СЕЋАЊА
Обновимо акцију ннни
Несреће се никада не најављују. За припремљене нема изненађења. Забава и игра могу бити у оквиру припрема за одбрану “за недај боже”, земљотрес, поплава, снежни наноси, вирус... Штета је видљива због заборављене друштвене активности НННИ
Неспремно друштво (заједница, држава) сваку несрећу скупо плаћа. То се најбоље сада потврђује кроз ову епидемију корона вирус, која за кратко време покоси пола света.
Оваквих људских несрећа кроз историју човечанства било је много, ова изгледа је сада најтежа. Људи – човечанство као да не знају да из једне несреће извуку искуства како се иста или слична не би поновила.
Бивша Југославија је још онда схватила да будућност не може да буде ружичаста, без обзира на све техничке и друге данашње новотарије, ако се не користе искуства из прошлости. Па су тако у свим организованим срединама увели обавезну обуку својих чланова и то уносили у своје годишње планове активности, све у оквиру активности “ништа нас не сме изненадити” (НННИ). Свако је за своје потребе припремао своје особље да се снађе у свим непредвиђеним ситуацијама у својој средини – пожар, поплава, земљотрес, здравствене незгоде... и сарадњу и помоћ са сродним организацијама. Тако су програмом предвиђали годишње вежбе припремљености. Такође, планирано је и учешће у годишњим вежбама са другим организацијама, које се одржавају на нивоу града и општине. У Шапцу познате су и незаборавне вежбе ватрогасаца у центру града.
Ове активности у оквиру радних и друштвених организација носили су млади – омладинске организације. Због младости они су ове вежбе безбедности претварали у веома корисну забаву, интересантну за читав град и општину.
Шабац је у то време био један од запажених градова у Србији чије су здружене вежбе биле веома забавне, садржајне и корисне.
Многим Шапчанима и данас још увек је у сећању чувена здружена вежба “Ништа нас не сме изненадити”, изведена средином седамдесетих година на широј територији општине Шабац. У овој вежби учествовали су извиђачи, планинари, радиоаматери, аматерска телевизија, Црвени крст, Радио Шабац, Удружење голубара, риболовци, милиција и представници средњих школа – њих преко хиљаду и све подржано од органа власти.
Иницијативу за ову вежбу дали су извиђачи који су уједно израдили елеборат вежбе. Циљ вежбе био је да сви учесници, из своје области, покажу колико су обучени и спремни да их никакво зло не може изненадити, све у међусобној сарадњи са осталим организованим структурама града и општине.
У вежби је учествовало око 1000 учесника свих категорија грађана.
Вежба је била веома успешна, забавна и корисна. Најкраће, вежбу је “отворила” аматерска телевизија Драгана Петровића, прва такве врсте у Србији, шаљући одређену поруку са солитера у улици Јанка Веселиновића до пријемника на Летњиковцу. Ту су је преузимали извиђачи и преносили до неколико голубара у Шапцу. Голубари су је уз помоћ планинара пренели на Цер одакле су је опет голубари, уз помоћ голуба писмоноше вратили у Шабац. Тамо су је поново преузимали извиђачи и преносили до задружног штаба вежбе који је куририма преносио до Кочиног канала. Тамо су поруку преузимали риболовци, њих преко 40 чамаца и заједно са свим учесницима вежбе донели на Стари град. Тамо су их, уз бројна обавештења преко радио Шапца, дочекали око десет хиљада грађана и бурним аплаузом поздравили, баш онако како у Београду, на бакону, дочекују спортисте.
Временом, али врло брзо, ова корисна друштвена активност је заборављена. Сад нас све и свашта изненађује са немерљивим последицама. Вероватно мислимо да се нама никада више ништа не сме догодити – а догађа се. Од пре тридесетак година до данас било је доста поплава, снежних наноса, катастрофалних пожара, великих саобраћајних несрећа где је требало до изражаја да дође наша обученост, спремност, сналажљивост, храброст, осећај за помоћ другима и сл.
Ако неко у овоме види нешто корисно, а уз то има и друштвену могућност, требало би размислити да се на неки начин обнове и наставе обавезе обуке и припреме грађана у свим срединама да нас више никада НННИ. А природа има још изненађења за која не знамо. Несреће не бирају средину и време у којима ће се јавити.
Свако од нас, према радном месту, дужности и као грађанин треба што пре да нађемо своје место у нашој безбедности како би бар донекле умањили природна изненађења. Бар смо се сад уверили да поред видљивог постоји још тежи невидљив непријатељ човечанства.
Оваквих људских несрећа кроз историју човечанства било је много, ова изгледа је сада најтежа. Људи – човечанство као да не знају да из једне несреће извуку искуства како се иста или слична не би поновила.
Бивша Југославија је још онда схватила да будућност не може да буде ружичаста, без обзира на све техничке и друге данашње новотарије, ако се не користе искуства из прошлости. Па су тако у свим организованим срединама увели обавезну обуку својих чланова и то уносили у своје годишње планове активности, све у оквиру активности “ништа нас не сме изненадити” (НННИ). Свако је за своје потребе припремао своје особље да се снађе у свим непредвиђеним ситуацијама у својој средини – пожар, поплава, земљотрес, здравствене незгоде... и сарадњу и помоћ са сродним организацијама. Тако су програмом предвиђали годишње вежбе припремљености. Такође, планирано је и учешће у годишњим вежбама са другим организацијама, које се одржавају на нивоу града и општине. У Шапцу познате су и незаборавне вежбе ватрогасаца у центру града.
Ове активности у оквиру радних и друштвених организација носили су млади – омладинске организације. Због младости они су ове вежбе безбедности претварали у веома корисну забаву, интересантну за читав град и општину.
Шабац је у то време био један од запажених градова у Србији чије су здружене вежбе биле веома забавне, садржајне и корисне.
Многим Шапчанима и данас још увек је у сећању чувена здружена вежба “Ништа нас не сме изненадити”, изведена средином седамдесетих година на широј територији општине Шабац. У овој вежби учествовали су извиђачи, планинари, радиоаматери, аматерска телевизија, Црвени крст, Радио Шабац, Удружење голубара, риболовци, милиција и представници средњих школа – њих преко хиљаду и све подржано од органа власти.
Иницијативу за ову вежбу дали су извиђачи који су уједно израдили елеборат вежбе. Циљ вежбе био је да сви учесници, из своје области, покажу колико су обучени и спремни да их никакво зло не може изненадити, све у међусобној сарадњи са осталим организованим структурама града и општине.
У вежби је учествовало око 1000 учесника свих категорија грађана.
Вежба је била веома успешна, забавна и корисна. Најкраће, вежбу је “отворила” аматерска телевизија Драгана Петровића, прва такве врсте у Србији, шаљући одређену поруку са солитера у улици Јанка Веселиновића до пријемника на Летњиковцу. Ту су је преузимали извиђачи и преносили до неколико голубара у Шапцу. Голубари су је уз помоћ планинара пренели на Цер одакле су је опет голубари, уз помоћ голуба писмоноше вратили у Шабац. Тамо су је поново преузимали извиђачи и преносили до задружног штаба вежбе који је куририма преносио до Кочиног канала. Тамо су поруку преузимали риболовци, њих преко 40 чамаца и заједно са свим учесницима вежбе донели на Стари град. Тамо су их, уз бројна обавештења преко радио Шапца, дочекали око десет хиљада грађана и бурним аплаузом поздравили, баш онако како у Београду, на бакону, дочекују спортисте.
Временом, али врло брзо, ова корисна друштвена активност је заборављена. Сад нас све и свашта изненађује са немерљивим последицама. Вероватно мислимо да се нама никада више ништа не сме догодити – а догађа се. Од пре тридесетак година до данас било је доста поплава, снежних наноса, катастрофалних пожара, великих саобраћајних несрећа где је требало до изражаја да дође наша обученост, спремност, сналажљивост, храброст, осећај за помоћ другима и сл.
Ако неко у овоме види нешто корисно, а уз то има и друштвену могућност, требало би размислити да се на неки начин обнове и наставе обавезе обуке и припреме грађана у свим срединама да нас више никада НННИ. А природа има још изненађења за која не знамо. Несреће не бирају средину и време у којима ће се јавити.
Свако од нас, према радном месту, дужности и као грађанин треба што пре да нађемо своје место у нашој безбедности како би бар донекле умањили природна изненађења. Бар смо се сад уверили да поред видљивог постоји још тежи невидљив непријатељ човечанства.
С.Стојановић
Најновији број
25. април 2024.
