Инфо

13. јануар 2022.13. јан 2022.
Јулијана Станојевић, Фото: "Глас Подриња"

Јулијана Станојевић, Фото: "Глас Подриња"

ЈУБИЛЕЈ: ТРИДЕСЕТ ГОДИНА АПОТЕКЕ ЈУЛИФАРМ

Јулијана, жена јаког срца

Прву приватну апотеку у Шапцу (десету у Србији) отворила је тешке, ратне 1991. године. Све је било скромно, само је по једна кутија лека заузимала своје фармаколошко место на полици. Потом је кренула озбиљна инфлација, па рат у бившој Југославији, ствари су постале још теже. „Све је ишло низбрдо, набављала сам лекове из бивших република, а онда је дошло до забране сарадње са њима и употребе тих лекова, па сам била у ситуацији да многе уништим зато што су им пролазили рокови. Када се свега сетим, несташице лекова и материјала, санкција, инфлације, питам се како сам све издржала“
У години која је иза нас, Апотека “Јулифарм” прославила је значајан јубилеј, 30 година рада и постојања. Њена власница, Јулијана Станојевић, дипломирани фармацеут, специјалиста из фармацеутске технологије, жена је која је имала визију када су сви тражили „државни посао“ и били задовољни њиме. Данас је другачије, „Јулифарм“ је шабачки бренд, али је требало уложити много храбрости, труда и ентузијазма и то почетком деведесетих.

- Шеснаест година сам провела у државној установи и, када је ступио на снагу закон који је дозволио отварање приватних апотека, одлучила сам да то буде мој избор. Иако сам била начелница галенске лабораторије у „Апотеци Шабац“, била сам одлучна да кренем у приватни посао, имајући у виду два сина која би га могла наставити.

НЕ РАЗУМЕМ ГРУБОСТ
„Неко схвата фармацију као трговину и бизнис, а неко као потребу да помогне људима. Небројено пута смо отварали апотеку суботом и недељом, људи пронађу број телефона, зову, хитно им треба им лек. Волим људе и никада нисам разумела грубост.“


Прву приватну апотеку у Шапцу (десету у Србији) отворила је тешке, ратне 1991. године. Услед немогућности да затвори финансијску конструкцију, обратила се родбини за позајмицу. Све је било скромно, само је по једна кутија лека заузимала своје фармаколошко место на полици. Потом је кренула озбиљна инфлација, па рат у бившој Југославији, ствари су постале још теже.

Јулијана и Бранислав Станојевић, Фото: "Глас Подриња"


- Све је ишло низбрдо, набављала сам лекове из бивших република, а онда је дошло до забране сарадње са њима и употребе тих лекова, па сам била у ситуацији да многе уништим зато што су им пролазили рокови. Када се свега сетим, несташице лекова и материјала, санкција, инфлације, питам се како сам све издржала.

У тим изазовним годинама за све нас, борила се да увек буде стручна и хумана, да љубазно саслуша пацијента и одреди прави лек. Несташицу лекова попуњавала је израдом магистралних на коју је, са специјализацијом фармацеутске технологије, имала право. Својим несебичним радом била је ангажована „од јутра до сутра“, радно време није имала, само паузу за ручак, а на годишњи одмор није ишла десет година.

ПЕДАГОШКИ РАД
Апотека Јулифарм бави се и педагошким радом. Од почетка имају изузетно добру сарадњу са Медицинском школом „Др Андра Јовановић“, ученици фармацеутског смера долазе на праксу сваке године. Много фармацеутских техничара обавља приправнички стаж у Јулифарму одакле понесу добре карактеристике и брзо нађу посао. Такође, у предузећу „Тргоагент“ обављају праксу и студенти струковне Академије, који се оспособљавају за припрему различитих кометичких производа.


Апотека „Јулифарм“ данас је препознатљива и захваљујући колективу који је стручан и љубазан и који, што је данас раритетно, функционише као породица. Атмосфера је важна.

- Сви дуго раде, а један колега је са нама провео 30 година, од самог почетка. Више пута смо одлазили на излете, а у години јубилеја уприличили смо крстарење бродом перућачким језером од Перућца до Вишеграда. Било нас је тридесеторо, запослени са својим продицама. Било је незаборавно.

Најважнија признања долазе од захвалних пацијената. Људи се јављају за помоћ из целе Србије, Црне Горе, Републике Српске, Немачке, Аустрије, Шведске, Холандије, Канаде. Ништа није променила чињеница да данас у Шапцу има више од 80 апотека. Квалитет се препознаје.

-Дошло је до стихијског отварања апотека, јер су људи мислили да је ту велика зарада. У нашу струку ушли су и пекари, трговци, економски техничари, правници, лекари... зато што су мислили да ће брзо да оплоде уложени новац. У републикама бивше Југославије постоји закон на основу кога једна апотека може да постоји на 4.000 пацијената и да буде 500 метара одвојена од друге, што код нас није случај. Ми смо све издржали, стоички.

„Моја жена има јако срце“, рекао је пријатељима супруг Бранислав, а њој: „Шта год да одлучиш, ја ћу те подржати“. Имала је подршку оца, ујака и брата. Када је све почело, Брана се максимално укључио. Иако по струци инжењер технологије, обављао је све у вези са набавком, финансијама и осталим пословима које до тада није радио.

- Имамо још једну фирму. „Тргоагент“ се бави производњом козметичких препарата и ванлинијским превозом путника.

Осим тридест година пословног партнерства, њих двоје везује нешто много важније, љубав која траје од гимназијских дана. Првог октобра ће прославити златну свадбу.

Станојевићи имају два сина и четири унуке. Старији син, Драган, фармацеут је и ради у Клиничком центру Бања Лука, а унука Ивана је фармацеутски техничар. Прича се наставља.
М.Филиповић

Најновији број

28. март 2024.

Најновији број
Verified by Visa MasterCard SecureCode
American Express MaestroCard MasterCard Visa
Banka Intesa