисања, сенилност - само су неки од резултирајућих дешавања у депресивном стању. Међутим, инсомниа (несаница) или напротив - прекомерно спавање, измореност, болови, свраб - нервоза, представљају психијатријске синдроме тј. депресивне поремећаје (MediHelp).
Уколико консултујете „свезнајући“ Гугл на претрагу појма депресија добићете наведен текст, или други сличне садржине. Таксативно, научно објашњено, медицински, а истински? Шта је депресија? Нико вам неће рећи да је она тиха сена која вас не напушта, прати. Неми, сапутник са којим се саживите. Мрак који вас прожима, и траје, постаје све тамнији док вас не прогута. Не зато што сте слаби да му се одупрете, или не желите, већ зато што вам је потребна помоћ.
- Треба да разликујемо потиштеност од депресије. Клиничка депресија се описује као поремећај са физичким и менталним карактеристикама које могу да поремете способност појединца да функционише у друштву и радном окружењу. Потребно је да се благовремено дијагностификује. То није знак слабости или негативности. Уколико особи која је депресивна кажете „Тргни се!“, она ће то схватити као ваше неразумевање, јер она пати. Ипак, чланови породице ово говоре зато што су немоћни. Тешко се одлучују да помогну тако што ће особу која је депресивна одвести код психијатра, јер је то срамота, а то треба да превазиђемо - појашњава доктор медицинских наука, примаријус, доц. др Томислав Гајић и истиче да је важно да постоји одговарајућа терапија и лечење, имајући у виду специфичност сваког пацијента.
Иако постоје делотворни третмани, мање од 10% пацијената се налази на ефикасном лечењу. Препреке за заштиту менталног здравља везане за овај поремећај леже у недостатку ресурса, обучених здравствених радника, као и проблемима социјалне стигме. Један од разлога за непружање ефективне заштите је погрешна клиничка процена и неадекватна терапија поремећаја расположења.
-Идеја је да људи добију основне информације када је ментално здравље у питању. Ово је пилот предавање које реализјуемо са колегама из Америке како бисмо покренули низ предавања, радионица под називом „Ментално здравље за све“. То значи да особе које се не баве медицинским послом могу да питају свог лекара због чега имају одређену терапију, или немају. А намера је и да се скине стигма како би људи који имају проблем могли да затраже помоћ и да се јаве психијатру. Подаци говоре да на сваких 40 секунди једна особа себи одузме живот. Тачно је да само 10 одсто људи „дође“ до адекватног третмана. Такође, 50 до 60 одсто људи у животу има бар једну депресивну епизоду, а депресија је поремећај расположења који траје дуже од две недеље - каже др Гајић.
Депресију прате бројне заблуде: брзо проћи сама, па лечење није потребно, напада само слабе и беспомоћне, променом околине проћи ће... Како би отклонили бар неку од недуомица Библиотека шабачка недавно је угостила је примаријуса, доц. др Томислава Гајића који је одржао предавање „Многа лица депресије“ са намером покрене низ едукативних активности у циљу скретања пажње на важност менталног здравља.
Уколико консултујете „свезнајући“ Гугл на претрагу појма депресија добићете наведен текст, или други сличне садржине. Таксативно, научно објашњено, медицински, а истински? Шта је депресија? Нико вам неће рећи да је она тиха сена која вас не напушта, прати. Неми, сапутник са којим се саживите. Мрак који вас прожима, и траје, постаје све тамнији док вас не прогута. Не зато што сте слаби да му се одупрете, или не желите, већ зато што вам је потребна помоћ.
- Треба да разликујемо потиштеност од депресије. Клиничка депресија се описује као поремећај са физичким и менталним карактеристикама које могу да поремете способност појединца да функционише у друштву и радном окружењу. Потребно је да се благовремено дијагностификује. То није знак слабости или негативности. Уколико особи која је депресивна кажете „Тргни се!“, она ће то схватити као ваше неразумевање, јер она пати. Ипак, чланови породице ово говоре зато што су немоћни. Тешко се одлучују да помогну тако што ће особу која је депресивна одвести код психијатра, јер је то срамота, а то треба да превазиђемо - појашњава доктор медицинских наука, примаријус, доц. др Томислав Гајић и истиче да је важно да постоји одговарајућа терапија и лечење, имајући у виду специфичност сваког пацијента.
Иако постоје делотворни третмани, мање од 10% пацијената се налази на ефикасном лечењу. Препреке за заштиту менталног здравља везане за овај поремећај леже у недостатку ресурса, обучених здравствених радника, као и проблемима социјалне стигме. Један од разлога за непружање ефективне заштите је погрешна клиничка процена и неадекватна терапија поремећаја расположења.
-Идеја је да људи добију основне информације када је ментално здравље у питању. Ово је пилот предавање које реализјуемо са колегама из Америке како бисмо покренули низ предавања, радионица под називом „Ментално здравље за све“. То значи да особе које се не баве медицинским послом могу да питају свог лекара због чега имају одређену терапију, или немају. А намера је и да се скине стигма како би људи који имају проблем могли да затраже помоћ и да се јаве психијатру. Подаци говоре да на сваких 40 секунди једна особа себи одузме живот. Тачно је да само 10 одсто људи „дође“ до адекватног третмана. Такође, 50 до 60 одсто људи у животу има бар једну депресивну епизоду, а депресија је поремећај расположења који траје дуже од две недеље - каже др Гајић.
Депресију прате бројне заблуде: брзо проћи сама, па лечење није потребно, напада само слабе и беспомоћне, променом околине проћи ће... Како би отклонили бар неку од недуомица Библиотека шабачка недавно је угостила је примаријуса, доц. др Томислава Гајића који је одржао предавање „Многа лица депресије“ са намером покрене низ едукативних активности у циљу скретања пажње на важност менталног здравља.
Треба да разликујемо потиштеност од депресије. Није знак слабости или негативности. Мање од 10% пацијената се налази на ефикасном лечењу. Сваких 40 секунди једна особа изврши самоубиство у свету, а 50, 60% има бар једну депресивну фазу у животу. Депресија је једина смртоносна болест у психијатрији,
Симптоми и узроци
Симптоми депресије: нерасположење и туга који су најјачи углавном у јутарњим часовима, осећај забринутости, често праћен наведним физичким сметњама и раздражљивошћу; слаба концентрација; нереалне (сумануте) идеје ништавила, пропасти и сл.; песимизам, праћен осећањем безнађа и беспомоћности; осећај кривице и мањак самопоуздања; снижен ниво енергије и претерана заморљивост; поремећен сан (углавном рана јутарња буђења и испрекидан сан) и апетит (углавном ослабљен); ослабљен либидо; суицидне мисли и покушаји суицида.
Узроци депресије леже у неколико равни, које заједно, али код различитих особа и у различитим односима узрокују депресију. А то су: генетска конституција (неке особе су склоније развоју депресивних реакција); психолошки развој и структура личности, која се формира у контексту породице и друштва и подразумева постигнут степен зрелости; адекватност Его механизама одбране који човеку омогућавају да се на адекватан (здрав) начин прилагођава захтевима живота, новонасталим ситуацијама и потенцијалним проблемима; затим су ту и бројни социјални фактори као што су губитак блиске особе, разне врсте одвајања (сепарација), губитак социјалне сигурности, телесне болести, природне катастрофе итд.
Депресија је једина смртоносна болест у психијатрији, јер око 15% депресивних особа почини самоубиство, па зато захтева озбиљан приступ и лечење, што подразумева најпре њено адекватно и правовремено дијагностиковање, а потом и одговарајућу фармаколошку терапију (у трајању од најмање 6 месеци) и психотерапијску процедуру како би се спречили рецидиви овог поремећаја и успоставила што дужа и квалитетнија ремисија болести. (Бел Медик)
М. Ж.
Најновији број
18. април 2024.
