ШАБАЦ ИМА СВОЈУ ТРИАТЛОНКУ
Увек је време за остварење снова
Жеља да се опроба у триатлону јавила јој се септембра прошле године и од тада је сву пажњу и слободно време усмерила ка остварењу тог циља. „У мојој глави је био само циљ и ка њему сам ишла. Мислим да тог дана нико није био поноснији и срећнији од мене“ каже Драгица Павловић
Шабац је добио своју прву триатлонку. Драгица Павловић успешно је савладала такмичење на Сребрном језеру, одржано крајем јуна.
Ова захтевна атлетска дисциплина, поред пливања, трчања и вожње бицикла, садржи и два прелаза између дисциплина, који се морају правилно одрадити, да не би дошло до дисквалификације такмичара.
Драгица три године трчи различите дистанце. Истрчала је два полумаратона и један маратон. Жеља да се опроба у триатлону јавила јој се септембра прошле године и од тада је сву пажњу и слободно време усмерила ка остварењу тог циља.
-За триатлон кажу да је три пута забавнији од трчања, а да би се био солидан у триатлону морају се тренирати сва три базична спорта: пливање, бициклизам и трчање. Сваки тренинг ми је био нова лекција и све је то утицало на мене као личност у позитивном смислу. Нажалост, када сам била у најбољој кондицији десила се пандемија, али опет сам проналазила начине да бар донекле остенем у форми. Одмах по завршетку ванредног стања почела сам да тренирам и пливање и бициклизам. Захвална сам Пливачком клубу „Делфин“ који ми је дао њихов термин како бих могла да тренирам, наводи Драгица.
Срђан Којадиновић, тренер школе трчања, био јој је велика помоћ и подршка да побољша резултат и тестира своје границе. Друг Стефан Стефановић јој је помагао, пре свега морално, прелазећи са њом дистанце потребне за трку на бициклу. Тако је до дана одржавања такмичења за све три дисциплине имала одређену спремност.
На такмичењу су биле две категорије: олимпијска и спринт дистанца. Драгица се такмичила у спринт триатлону: 750 метара пливања, 20 километара вожње бицикла и 5 километара трчања. Олимпијску дистанцу је успешно завршио још један Шапчанин, Александар Младеновић.
-Само ишчекивање нечега што толико желите је невероватан осећај. Улазак у воду ме је вратио на „фабричка подешавања“ и ту сам постојала само ја и мој циљ. Обзиром да ми је то први триатлон орјентисала сам се само на то да дам све од себе и да га завршим и нигде не погрешим, јер неке грешке доводе и до дисквалификације. Време ми није било битно. Завршила сам пливање које ми је „најслабија карика“, зато што сам то најмање тренирала. Ушла сам у зону транзиције (између две дисциплине), све успешно одрадила, узела бицикл и тада сам била на својој територији. Осећај је био невероватан, јер сам већ тада знала да ћу успешно завршити трку, наводи Драгица.
Каже да од превелике среће и адреналина умор уопште није осећала. Успешно је савладала и Т2, другу зону транзиције и прешла на трчање.
-Била је велика врућина и то је утицало на моје пролазно време, јер сам тренирала углавном увече, на шта ми се организам навикао. Ипак, у мојој глави је био само циљ и ка њему сам ишла. Мислим да тог дана нико није био поноснији и срећнији од мене, истиче наша саговорница.
За себе каже да је пре свега мајка, супруга и ћерка, а онда и виши физиотерапеут запослена у Општој болници. Од свега тога зависио је и темпо њених тренига, када све друге обавезе заврши. Најважније јој је да је у овом подухвату имала пуну подршку породице. Са тренинзима и даље наставља и ово прво такмичење био је тек почетак. Чињеница да Драгица има 44 године јасна је порука свима да је увек право време да се оствари оно што се искрено жели.
Иако је резултат најмање битан, у Драгициној категорији, од 41 до 50 година такмичило се укупно шест жена. Њих пет је завршило трку, а Драгица је заузела четврто место.
Ова захтевна атлетска дисциплина, поред пливања, трчања и вожње бицикла, садржи и два прелаза између дисциплина, који се морају правилно одрадити, да не би дошло до дисквалификације такмичара.
Драгица три године трчи различите дистанце. Истрчала је два полумаратона и један маратон. Жеља да се опроба у триатлону јавила јој се септембра прошле године и од тада је сву пажњу и слободно време усмерила ка остварењу тог циља.
-За триатлон кажу да је три пута забавнији од трчања, а да би се био солидан у триатлону морају се тренирати сва три базична спорта: пливање, бициклизам и трчање. Сваки тренинг ми је био нова лекција и све је то утицало на мене као личност у позитивном смислу. Нажалост, када сам била у најбољој кондицији десила се пандемија, али опет сам проналазила начине да бар донекле остенем у форми. Одмах по завршетку ванредног стања почела сам да тренирам и пливање и бициклизам. Захвална сам Пливачком клубу „Делфин“ који ми је дао њихов термин како бих могла да тренирам, наводи Драгица.
Срђан Којадиновић, тренер школе трчања, био јој је велика помоћ и подршка да побољша резултат и тестира своје границе. Друг Стефан Стефановић јој је помагао, пре свега морално, прелазећи са њом дистанце потребне за трку на бициклу. Тако је до дана одржавања такмичења за све три дисциплине имала одређену спремност.
На такмичењу су биле две категорије: олимпијска и спринт дистанца. Драгица се такмичила у спринт триатлону: 750 метара пливања, 20 километара вожње бицикла и 5 километара трчања. Олимпијску дистанцу је успешно завршио још један Шапчанин, Александар Младеновић.
-Само ишчекивање нечега што толико желите је невероватан осећај. Улазак у воду ме је вратио на „фабричка подешавања“ и ту сам постојала само ја и мој циљ. Обзиром да ми је то први триатлон орјентисала сам се само на то да дам све од себе и да га завршим и нигде не погрешим, јер неке грешке доводе и до дисквалификације. Време ми није било битно. Завршила сам пливање које ми је „најслабија карика“, зато што сам то најмање тренирала. Ушла сам у зону транзиције (између две дисциплине), све успешно одрадила, узела бицикл и тада сам била на својој територији. Осећај је био невероватан, јер сам већ тада знала да ћу успешно завршити трку, наводи Драгица.
Каже да од превелике среће и адреналина умор уопште није осећала. Успешно је савладала и Т2, другу зону транзиције и прешла на трчање.
-Била је велика врућина и то је утицало на моје пролазно време, јер сам тренирала углавном увече, на шта ми се организам навикао. Ипак, у мојој глави је био само циљ и ка њему сам ишла. Мислим да тог дана нико није био поноснији и срећнији од мене, истиче наша саговорница.
За себе каже да је пре свега мајка, супруга и ћерка, а онда и виши физиотерапеут запослена у Општој болници. Од свега тога зависио је и темпо њених тренига, када све друге обавезе заврши. Најважније јој је да је у овом подухвату имала пуну подршку породице. Са тренинзима и даље наставља и ово прво такмичење био је тек почетак. Чињеница да Драгица има 44 године јасна је порука свима да је увек право време да се оствари оно што се искрено жели.
Иако је резултат најмање битан, у Драгициној категорији, од 41 до 50 година такмичило се укупно шест жена. Њих пет је завршило трку, а Драгица је заузела четврто место.
M.M.
Најновији број
25. април 2024.
