ПОДСЕЋАЊЕ
Левица „ниче“ из кризе
У одговору истакнутог српског филозофа кога је Свет прихватио, а многи бивши студенти били му захвални, што су били баш његови ученици стоји да се свако од њих прогнаних 1968. године сналазио на свој начин, а маршал Тито кризу вешто каналисао чувеним говором студентима, стоји и охрабрујуће размишљање о патриотском расположењу младе генерације, најпре оних лево оријентисаних. То „буди“ наду
Ових дана новинске стубце, агенцијске вести и оне са друштвених мрежа, опседају информације са Укринско-Руске границе. У жижи интересовања јавности су и предизборне активности у Србији. На површину, у земљи и Свету излазе разни конфликти и протести грађана по одређеним питањима, а ни пандемија корона вируса није оставила „равнодушним“ владе разних земаља. Сасвим нормално намеће се питење које у својој књизи „Интереси и политички процес“ покреће угледни, бивши професор Факултета политичких наука Милан Матић који пишући о овој појави између осталог каже да су „интереси свемоћни чаробњак који у очима сваког појединца, мења изглед сваког предмета!“.
Не без основа је и мишљење чувеног српског филозофа с краја прошлог века, академика Михаила Марковића који је лепоту позних година осетио као ослобођење од бројних обавеза, првенствено на великим светским универзитетима где је својевремено предавао и препуштање идеји са новим хуманијим садржајима. Упорнијим истраживачима намеће се професорова идеја о интелектуалцима у Србији данас, носиоцима слободоумне мисли. Пред крај каријере коју је обележило „бурно“ време студентских протеста 1968. године у којима је учествовао, кључне носиоце прогресивних убеђења, сврстао је у три групе.
Једно су сведочи Марковић, неутрални носиоци знања и стручних вештина. Ти људи, тврди професор не мешају се у политику.
... Други су они гори, који се продају владајућем режиму. Спремни су да оправдају целокупну текућу политику, било каква да је. То су властољубиви и грамзиви људи.
Трећа група су интелектуалци носиоци критичке мисли, слободоумни, спремни да устану против режима... говорио је и писао професор, чије име се с дужном пажњом изговара, а прошло је више од 10 година од његовог одласка са овог света.
Питање је да ли је млада српска интелигенција дорасла савременом политичком тренутку?
У одговору истакнутог српског филозофа кога је свет прихватио, а многи бивши студенти били му захвални, што су били баш његови ученици стоји да се свако од њих прогнаних 1968. године сналазио на свој начин, а маршал Тито кризу вешто каналисао чувеним говором студентима, стоји и охрабрујуће размишљање о патриотском расположењу младе генерације, најпре оних лево оријентисаних. То „буди“ наду.
... Нови талас, нове левице не само да је могућ, већ је и неминован... говорио је Марковић у једном од својих „ватрених“ предавања на Коларчевом универзитету у Београду, а то није изоставио да помене ни у својој аутобиографској књизи „Јуриш на небо“, последњој коју је написао током свог живота у бурном времену, средином прошлог века.
Преводећи то на политички систем треба подсетити на његове речи да велике друштвене идеје никада не умиру. Напротив, само бивају потиснуте у страну за рачун неких других које касније поново уступају место већ постојећим, али на извесно време потиснутим.
Не без основа је и мишљење чувеног српског филозофа с краја прошлог века, академика Михаила Марковића који је лепоту позних година осетио као ослобођење од бројних обавеза, првенствено на великим светским универзитетима где је својевремено предавао и препуштање идеји са новим хуманијим садржајима. Упорнијим истраживачима намеће се професорова идеја о интелектуалцима у Србији данас, носиоцима слободоумне мисли. Пред крај каријере коју је обележило „бурно“ време студентских протеста 1968. године у којима је учествовао, кључне носиоце прогресивних убеђења, сврстао је у три групе.
Једно су сведочи Марковић, неутрални носиоци знања и стручних вештина. Ти људи, тврди професор не мешају се у политику.
... Други су они гори, који се продају владајућем режиму. Спремни су да оправдају целокупну текућу политику, било каква да је. То су властољубиви и грамзиви људи.
Трећа група су интелектуалци носиоци критичке мисли, слободоумни, спремни да устану против режима... говорио је и писао професор, чије име се с дужном пажњом изговара, а прошло је више од 10 година од његовог одласка са овог света.
Питање је да ли је млада српска интелигенција дорасла савременом политичком тренутку?
У одговору истакнутог српског филозофа кога је свет прихватио, а многи бивши студенти били му захвални, што су били баш његови ученици стоји да се свако од њих прогнаних 1968. године сналазио на свој начин, а маршал Тито кризу вешто каналисао чувеним говором студентима, стоји и охрабрујуће размишљање о патриотском расположењу младе генерације, најпре оних лево оријентисаних. То „буди“ наду.
... Нови талас, нове левице не само да је могућ, већ је и неминован... говорио је Марковић у једном од својих „ватрених“ предавања на Коларчевом универзитету у Београду, а то није изоставио да помене ни у својој аутобиографској књизи „Јуриш на небо“, последњој коју је написао током свог живота у бурном времену, средином прошлог века.
Преводећи то на политички систем треба подсетити на његове речи да велике друштвене идеје никада не умиру. Напротив, само бивају потиснуте у страну за рачун неких других које касније поново уступају место већ постојећим, али на извесно време потиснутим.
Љ.Ђукић
Најновији број
18. април 2024.
