Инфо

24. март 2022.24. мар 2022.
Стрес као окидач за појаву болести
ДР ОЛИВЕРА ЂОКИЋ, ОНКОЛОГ ПОВОДОМ МАРТА МЕСЕЦА БОРБЕ ПРОТИВ РАкА

Стрес као окидач за појаву болести

“Данас смо сведоци постојања све већег броја дијагностикованих и лечених пацијената од малигних болести. Постоје гени и наследни синдроми који повећавају ризик за чешће обољевање од малигне болести у некој породици. Најлакше се дијагностикују они карциноми за које имамо скрининг тестове и предвиђену секундарну превенцију. У својој пракси сам имала и младе пацијенте старости од 25 година. Напретком медицине, савремене технологије у лечењу малигне болести омогућено је дуже и квалитетније лечење пацијената. Малигна болест постаје хронична болест и са њом се живи”, наводи др Оливера Ђокић
Март је месец борбе против рака. Ова опасна болест захтева да се против ње боримо сваког дана и то тако што ће се истицати значај здравог начина живота као превенције болести, али и редовних прегледа, како би се болест открила на време и повећала могућност за излечење.

Покушали смо да са др Оливером Ђокић, интернистом онкологом, шефом одсека за онкологију Опште болнице “Др Лаза К. Лазаревић” дођемо до одговора на нека од питања и недоумица у вези са малигним болестима.

Постоји ли неки образац, који пацијенти најчешће обољевају од малигних болести, односно, ко су најугроженије групе?
-Данас смо сведоци постојања све већег броја дијагностикованих и лечених пацијената од малигних болести. Не зна се тачан узрок настанка малигне болести. Зна се да малигна ћелија настаје акумулацијом бројних оштећења која су из неког разлога избегле ћелијске механизме поправке оштећења и тиме довеле до малигне трансформације. Оштећења ћелија могу бити присутна у ембрионалним ћелијама (напр. РБ ген) и преноси се на потомство или могу настати током живота под утицајем различитих фактора средине када се говори о биолошкој, хемијској или физичкој канценогенези.

Деца и млади људи најчешће обољевају услед наследних генетских поремећаја. Одрасли људи се најчешће разболе од 50 до 70 године живота кумулацијом генетског наслеђа, ризичних фактора средине и ризичног понашања.

Најподмуклији и тешко дијагностикован у раној фази болести су карцином плућа и јајника. Они се најчешће открију у поодмаклој фази болести када је стопа излечења мала и време укупног преживљавања кратко


Уколико малигна болест постоји у породици, да ли деца оболелог имају веће шансе да се и сами разболе и да ли треба да поведу рачуна само о врсти карцинома од које је оболео родитеље или да генерално буду опрезнији?
-Постоје гени и наследни синдроми који повећавају ризик за чешће обољевање од малигне болести у некој породици. Зато се спроводе генетска испитивања ради откривања значајних мутација за поједини ген. То су код рака дојке и јајника гени БРЦА 1 и БРЦА 2, код фамилијарне полипозе ген АПЦ, код ретинобластома Рб1, код меланома гени П16 и ЦДК 4... Ти генетски тестови су скупи, изводе се једном на циљну групу. Ако су испитаници позитивни -препоручује се примарна превенција рака: хируршка профилактична -мастектомија, оваријектомија или секундарна превенција: мамографија, колоноскопија, дерматоскопија..

То јест, ако је код више чланова породице (нпр. маме, баке, тетке) дијагностикован/лечен карцином дојке, код сродника се у раном узрасном добу предлажу превентивне контроле ултразвук дојки, мамографија, чак и у случају да је генетски тест негативан. У закључку, потомци имају веће шансе за обољевање од истог карцинома.

Који су најчешћи карциноми код жена, а који код мушкараца?
Код жена су најчешћи карцином дојке, плућа, колоректума, карцином грлића материце, јајника.. А код мушкараца најчешћи је карцином плућа, колоректума, простате..

Дејство спољних фактора
Зна се да изложеност биолошким факторима- бактеријама - нпр. ХБП - (Helicobakter pylori) повећава ризик за карцином желудца. Изложеност вирусима: ХЦВ – (hepatitis C virus) повећава ризик за настанак карцинома јетре, ХПВ - (хумани папилома вирус) - повећава ризик за карцином грлића материце, ЕБВ (EpstajBarov virus) - за карцином главе и врата и лимфоме, ХИВ за саркоме...
Изложеност хемијским факторима - пушењу (активном и пасивном), у аерозагађеним срединама, изложеност инсектицидима, пестицидима, алкилирајућим средствима, нафтним дериватима, тешким металима (нпр. у фабрикама боја) повећавају ризик за карцином плућа, панкреаса, бубрега, мокраћне бешике, леукемије...
Физички фактори који повећавају ризик за обољевање од малигне болести су дејство сунчевих зрака (за ризик од меланома и карцинома коже), дејство јонизујућег зрачења.
Деца и млади људи најчешће обољевају од тумора мозга, саркома костију, леукемије... Млади мушкарци најчешће обољевају од карцинома тестиса, плућа, а код девојака су најчешћи карцином грлића материце, штитне жлезде и дојке.


Да ли године старости имају неку улогу, односно да ли се одређени карциноми чешће јављају у одређеној животној доби?
У млађој животној доби код мушкараца најчешћи је карцином тестиса, тумор мозга, карцином плућа, колоректума... У старијој животној доби најчешћи је карцином простате, желудца, гркљана...
Код млађих жена чешћи је карцином грлића материце, дојке, штитне жлезде... Старије жене чешће обољевају од карцинома дојке, плућа, колона, јајника, материце, желудца.

Које карциноме је најлакше открити, а који су најподмуклији?
-Најподмуклији и тешко дијагностикован у раној фази болести су карцином плућа и јајника. Они се најчешће открију у поодмаклој фази болести када је стопа излечења мала и време укупног преживљавања кратко. Почетни симптоми болести су неспецифични, занемарљиви - малаксалост, умор, кашаљ, бол у стомаку.

Најлакше се дијагностикују они карциноми за које имамо скрининг тестове и предвиђену секундарну превенцију.

Најлакше откривамо карцином дојке јер је предвиђена секундарна превенција-мамографија, ултразвук дојки (скрининг за старије од 50 година); за карцином грлића материце - гинеколошки преглед, ПАПА тест, ултразвук мале карлице; за карицном колоректума предложена је после 50. године живота колоноскопија и ФОБ-тест; за карцином простате одређује се ПСА маркер; а за меланом се предлаже дерматоскопија..

Примарна превенција обухвата мере које спречавају настанак рака и отклањају факторе ризика - предлаже се престанак пушења (активног и пасивног), промене у прехрамбеним навикама - коришћење поврћа и воћа, црвеног меса у мањој количини, избегавање димњеног меса и конзервираних намирница. Важна је регулација телесне тежине, физичка активност - мање седења


Када се говори о факторима ризика углавном се увек истиче значај исхране, кретања, дуван, алкохол... Може ли се направити нека веза између стреса и најтежих болести?
Примарна превенција обухвата мере које спречавају настанак рака и отклањају факторе ризика - предлаже се престанак пушења (активног и пасивног), промене у прехрамбеним навикама - коришћење поврћа и воћа, црвеног меса у мањој количини, избегавање димњеног меса и конзервираних намирница. Важна је регулација телесне тежине, физичка активност - мање седења.

Сматра се да је хронични стрес окидач за манифестацију малигне болести.

Колико дуго радите као онколог и можете ли направити неку паралелу између обољевања од карцинома тада када сте тек почели да радите и сада (учесталост, године, врсте...)?
-Као лекар интерниста - онколог радим 12 година. Број оболелих пацијената од карцинома плућа је у порасту, а значајан је и број оболелих жена од карцинома дојке и повећан број оболелих оба пола од карцинома колоректума. У својој пракси сам имала и младе пацијенте старости од 25 година. У разговору са пацијентима значајан фактор је стрес.

Напретком медицине, савремене технологије у лечењу малигне болести – доступност Гама ножа, X ножа и савремене биолошке терапије - моноклонска антитела, мали молекули, цитокини - омогућено је дуже и квалитетније лечење пацијената. Малигна болест постаје хронична болест и са њом се живи. Сматрам да су кључни фактори у лечењу пацијената рано откривање болести, доступност савремених метода лечења и подршка породице и околине оболелом.
М.М.

Најновији број

28. март 2024.

Најновији број
Verified by Visa MasterCard SecureCode
American Express MaestroCard MasterCard Visa
Banka Intesa