Одлазак хроничара села

“У Мачви има људи које чим сретнеш одмах заволиш”. Тако је говорио и писао признати књижевник Јанко Веселиновић. У веродостојност његових речи може се уверити свако ко је познавао и дружио се са недавно преминулим Љубинком Јевтићем из Бадовинаца, вредним сакупљачем баштине богате историје највећег мачванског села, крај Дрине, где је раније неко време био председник месне заједнице и директор Земљорадничке задруге.
Љубинко је увек био благе нарави, упоран, вредан, насмејан... Зрачио је позитивном енергијом и без много размишљања настојао да помогне људима. Посебно новинарима жељним лепе приче о селу, човеку. И сам је прикупио огромну историјску грађу о Бадовинцима. Не ретко је чинио услуге људима како би обрадили своје њиве, утовили стоку или произвели какав други производ на селу и од тога могли да живе.
Постоје разне анегдоте о томе, а чињеница је да су челници месне заједнице или општине Богатић, кад постоји жеља неког човека или делегације да сазнају нешто више о историји Бадовинаца, упућивали на Љубинка и он је то увек са задовољством прихватао.
Дао је значајан подстрех развоју културно-уметничког аматеризма на селу, водећи програме разних манифестација, потпуно бесплатно, на своје и задовољство других. Баш такав био је и скоро полувековни његов ангажман на вођењу коњичких трка, највише на хиподрому у Богатићу.
Често је указујући на значај јавне речи говорио да све оно што се догодило, а није објабљено у медијима, као да се није ни догодило.
Отишао је са овог света у уверењу да село заслужује више, те да се кроз разне облике културних, спортских и привредних активности мора утицати на “оживљавање” руралних крајева.
Тврдио је и с усхићењем говорио да има много значајних људи који су “поникли” из бразде и нису заборавили на свој завичај.
Јевтић је за свој рад више пута награђиван.