Дошао сам да служим

„Пре више од двадест година дошао сам у питому и мирну Бачку, у манастир Ковиљ код Новог Сада. Ту сам, као саборац светоархангелске монашке обитељи у посту, молитви и покајању проживео најлепше године свога живота. Нисам ни сањао да ћу једнога дана напустити ту оазу духовног мира, радости и живота преизобилног, али промислом Бога који све путеве моје види и вољом саборских отаца наше Српске православне цркве изабран сам за епископа славне Епархије шабачке и, после толиких година, враћам се у свој родни крај, у моју Мачву, сада у новом звању, да служим својој цркви и роду. Да је Епархија славна казује нам њена историја, као и историја многих знаменитих личности које су седеле на њеном трону све до мог блаженопочившег претходника, свима драгог и поштованог епископа Лаврентија, који је као пастир добри на трону Епархије шабачке столовао преко тридесет година.

Са страхом и осећањем најдубље недостојности стојим на трону великих и светих претходника исповедајући пред живим Богом и свима вам своју духовну немоћ и слабост, али и чврсту веру у свемогућег Бога и Његову свесавршену благодат која свагда немоћи исцељује и недостатке допуњује. Свестан сам тежине епископског крста који данас узимам на своја плећа, али верујем и знам да ћу имати подршку у вама, моја паство, да лакше носим тај крст укрепљен силом Христа, који нам моћ даје. Зато са радошћу долазим у Шабац, не као властодршци овога света да господарим вама, него да подражавам мога Спаситеља који није дошао да му служе, него да служи. Долазим са жељом да служим свима, да непрестано приносим себе другима на дар, да никада не тражим своје, него да увек, Христа ради, делам за добробит ближњега.“
***
Као епископ шабачки настојаћу да градим своју пастирску и духовну делатност у којој ће света богослужења, а пре свега, света литургија, имати централно место. У својој пастирској и духовној делатности у епархији посебну пажњу посветићу светотајинском животу. Мој главни труд биће да кроз свете тајне, нарочито кроз свету тајну причешћа, оцрковљујем верни народ. Осим бриге за светотајински живот, стараћу се још у црквеном етосу који епископско исповедње вере формулише као богоугодно хришћанско црквено живљење делање и понашање.

Свети апостол Павле је рекао: „да сви исто говорите, да међу вама не буде раздора, да будете утврђени у истој речи и истој мисли“. Ако будемо тако чинили, Бог љубави и мира биће са нама

Овај добар поредак нарави трудићу се да и сам преносим другима поучавајући сав свештени клир и изабрани Божји народ поверен ми на духовно пастирствовање имајући при том увек у виду стару латинску изреку: „Учећи друге, учимо се“. Данас, када долазимо у сусрет са другим етосима и системима вредности који су супротни од наших, важност преношења црквеног етоса и поучавања верног народа истом од стране епископа посебно добија на важности.
***
Свети апостол Павле је рекао: „да сви исто говорите, да међу вама не буде раздора, да будете утврђени у истој речи и истој мисли“. Ако будемо тако чинили, Бог љубави и мира биће са нама. Црква је небоземна заједница свих и свега, која у себе све позива и укључује, ништа и никог унапред не одбацијући због било каквог земаљског, обичног људског критеријума. Црква је позвана да сабира, обједињује и спаја и да служи миру и јединству. Зато ми свештеници не треба ни за тренутак да парцијалне интересе група или странака у њиховој борби за моћ и утицај претпоставимо саборном и обједињујућем интересу цркве и целине вернога јој народа. Таквом политиком ни епископ ни свештенство у овој епископији неће се бавити. Брига за заједницу, за јавно добро, за општи заједнички живот у благостању, али и у врлини, јесте наша одговорност.
(Епископ шабачки Јеротеј)