Eкономскa кризa мења потрошачке навике

У месецу када је обележен Светски дан заштите потрошача, 15. март, и даље се осећају последице промењених куповних навика условљених пандемијом, али и економском кризом која је довела до тога да са више новца данас могу да купе мање. Произвођачи коригују цене, али и грамаже, све су навалентнији у жељи да робу продају, те се користе различитим методама које још увек нису адекватно санкционисане. Знате ли шта је шринкфлација? Сви смо се са њом понекад сусрели, а сада доживљава експанзију.

Шринкфлација у порасту
-Након глобалне пандемије која је у знатној мери утицала на промене свакодневних навика потрошача и услед које је дошло до експанзије онлајн куповине, а самим тим и повећања броја приговора који за предмет имају онлајн трговину, просечан потрошач је и данас суочен са бројним изазовима. Сваки дан кад одемо у куповину пресабирамо се колико је шта поскупело и којим производима је смањена грамажа. Та пословна пракса појединих произвођача, појава кад се запремина или величина производа дословно смањи, а цена остане иста, има и своје ново име и зове се шринкфлација- каже руководилац правног тима Националне организације потрошача Србије (НОПС) Младен Алфировић.

Оцена је да је у односу на неки претходни период законодавни оквир у великој мери унапређен, усклађен са европским директивама и постављен тако да у теорији сваком просечном потрошачу пружа низ механизама за заштиту његових права.

Како се сваки потрошач појединачно осећа кад иде у куповину, да ли се осећа заштићено, растерећено, то не бисмо могли баш да тврдимо. И даље нам се велики број њих жали, Фото: Приватна архива

-Потрошачима је од недавно на располагању механизам везан за вансудско решавање спорова са трговцима, где је учешће трговаца заправо законска обавеза. То је велика новина и према неким статистичким показатељима Министарства трговине вансудско решавање спорова је знатно унапређено и ради се о стотинама предмета који су позитивно решени. Захваљујући овом механизму, потрошачи и трговци су успели да се договоре и реше проблем, а да се не иде на суд. Сви знамо да су нам судови претрпани и да треба урадити све како би се избегла та последња инстанца, а то је подношење тужбе.
Такође, потрошачке организације су и даље присутне као прва и главна контакт тачка од које све почиње, и даље нас контактирају у великој мери- наглашава.

Регистар „Не зови“ на чекању, пензионери најчешће „мета“
Додаје да се очекивало да ће у року од годину дана од ступања на снагу новог закона бити усвојен регистар „Не зови“ који има за циљ да помогне угроженим потрошачима да се изборе са све већим бројем насртљивих трговаца, али се то још увек није догодило.

-Регистар „Не зови“ треба да се успостави на основу новог закона. Сваки потрошач који не жели да буде контактиран путем телефона од стране тих трговаца ће преко апликације свог мобилног оператора бити у могућности да пријави свој број телефона у регистар и трговац ће морати да провери да ли се тај број налази у регистру. Ако се број налази у регистру, неће смети да позива тог потрошача, ако то ипак уради, ризикује да плати казну. Министарство је урадило свој део посла. Усвојени су подзаконски акти, остаје да РАТЕЛ по питању заштите података о личности све детаљно уреди. Требало би у првом кварталу ове године да ступи на снагу- наводи Алфировић и додаје да је реч о позивима телефоном, организовању презентација на којима најчешће пензионерима продају робу сумњивог квалитета по нереално високим ценама.

Фото: Pixabay

Поред онлајн трговине, у претходној години евидентиран је и велики број приговора који се односи управо на непоштену пословну праксу и насртљиво пословање, где је све већи број фирми које сарађују са пензионерима и неким угроженим категоријама потрошача, јер су проценили да њих најлакше могу да придобију као потенцијалне купце и наведу их да закључе нереалне уговоре под нереалним условима.
-Неретко се деси да прође законски рок од 14 дана у ком они могу да одустану од куповине, па смо ту такође приметили велики број проблема. Такође, бројни трговци који чине неке ситне прекршаје, на дневном нивоу на основу новог закона се могу казнити директно, путем прекршајног налога, по угледу на саобраћајне прекршаје. Ови менханизми, према наводима министарства, дају одређене резултате, јер се неки ситни прекршаји које најчешће виђамо на дневном нивоу, попут тога да цене нису истакнуте правилно, да није одговорено на рекламацију у законском року, управо кажњавају на овај начин и министарство тврди да је дошло до смањења непоштене праксе у овом сегменту- објашњава он.

Техничка роба, одећа и обућа најчешће предмет жалбе
Законодавство нам је уређено и усклађено са европским, али шта показује пракса?
-Како се сваки потрошач појединачно осећа кад иде у куповину, да ли се осећа заштићено, растерећено, то не бисмо могли баш да тврдимо. И даље нам се велики број њих жали. Наравно, највећи проблем је велика инфлација, скок цена основних животних намирница. Многи су забринути шта их тек чека и у ком смеру ће ићи ова економска криза. Рат у Украјини је оставио велике последице по економију, не назире се крај тог сукоба, па самим тим ни нека стабилизација. Велики проблеми су и у комуналном сектору, где јавна предузећа и даље некако одбијају да на своје пословање примене одредбе закона којима се регулише статус услуга које пружају- подвлачи руководилац правног тима НОПС-а.

Регистар „Не зови“ треба да се успостави на основу новог закона. Сваки потрошач који не жели да буде контактиран путем телефона од стране тих трговаца ће преко апликације свог мобилног оператора бити у могућности да пријави свој број телефона у регистар и трговац ће морати да провери да ли се тај број налази у регистру. Ако се број налази у регистру, неће смети да позива тог потрошача, ако то ипак уради, ризикује да плати казну

Експанзија онлајн трговине и електронских сервиса великом брзином мења свакодневне навике потрошача. Све чешће говоримо и о вештачкој интелигенцији која мења поједина занимања. То са собом носи бројне изазове, а један од главних је како се изборити са све већим бројем нелегалних трговаца, како подићи свест о значају куповине код регистрованих продаваца, јер се у супротном сматра да сте купили од физичког лица и не можете да решите проблем помоћу закона и механизама доступних за помоћ потрошачима. Ако анализирамо годину уназад, приговори су управо примећени најчешће у областима онлајн трговине (роба се не испоручује у договореном року, оштећена је или се потрошачима остављају рокови од 24 сата за рекламацију који нису у складу са законом). Последњих година, по броју приговора, и даље је на првом месту техничка роба, као и одећа и обућа. То су области где има највише проблема на којима треба радити, закључује Алфировић.