Пчела цркве Христове

У суботу, 14 јануара празнујемо Васиљевдан, успомену на Светог Василија Великог, епископа Кесарије Кападокијске. Овај Светитељ се назива пчелом цркве Христове, која носи мед вернима, а јеретицима жаоку. Свој живот је посветио Богу, молитви, служењу и помагању ближњима. Сачувана су његова многобројна дела: богословска, апологетска и канонска. Саставио је текст литургије, која носи његово име, а служи се десет пута у току године.

Литургија Светог Василија Великог служи се и 14. јануара, када се у храмовима чита и молебан за Нову годину по јулијанском календару. Овај дан се зове и Мали Божић.

Архиепископ Василије сматра се учитељем Цркве, оцем источног монаштва, браниоцем вере од јеретика. Рођен је у време цара Константина Великог, око 329. године. Због изузетне бистрине ума родитељи су га послали у Атину, која је у то време била мајка хеленске мудрости. Током петнаест година изучавао је филозофију, реторику, астрономију, граматику, физику, медицину и друге науке тог времена. Учитељ му је био славни Евул, а школски другови Григорије Богослов и Јулијан, касније цар одступник.

На дан Светог Василија Великог меси се посебан колач од пројиног брашна, василица, у који се у неким крајевима ставља семе разних житарица и поврћа да би година била родна. Негде се у овај колач стављају и делови разног воћа да би година била берићетна, а често и „парица“, по узору на Божић. Васиљевдан неки празнују и као крсну славу

Према предању, једне ноћи божанска светлост изненада му је обасјала срце и пробудила у њему жељу за изучавањем Светог писма. Напустио је Атину и отишао у Египат, код архимандрита Порфирија. После годину дана обрео се у Јерусалиму. Пун нових знања и искуства, вратио се опет у Атину са намером да свог учитеља Евула приведе вери и тако му узврати за његов труд. Евула нађе у школи у предграђу како води разговор са ученицима о филозофским питањима, на које је Василије одмах дао одговор. Присутни су упитали:”Ко је тај што тако одврати филозофу?”, а Евул одговорио:”Или Бог или Василије”.

Овај Светитељ се назива пчелом цркве Христове, која носи мед вернима, а јеретицима жаоку. Свој живот је посветио Богу, молитви, служењу и помагању ближњима. Сачувана су његова многобројна дела: богословска, апологетска и канонска. Саставио је текст литургије, која носи његово име, а служи се десет пута у току године. Литургија Светог Василија Великог служи се и 14. јануара, када се у храмовима чита и молебан за Нову годину по јулијанском календару

Евул је од тада пратио Василија и заједничким снагама су се трудили да се избаве из замки световног живота. Разделили су сиромасима све што су имали и отишли у Свети град да виде тамношња чудеса, да тамо стекну “слободу према Богу”. У Јерусалиму их је крстио епископ Максим у реци Јордан.

„Свети човек Христа Богочовека, преподобни подвижник и праведник Божји, Архијереј цркве Христове и савршени монах. Облагодаћени богослов и боговидац, богомудриустројитељ Свете Литургије и свег богослужења црквеног. Апостолски уредитељ Богом даног канонског поретка у Цркви и њене саборне организације. Непоколебиви борац за веру православну и чувар догмата, снисходљиви пастир и обратитељ заблуделих оваца Христових.“
(Преподобни Јустин Ћелијски)

Василије је био епископ Кесарије Кападокијске близу десет година. Живео је онако како је говорио и писао, као луча моралне чистоте и ревности за веру, па се заслужно назива Великим. Живео је само педесет година, али је био чврсти стуб Цркве и њен ревносни устројитељ.

Василица од пројиног брашна
Састојци: 3 шољице пројиног брашна, 3 шољице пшеничног брашна, 3 јаја, 2 шољице уља, 1 прашак за пециво, кашичица соли, 3 шољице киселе воде.
Припрема: Умутите јаја, додајте воду и уље, па полако додајте измешаном брашну са прашком за пециво. Пеците у подмазаном плеху на око 200 степени.

Василице са медом
Састојци: 800 г брашна, 200 г масти, 40 г свежег квасца, 1 кашичица соли, 1 кашика шећера, млака вода, мед.
Припрема: Измешајте брашно и маст па полако додајте ускисли квасац и со, умесите меко тесто и поделите га на мање лопте. Оставите да тесто нарасте па сваку лопту развите у мању лепињу. Једну лепињу развијте оклагијом и исеците на траке које ћете користити за украс.
Остале лепиње преклопите на средини, формирајте их у облик хлепчића и украсите увијеном траком. Василице ставите у подмазани плех посут брашном и оставите да нарастају још десетак минута. Пеците на температури 200 степени, послужите топле и преливене медом. У неким крајевима се василице пеку у облику обичних округлих лепиња, а постоји и обичај да се ишарају врхом сламчица везаних у сноп црвеним концем.

Фото: Pixabay

На дан Светог Василија Великог меси се посебан колач од пројиног брашна, василица, у који се у неким крајевима ставља семе разних житарица и поврћа да би година била родна. Негде се у овај колач стављају и делови разног воћа да би година била берићетна, а често и „парица“, по узору на Божић. Васиљевдан неки празнују и као крсну славу.