Текстови су настали у последње три године. Реч је о пробраним приказима књига са рокенрол тематиком и рапортима са гитаријада и рок фестивала по Србији и Хрватској
„Prozaonline Rockopis 3“ Живка Ивковића завршетак је трилогије пробраних приказа књига са рокенрол тематиком и рапорта са гитаријада и рок фестивала по Србији и у Хрватској. У последњем рукопису има између 60 и 70, а у све три књиге око 230 текстова. На насловној овековечени „Смаковци“ (Борис, Кепа, Зоран и Точак). Издавач је Културни центар Шабац, списак свих који су помогли дугачак, а захвалност аутор међу њима упућује и Jugotonu Croatia.
Трогодишњи пресек -Књига је, као и претходне две, везана за рапорте са гитаријада, рокеријада и џез блуз фестивала по Србији, делом Хрватској, јер сам био на Jerry Ricks Blues Festu у Опатији када је наступала ужичка група „Хајлендерс“ која је тамо много цењена. Искрено, нисам веровао да ће доћи тај дан, али завршио сам трилогију. Преостало је још стотинак текстова, било би материјала за још две књиге, али нема никакве шансе да се то деси, јер сам на измаку снага. Задовољство је написати, али посао након тога, припреме за штампу и издавање је много захтеван- признаје.
Текстови су настали у последње три године. Пише руком, па поново на компјутеру. Свеска је увек уз њега, јер никад не зна иза ког угла вреба инспирација. Тако себи прави дупли посао, али навика је чудо. Потписник шеснаест књига упоредо завршава и седамнаесту.
-Завршавам Ваљевску рок сцену (1962- 2022) и мислим да ћу тиме окончати тај књижевни рок опус. Књижевност је ипак неки индивидуални, емотивни израз, а ја успут и пишем о проживљеном и преживљеном. По оном тексту групе „Инвазија“ из Ваљева „Како сам жив, не знам ни сам, морам да патентирам“. Људи из рокенрола који преживе имају о чему да причају, тако да и ја имам о чему да причам- наводи хроничар рок сцене.
Књига је, као и претходне две, везана за рапорте са гитаријада, рокеријада и џез блуз фестивала по Србији, делом Хрватској, јер сам био на Jerry Ricks Blues Festu у Опатији када је наступала ужичка група „Хајлендерс“ која је тамо много цењена. Искрено, нисам веровао да ће доћи тај дан, али завршио сам трилогију
Познат је по објективном рукопису и оштрој критици престоничких медија због стављања у фокус група из главног града. Како је Зоран Бранковић истакао у предговору, као рокер у души, Ивковић је „сваког аутора увек једнако поштовао“ и „његовом се суду у време интензивног бављења рок музиком највише радовао, знајући да долази од човека који воли рок музику и музичаре и кључни је сведок бројних рок збивања претходних деценија“.
Шабац и остале локалне сцене -Трудим се да објективно пишем о свим групама, а понајвише о значају локалних рок сцена по Србији о којима престонички медији не пишу уопште, јер су они посвећени групама из Београда, а за групе из унутрашњости и њихове сцене нема места нигде. Писао сам и о петровачкој, великоградиштанској, књажевачкој, крупањској и владимирачкој, али и о краљевачкој рок сцени. Мислим да укупно има 23 локалне рок енциклопедије урбане градске рокенрол историје Србије и то је одлично. Аутор Ју рок енциклопедије је написао сторије само 600 познатих група у тој књизи, а о осталим групама, попут „Агате“ из Крагујевца, „Инвазије“ из Ваљева, нема ни речи. Могао бих да набрајам бар 40 група којих нема- наглашава Ивковић који је и верни колекционар, те поседује завидан опус домаће и светске рок литертуре, као и музичких рок издања на свим носачима звука.
То је неки свет с оне стране дуге за разлику од оног света на почетку дуге који смо сви спознали. Они који нису спознали тај свет, шта да има радим, остаје им да жале, јер нису доживели то на другом крају дуге као ми што смо цео живот били ту
Уметнички продуцент „Нишвила“ Бранислав Дејановић појашњава да шабачки рок публициста неуморно обилази фестивале „на којима има шта да се чује и све то педантно истргне од заборава и изнад површине општег, а на жалост- превлађујућег неукуса“. Приказ за књигу Бранка Голубовића Голуба из „Гоблина“ „Изгужване мисли“ нашао се међу корицама последњег дела трилогије.
-О тој књизи сам све писао у суперлативу, али сам се негативно осврнуо на предговор који је написао Миле Кекин из Загреба. Наводи да је Шабац касаба, да није било садржаја и програма, што не стоји. Шабац је у деведесетим годинама словио за један од већих рокенрол центара у Србији. Свирало се у најмање десет кафеа. Џез и блуз фестивал је покренут у позоришту, отворен је Хард рок кафе ‘97, покренут Ускршњи рок маратон (УРМ) ‘94, било свирки на тргу и свугде. Зашто је то написао, мени стварно није јасно. Очигледно не познаје материју или сцену, али требао се распитати- изричит је он.
Памти када су на УРМ ‘96 или ‘97 наступила чак 22 локална рокенрол састава. Шабац је у то ратно време могао да се похвали оним чиме други нису могли. А данас?
Неоправдан страх и несицрпна тема -Власти се наводно плаше рокенрола који није донео ништа негативно, него само позитивно. То су углавном антиратни текстови уз одговарајућу инструменталну пратњу, сонгови о љубави и миру. Данас се пласира реп и треп, где се само помињу дрога, оружје, проституција и те ствари, а зна се како је кренуо хипи покрет и рокенрол, да су нераскидиви и да су такорећи заједно кренули, не знам чега се ту власти плаше. Нису се плашили тих нових квази урбаних музичких праваца, а шта нам је то донело? Катастрофу, нажалост- сматра Ивковић.
Рокенрол је најзначајнији светски урбани музички правац, константа која пркоси времену. -Из рокенрола се баштини и црпи све што ти присталице нових урбанистичких музичких праваца насталих у последњих тридесетак година, па и више, називају алтернативом. Ако је алтернатива рокенролу, то није рокенрол. И новинари су ту унели додатну конфузију са новим изразима за те нове музичке правце, тако да се уопште не слажем са њима. Имам свој став, своје гледиште, знам да је рокенрол неисцрпна тема. Ово данас што се догађа значи да из рокенрола нису извучене најбитније поруке- љубав, музика, мир, него је ваљда капитализам у Србији донео све негативно. Комунистичко сам дете, знам како је било раније и данас ми многе ствари нису јасне- подвлачи он.
Не робујући туђим, он има своју дефиницију правца. Како каже Зоран Алексић, као „чувар ватре“, од шездестих година прошлог века, „чврсто стоји на барикади одбране рокенрола“. -Рокенрол је као кад стигнете пред врата перцепције и прођете кроз та врата, али из познатог пређете у не(с)познато. И то је неки свет с оне стране дуге за разлику од оног света на почетку дуге који смо сви спознали. Они који нису спознали тај свет, шта да има радим, остаје им да жале, јер нису доживели то на другом крају дуге као ми што смо цео живот били ту- закључује Ивковић.
