Инфо

14. јануар 2021.14. јан 2021.
ФОТО:  Приватна архива

ФОТО: Приватна архива

Кошаркаш Лазар Живановић

Рад се мора исплатити

„Уколико се посветите нечему довољно нико не може да вас ограничи. Мислим, када сам почињао никада нисам размишљао о томе, али ако сте довољно вредни и мотивисани не постоји нешто што ће да вас спречи да достигнете своје циљеве. И да, као што си ме и питала, после неких пораза, као и у животу, мислим да нема много времена за туговање. Људи не треба да жале сами себе већ да се окрену нечему следећем. Колико год пута да паднеш мораш да устанеш“
Лазар Живановић, млади, перспективни кошаркаш, рођен је 19. јануара 2001, у Шапцу. Са четрнаест година отишао је из родног града у Реал Мадрид. У сезони 2016/17 прелази у Црвену Звезду где остаје све до 2019. године. У сезони 2019/20 играо је колеџ лигу за тим. Услед пандемије корона вирусом, враћа се кући пред крај сезоне. Тренутно је без уговора.

Да ли постоји посебан разлог зашто сте изабрали кошарку?
-Одувек сам био мало виши од остатка своје генерације. Куриозитет-играм кошарку због видео игрице коју сам играо, ,,NBA Live 08“. Онда сам изашао на Стари град и почео да играм, прикључио сам се клубу, било ми је занимљиво. Спонтано.

Шта Вас је касније задржало?
-Мислим да сам баш упоран и тврдоглав. На том старту сам имао, да кажем, добрих успеха и видео сам да сам доста побеђивао 1 на 1 и остало. Једноставно, сваки пут када бих изашао хтео сам да играм још, још, још и схватио сам да је то нешто што баш волим да радим.

Да ли осећате притисак околине да успете, да напредујете?
-Не осећам никакав притисак јер ово првенствено радим због себе и зато што волим ово да радим. Уживам док ово радим. Поготово за време короне и школског распуста, док нисам био у могућности да играм кошарку, видео сам колико ми недостаје, колико сам срећан што могу овим да се бавим.

Како је ковид19 утицао на Вашу сезону?
-Утицао је значајно. Завршили смо сезону, моја сезона у Америци је била готова. Остала су нека два месеца да тренирамо и завршимо школску годину. Све се закомпликовало за два-три дана. Деца су почела да одлазе са кампуса. Све се испразнило невероватно брзо. Напросто сам купио карту да се вратим за Србију, мислећи да ће почетак сезоне бити, по плану, крајем јуна и да идем у Србију на месец, два, међутим…. Тако је како је. Задовољан сам временом проведеним овде. Спреман сам за наредну сезону. Искористио сам ово време и за опоравак. Ништа, идем даље, припремам се и чекамо следећу шансу.

Ова сезона је била доста турбулентна. Доста пораза. Шта Вас у таквим тренуцима мотивише да наставите даље?
-Пораз генерално боли, али временом научиш да га брзо заборавиш. Немаш времена да размишљаш када је темпо две утакмице недељно. Одмах треба припремити стратегију за следећег противника. Нема много времена за размишљање о томе.

ФОТО: Приватна архива


Да ли имате неки посебан начин припреме за нарочито тешке утакмице?
-Трудим се да имам што опуштенији дан. Играо сам баш доста и великих и битних утакмица, не могу да кажем да осећам баш неки притисак. Нормално да постоји увек нека позитивна трема и мислим да је то неопходно да се одигра добра утакмица, али трудим се да то буде у суштини нормалан дан, да се видим са друштвом, одем на пиће, играм ,,Сони“ , једноставно потрошим тај дан, истренирам можда једном, одем шутнем или нека лагана теретана, ако је утакмица увече.

Шта бисте навели као своју најбољу играчку одлику?
-Мислим да сам добра атлета, добар саиграч, пожртвован, победник. Добар сам играч у транзицији, добар сам играч у одбрани. Волим да играм брзо. Брзо прелазим из одбране у напад. Могу да играм плејмекера са својом висином (два метра). Не волим да губим и мислим да сам спреман да помогнем својој екипи на било који начин, да победи утакмицу.

Шта су Вам најбоље карактеристике?
-Лојалан сам. Не одустајем. Спреман сам да се жртвујем за свој циљ.

Шта би побољшали код Лазара ван терена?
-То је тешко. Шта бих побољшао…. Много пута сам оптерећен неким детаљима и да трошим превише снаге на неке ствари које ми можда нису толико битне и које не би требало да буду приоритети. Велики сам перфекциониста и имам доста проблема… Осећао сам, кад сам био млађи поготово, до сад сам и научио мало да каналишем и то, али штогод не би било баш савршено по мојим стандардима ја бих се осећао тужно и незадовољно… Мислим да нисам довољно уживао у неким тренуцима када сам могао то себи да приуштим.

Да ли сте више талентовани или радник?
-Не волим за себе да кажем да сам талентован, то остављам другима, али сигурно за себе могу да кажем да сам добар радник.

Шта сте очекивали од Америке, а да је било другачије?
-Очекивао сам доста и могу да кажем да је већина мојих очекивања била испуњена. Очекивао сам добар тренинг, тешке утакмице, доста талентованих играча. Опет, у школи сам очекивао, доста талентоване деце. Нисам до сада био у толико напорном систему где поред тренинга и школских обавеза ви имате две утакмице између где може да се деси да летите са Источне обале на Западну, да сте у четврак на Бахамима, а у суботу играте већ другу утакмицу у Вашингтону.

Да ли имаш неки посебан ритуал пред утакмицу?
-У суштини немам ништа специјално. Волим да одрадим вежбе за загревање одређеним редоследом. Евентуално слажем патике у свлачионици. Уколико су столице, стављам их испод столице, уколико ормар- стављам на ормар.

За који тим тренутно наступате, где сте тренутно?
-Тренутно сам без клуба. Променио се тренер и требало је да се вратимо у августу, али пошто је била неизвесна ситуација, да ли ће се играти лига или неће… Ја сам се због све те неизвесности определио да ипак потражим неки клуб у Европи и сада сам овде.

Сви играчи би волели да заиграју у НБА-у. Када би могли да бирате где желите да играте, да нема драфта и осталих услова, који бисте тим изабрали?
-Волео бих, наравно, да играм у Лос Анђелесу, били то Лејкерси или Клиперси. Провео сам неко време ту и упознао град.

Како су Ваши родитељи поднели Ваш одлазак од куће тако рано?
-Имам подршку својих родитеља од како сам отишао од куће. Они и мој брат су моја највећа подршка. Једноставно, много ми значи што имам њих иза леђа. У свакој мојој одлуци они су били ту да ме подрже и да ме посаветују, колико год су били у могућности. Сигурно им је било тешко, као и мени, али сви имамо неки виши циљ. И надам се да ће једног дана моћи да кажу да је њихов син успео и надмашио их. Мислим да је то циљ сваког родитеља, да његово дете буде успешније од њих. Доста је тешко, лагао бих те ( када бих ти рекао супротно). Чули смо се много пута где сам ја и плакао и недостајало ми је и не можеш да дођеш кући… Незгодно је, али једноставно то је део сазревања. Одлазак у Америку опет био тежак. Сваки пут кад се растајеш од породице је тешко, али… Шта знам, има сад ,,Скајп“, ,,Whatsapp“ и остало, другачије је мало.

ФОТО: Приватна архива


Чему Вас је кошарка научила?
-У суштини, да границе, нешто што човек зацрта не постоје. Уколико се посветите нечему довољно нико не може да вас ограничи. Мислим, када сам почињао никада нисам размишљао о томе, али ако сте довољно вредни и мотивисани не постоји нешто што ће да вас спречи да достигнете своје циљеве. И да, као што си ме и питала, после неких пораза, као и у животу, мислим да нема много времена за туговање. Људи не треба да жале сами себе већ да се окрену нечему следећем. Колико год пута да паднеш мораш да устанеш. Флоскула је, али тако јесте. По мом мишљењу су то успешни људи у животу. Сматрам да је само довољна једна шанса да се искористи у животу и да можеш себи да обезбедиш пристојан живот и све што ти је потребно.

Који бисте савет дали неком детету који сада почиње да се бави кошарком, можда баш у локалном клубу?
-Савет ми је да буду упорни, да верују у себе. По мом мишљењу, најбитније је да сваки играч верује у себе и то поткрепи добрим радом. Резултати неће изостати. Нисам убеђен да је таленат пресудан, мислим да се све да надокнадити добрим радом.
Милица Жугић

Најновији број

28. март 2024.

Најновији број
Verified by Visa MasterCard SecureCode
American Express MaestroCard MasterCard Visa
Banka Intesa