Традиција слављења племенитости

Јединствено признање „Најплеменитији подвиг године“, установљено давне 1963. године под називом „Најплеменитији Југословен“ представља уникатни избор где се пажња јавности усмерава на невидљиве хероје, мале-велике људе који живе, раде и неретко се чине само као једни од многих, а заправо су једном или више пута поступили храбро, одважно, најближе суперхеројима из прича и стрипова. Њих нико није нацртао, осмислио, они су стварни, традиција је показала скромни, појединци свих узраста, што су штитећи друге угрозили себе, без промисли, једноставно вођени снагом хуманости и доброчинства или су свој живот променили, време даровали како би улепшали нечије године. Многи су и дали свој живот за друге. Плакета листа „Вечерње новости“ прославила је свој 60. рођендан, али у својој бити чува искру вечности због које не стари, не пролази, већ је заувек млада.

фото: З. Јовановић и Д. Миловановић (Вечерње новости)

Све је почело након великог земљотреса у Скопљу, када се у једном тренутку Град претворио у прах. Хиљадама је живот отет, још више је оних којима је под рушевинама претио крај, али су их несебични суграђани и бројни добронамерници из целе бивше државе отргли од онога што се чинило као неминовност. Електричар Максим Стојановић је голим рукама покидао жице напајања, прекинуо доток струје спасивши град великог пожара и још веће трагедије. Максим је био први добитник, а године и деценије које су следиле показале су да је око нас, на овим просторима чија историја памти више страдања него подвиге, многи спремни да буду лудо храбри, одважни и несебични, посвећени и тако завреде плакету дневног листа. Никада није било упитно хоће ли бити кандидата што заслужују плакету, већ како изабрати међу многима.

Признања за 2022. годину
Признања за 2022. годину, у категорији златних и сребрних плекате сведоче о свему наведеном. Заслужили су их Татјана Обрадовић (најплеменитији подвиг) која је усвојила и гаји дете са тешким обољењем кога су се и родитељи одрекли, Немања Човић(постухмно за највећи подвиг) који је дао живот за спас капетана, Павлина Радовановић из Метохије (најплеменити дечји подвиг), девојчица која пева на концертима пикупљајући средства за осликавање цркве у свом месту, братству манастира Драганац на Косову (колективно признање), а сребрна ватрогасци Саша и Андрија који су спасили четворогодишњака, Марко за спасавање једанаестомесечне бебе, полицајцу спасиоцу тинејџера са врха далековода, Здравку што је спасао какајакаша из набујале реке, Саши спасиоцу жене жртве породичног насиља, Миленку који је угрозио свој живот да помогне троје повређених у удесу на аутопуту, Бобану покретачу акције за изградњу куће тешко оболелом Марку, Ненаду, Деда Мразу за сиромашне малишане...

Много тога, готово све се променило за шест деценија, али ако постоји спона међу добитницима најважнијих плакета овог признања то су најсјајније људске особине и неретко чуђење што су завредели пажњу јавности због нечега што су они учинили делујући „само“ како људскост налаже.

Душан Благојевић Дулаћ

Време је вештачке интелигенције, време је у коме може бити свако шта год жели, али оваква признања су брана од тога да не дође време постчовека, већ да истинске врлине буду изван времена у вечности

Међу добитницима се налази и један Шапчанин и то још у годинама када је призање добијало замах. Душан Благојевић Дулаћ. Познати давалац крви, рекордер много ширег простора од града и државе у овој, најплеменитијој активности, први незванични спасилац на Сави који за то није ангажован, већ је сам водо бригу о купачима који каткад неопрезно покупшавају да секу таласе плаховите реке, бивши голман шабачких клубова, радник шабачке Зорке, завредео је плакету 1967. године када је сам успео да заустави запрегу коју су у галопу вукла два грла право на двојицу дечака што су се несвесни опасности играли уживајући у сунчаном за њих мирном дану безбрижног детињства. Захваљујући Душану њихова имена нису нашла место у црној хроници већ причама о подвигу чика Дулаћа.

-Као да се ближимо временима у којима ће подвиг бити рећи другоме „Хвала“, или придржати врата од лифта, као да ће се моћи плакете додељивати онима који умеју да кажу „Извини“ или „Опрости“. Време је вештачке интелигенције, време је у коме може бити свако шта год жели, али оваква признања су брана од тога да не дође време постчовека, већ да истинске врлине буду изван времена у вечности. Добитници кроз све деценије су о онима које су спасли знали само да су у невољи и ништа друго – нагласио је обраћајући се присутнима академик Матија Бећковић, председник жирија за доделу признања „Најплеменитији подвиг године“.

-Плакете имају своје место у породичним успоменама, али највећа важност произнања је слављење људскости, племенитих особина и херојских подвига оних који тим делом, али и особинама што негују могу и требају бити пример свима, садашњим и будућим генерацијама – рекао је Милан Благојевић, син Душанов, који је са својим сином, унуком шабачког добитника плакете „Најплеменитији Југословен“ присуствовао свечаности у свечаној сали Скупштине града Београда где су се окупили бројни добитници у претходних шест деценија, као и потомци оних који нису међу нама.