Инфо

12. јануар 2023.12. јан 2023.
Изложба Петра Лубарде  у Шабачком Народном музеју, Фото: "Глас Подриња"

Изложба Петра Лубарде у Шабачком Народном музеју, Фото: "Глас Подриња"

Осврт

Две инхерентне приче

Њихова дела била су изложена у две институције културе у Масариковој улици, једна преко пута друге. Довољно да разумемо да Лубарда и Бајуновић имају доста тога да саопште данашњем посматрачу коме је појам стваралаштва TABULA RASA
Шапчанке и Шапчани су крајем 2022. године били у прилици да виде две самосталне изложбе које су предмет мог интересовања у овом приказу. Прва манифестација под називом Винаверов свет 2022. „Лубарда - једна прича“организована је у сарадњи са Министарством одбране Републике Србије, Музејем Југославије и Кућом легата као власницима ове вредне уметникове збирке. Приређена је у периоду од 25. новембра до 23. децембра у Галерији Народног музеја у Шапцу. Друга, приказана у Галерији Библиотеке шабачке јесте самостална изложба уља и акрила на платну младог уметника из Бадовинаца, Александра Бајуновића који је управо завршио мастер студије на Академија умјетности у Бања Луци. Ова ликовна смотра је одржана у периоду од 30. 11. до 14. 12. и продужена је пар дана и у том продужетку два пута сам је посетио.

Могуће је пронаћи одређену коинциденцију ове две ликовне манифестације које су се нашле у овим излагачким просторима нашег града када смо могли да се поближе упознамо са поетиком ових уметника. Иако су у медијском простору добиле значајно место, посебно прва смотра, некако су наше суграђанке и наши суграђани пропустили прилику да се боље упознају са тематиком ових дешавања. Можда је један од разлога медијска, глобална смотра Светског фудбалског првенства која је одржана у Катару што говори да осећамо блискост са неким удаљеним догађајима од непосредних дешавања у нашем окружењу.

Сигуран сам да су ове две изложбе заслужиле да им се, post festum, посвети пажња где износим личне опсервације о горе поменутим манифестацијама а односи се на посећеност. Нека ово буде повод да се, некако на трен, заборави на најспореднију ствар на свету од које се константно нешто очекује на националном нивоу, од тактике, бескрајних коментара до градње неког, националног стадиона.

Примарна идеја јесте да се из виртуелног пера професионалног уметника и професора, приближи проблематика ових културолошких појава које се, засигурно, не могу сматрати маргиналним догађајима у нашем граду. О градњи или реновирању неке старе грађевине као места могуће савремене галерије у нашем граду сигурно да нема помена у јавном простору сем у редовима овог аутора који би такву идеју засигурно подржао. О томе је, својевремено, са великим ентузијазмом говорио сликар Слободан Пеладић од двехиљадитих година до краја живота.

ПРВА ПРИЧА:
У Галерији Народног музеја биле су изложене уљане слике, цртежи, скице, фотографије, архивска фото документација Петра Лубарде где смо могли да се упознамо са делом великог југословенског уметника. У поставку је укључен сваки сегмент из Лубардиног богатог опуса, од породичне хронологије и животних токова до професионалних успона која су се кретала у широком спектру. Пут стваралаштва често је детерминисан друштвеним и политичким одлукама, а време када је Лубарда стварао било је изузетно тешко, мислим на време непосредно пре и током Другог светског рата.

Да ли смо у овом веку изгубили тако потребну концентрацију и пажњу и постали недовољно
заинтересовани за оне вредности о којима је говорио Винавер када је писао о уметнику?


Детаљ који је привукао моју пажњу у овој поставци налазио се у првој просторији на улазу са леве стране, где је текст Станислава Винавера о завршеној Лубардиној изложби у Галерији УЛУС, што говори о искреном ставу песника о стваралаштву сликару: „Када је Лубарда, пре кратког времена, излагао своје слике у УЛУС-у било нас је неколико који смо ишли сваки дан да те слике гледамо. Сваки дан у току читавог месеца дана!“

Ова Винаверова опсервација је сведочанство о оданој и пожељној публици педесетих година прошлог века која је имала стрпљења да пише и довољно времена да готово, свакодневно обилази догађања вредна пажње на зидовима старе галерије УЛУС-а која се тада налазила на Теразијама. Да ли смо у овом веку изгубили тако потребну концентрацију и пажњу и постали недовољно заинтересовани за оне вредности о којима је говорио Винавер када је писао о уметнику?

ДРУГА ПРИЧА:
На галеријским зидовима Библиотеке шабачке било је изложено неколико слика на платну младог уметника Александра Бајуновића. Радови су тематски и према садржају мање- више кохерентни, заступљене су жанр сцене из свакодневног уметниковог живота, а називи су: Кућа на продају, Заливање, Хајде да се играмо, Клање пилића, Отац, Балканска кула и друге.

Уљана слика Балканска кула која је била постављена на централном месту Галерије, грандиозна је према димензијама, то је алегорија о Србији као земљи великих и обично, незавршених кућа. Текст у каталогу где ауторка прави поређења између балканске и градње Вавилонске куле оставља нас у недоумици, о томе да ли се говори на начин како је то уметник имао у виду. Објекти су на нашим просторима мегаломански, окућница се реферише на идеализацију схватања о стварним и замишљеним потребама.

Уметник је на радовима оголио српски менталитет што подразува појам недовршене градње и антипод, присутна је тема продаје куће и имања, што је иманентно свакој особи. На првом изложеном платну, када се уђе у галерију са леве стране, изложено је дело под називом Кућа на продају, коју је осмислио и приказао као централну композицију где је кречом односно кистом и белом бојом на платну исписано крупним, белим словима, „Продаје се“ и бројем мобилног телефона.

изложба Александра Бајуновића у библиотеци шабачкој (фото: Страница Александар Бајуновић)


Остале слике су тематски везане за уметникову стварност где су актери жене и мушкарци који учествују у свакодневним пословима заливања поврћа у пластенику, сеоским пословима, припреми хране или прављењу импровизованог терена за дечју игру и сл. Радови са којима смо се суочили у простору Библиотеке шабачке били су обично усамљени без присуства публике. Слике о нашем стварном отуђењу где можемо да осетимо како се удаљавамо од непосредног контакта са радовима великог формата.

Где се огледају сличности а у чему су разлике животне и стваралачке два уметника? Њихова дела била су изложена у две институције културе у Масариковој улици, једна преко пута друге. Довољно да разумемо да Лубарда и Бајуновић имају доста тога да саопште данашњем посматрачу коме је појам стваралаштва TABULA RASA.

Уметник је на радовима оголио српски менталитет што подразува појам недовршене градње и антипод,
присутна је тема продаје куће и имања, што је иманентно свакој особи


Петар Лубарда је рођен на почетку века, 1907.у селу Љуботиња код Цетиња, док је Александар рођен 1995. у Бадовинцима, општина Богатић. У нашој свести та година се обично везује са потписаним мировним споразумом у Дејтону када је окончан један нејасан пројекат попут градње мегаломанских и недовршених објеката на овим просторима. Наша худ у сваком погледу је у коресподенцији са почецима, током и крајем ратних дешавања, Лубарда је рођен у освит свеопштег људског посрнућа и Великог рата у којима су се Црна Гора и Србија, најпре одвојене, да би се након балканских и Првог светског рата ујединиле и успоставиле основу за потоњу краљевину СХС, а затим прву јужнословенску државу.

У другачијој констелацији снага и односа према друштвеном и политичком контексту, деведесете године прошлог века обележене су као, наводна, конструктивна структура две јединице са нејасним континуитетом од оснивање и ограниченим трајањем. Савезну државу, која је била бројно и територијално мања од претходне, чиниле су Србија и Црна Гора, наследнице славних предака у којима су рођена ова два уметника чији су радови у коресподенцији са историјским, културолошким и друштвеним дешавањима на трусном, балканском простору .
Др Петар Гајић, професор у Академији струковних студија и ликовни уметник

Најновији број

28. март 2024.

Најновији број
Verified by Visa MasterCard SecureCode
American Express MaestroCard MasterCard Visa
Banka Intesa