ПОРОДИЧНО ПРЕДУЗЕТНИШТВО У ЦРНОЈ БАРИ
Апартмани обала и „златне капи“
Викендица и много љубитеља природе који су желели смештај, послужило као идеја за апартмане. Воћна ракија појачала жељу за доказивањем у туристичкој понуди
Бранислав Јуришић из Црне Баре, крај Дрине је угледни домаћин једне од најстаријих и најбројнијих породица у овом мачванском селу. Предузетнички дух наследио је од својих давних предака, дедова по оцу и мајци. Поносно истиче да је први у селу још 1992. године отворио СТР радњу.
Пре две деценије, крај Дрине у атару Васин Шиб, који су тадашње власти у општини Богатић пројектовале као спортско рекреативни и туристички центар, саградио је викендицу, као уосталом што је данас имају и многи други грађани овог малог насеља, али планирани спортско рекреативни и туристички центар у овом делу никада није саграђен.
Предузимљиви Јуришић се досетио и своју викендицу уз помоћ Туристичке организације и општине Богатић, претворио је у апартмане за издавање. Приметио је и доста људи који су се интересовали за смештај, како би дуже уживали у чарима плаховите реке и живописне природе.
-Доста су ми помогли у општини, посебно Туристичкој организацији. Сертификовао сам апартмане за смештај гостију и нисам погрешио. Долазе и користе наше услуге из свих крајева. Постоји велико интересовање и овај посао има будућност, пре свега из економских разлога, јер не може свако на море, каже Бранислав Јуришић.
Објекат за смештај гостију стално улепшава, а у томе му помаже цела, бројна породица у којој живи седам чланова. Било је тренутака када је у помоћ позивао и друге комшије, будући да сам није био у могућности да задовољи њихове бројне потребе.
-Пољопривреда је увек ту, као резервна могућност, али у овом послу не цветају руже, додаје Јуришић.
Ради употпуњења своје туристичке понуде од недавно је почео и са печењем квалитетних воћних ракија, од шљива, кајсија, дуња и крушака. Отприлике око половину потреба у сировини задовољава из свог воћњака који је површине пола хектара. Другу половину набавља од произвођача воћа у окружењу.
-Рекао бих да је ракија ствар укуса. Наша је чиста природна и надам се прилично квалитетна. Уствари трудимо се да постигнемо што је могуће бољи квалитет. Приметио сам да омладина више обожава ароматичне воћне мирисе. Дизајнирали смо нашу амбалажу и већ учествовали на сајмовима у Богатићу и Ваљеву. За сада и у овом послу постоји велика потреба и похвале оних који су користили наш производ, наглашава Бранислав.
У свему му је велика помоћ супруга Светлана, а и њихова ћерка Лидија труди се да иде породичним путем.
Пре две деценије, крај Дрине у атару Васин Шиб, који су тадашње власти у општини Богатић пројектовале као спортско рекреативни и туристички центар, саградио је викендицу, као уосталом што је данас имају и многи други грађани овог малог насеља, али планирани спортско рекреативни и туристички центар у овом делу никада није саграђен.
Предузимљиви Јуришић се досетио и своју викендицу уз помоћ Туристичке организације и општине Богатић, претворио је у апартмане за издавање. Приметио је и доста људи који су се интересовали за смештај, како би дуже уживали у чарима плаховите реке и живописне природе.
-Доста су ми помогли у општини, посебно Туристичкој организацији. Сертификовао сам апартмане за смештај гостију и нисам погрешио. Долазе и користе наше услуге из свих крајева. Постоји велико интересовање и овај посао има будућност, пре свега из економских разлога, јер не може свако на море, каже Бранислав Јуришић.
Објекат за смештај гостију стално улепшава, а у томе му помаже цела, бројна породица у којој живи седам чланова. Било је тренутака када је у помоћ позивао и друге комшије, будући да сам није био у могућности да задовољи њихове бројне потребе.
-Пољопривреда је увек ту, као резервна могућност, али у овом послу не цветају руже, додаје Јуришић.
Ради употпуњења своје туристичке понуде од недавно је почео и са печењем квалитетних воћних ракија, од шљива, кајсија, дуња и крушака. Отприлике око половину потреба у сировини задовољава из свог воћњака који је површине пола хектара. Другу половину набавља од произвођача воћа у окружењу.
-Рекао бих да је ракија ствар укуса. Наша је чиста природна и надам се прилично квалитетна. Уствари трудимо се да постигнемо што је могуће бољи квалитет. Приметио сам да омладина више обожава ароматичне воћне мирисе. Дизајнирали смо нашу амбалажу и већ учествовали на сајмовима у Богатићу и Ваљеву. За сада и у овом послу постоји велика потреба и похвале оних који су користили наш производ, наглашава Бранислав.
У свему му је велика помоћ супруга Светлана, а и њихова ћерка Лидија труди се да иде породичним путем.
Љ.Ђ.
Најновији број
18. април 2024.
