Премијера представе „На пучини“ у Шабачком позоришту
Човек је човеку вук
„Жеља нам је била да покажемо како у неким могућим животним ситуацијама људи, у нашем случају жене, када је у питању борба за егзистенцију, могу доћи до тако бизарних решења проблема, као што је канибализам. Три жене јасно су скициране као представнице три друштвена слоја: оног који би да једе, а стално остаје гладан, оног који размишља и своју немоћ тумачи филозофијом и оног који манипулацијом остварује своје циљеве.“
Lupus in fabula, Homo homini lupus, Bellum omnium contra omnes… три латинске сентенце могле би веома лако бити алфа и омега, есенција и кредо нове представе Шабачког позоришта, „На пучини“. Ипак, да се осврнемо на почетак овог театарског путовања у режији и адаптацији Ивана Томaшевића, према тексту чешког писаца Славомира Мрожека. У старту (не)обична подела, три женска лика, у односу на изворно дело где су протагонисти мушкарци. Мале, али значајне измене допринеле су да се раслојавање друштва сагледа кроз женску призму и вечно (не)пријатељство, борбу за опстанак и останак.
"Глас Подриња"
Адаптација и режија: Иван Томашевић Сценографија и избор музике: Иван Томашевић Костими: Селена Младеновић Играју: Дебели бродоломник: Драгана Радојевић Средњи бродоломник: Анета Томашевић Мали бродоломник: Кристина Пајкић Поштар, лакеј: Слађана Пајчић Профа 1: Владимир Милојевић Профа 2: Синиша Максимовић
Колегинице, пријатељице, сапутнице, саме, далеко на морској пучини... Доживеле су бродолом, а он у њима буди свеприсутну глад Дебеле, Средње и Мале бродоломнице. Потребу за правдом, манипулацијом и храном не могу утолити. „Ако можеш да поједеш неког данас, не остављај га за сутра.“, реплика је једног од ликова, што је донекле и суштина. Праведности нема, свако је енергични присталица свог система вредности као јединог исправног и објективног у својој субјективности.
"Глас Подриња"
Представа унутар представе доприноси динамици комада као и две дописане роле, професори (Владимир Милојевић и Синиша Максимовић), антиподови света. Чак и њихови костими указују на супротности. На једној страни је стереотип традиционалног односа према вредностима, чврсти присталица устаљених принципа, оцртан кроз ставове и облачење, док је други његово наличје који нам репрезентује модерност, бунт и од првог погледа одаје утисак човека новог доба, спремног на све. Ниједан од ликова нема своје име, већ су описани по карактеристикама и догађајима чиме је исказана суштинска универзалност личности и њихова општа примењивост на различите ситуације. Забавно, али да ли нам је смешно, ако се препознамо у некој од рола. Који је калуп баш по нашој мери? Филозоф неправедна жртва, гладна маса без критичког промишљања, или вођа манипулатор. Редитељ представе истиче да је Мрожек био инспирација, јер у свом стваралачком опусу поседује и карикатуре, те да одређени текстови буде асоцијацију на анимиране филмове.
Упутство гледаоцима: У овој, у суштини алегорији гледаоци треба да покушају да се смеју.
-У оригиналној верзији текста Славомира Мрожека „На пучини“ сви ликови су мушкарци. У адаптираном тексту наше представе Мрожекових мушких ликова појављују се жене и два нова лика који играју мушкарци који не постоје код Мрожека. Жеља нам је била да покажемо како у неким могућим животним ситуацијама људи, у нашем случају жене, када је у питању борба за егзистенцију, могу доћи до тако бизарних решења проблема, као што је канибализам. Три жене јасно су скициране као представнице три друштвена слоја: оног који би да једе, а стално остаје гладан, оног који размишља и своју немоћ тумачи филозофијом и оног који манипулацијом остварује своје циљеве. Два мушка лика која се од почетка сукобљавају око својих научних тврдњи у погледу разлика и сличности мушкараца и жена, по принципу представе у представи, су у улози наратора и коментатора- каже редитељ Томашевић. Упутство гледаоцима: У овој, у суштини алегорији гледаоци треба да покушају да се смеју. Прва реприза представе „На пучини“ заказана је за уторак, 6. април у 19 часова, након чега се можете препустити мисаоним вратоломијама лепоте театра.