Tekstovi su nastali u poslednje tri godine. Reč je o probranim prikazima knjiga sa rokenrol tematikom i raportima sa gitarijada i rok festivala po Srbiji i Hrvatskoj
„Prozaonline Rockopis 3“ Živka Ivkovića završetak je trilogije probranih prikaza knjiga sa rokenrol tematikom i raporta sa gitarijada i rok festivala po Srbiji i u Hrvatskoj. U poslednjem rukopisu ima između 60 i 70, a u sve tri knjige oko 230 tekstova. Na naslovnoj ovekovečeni „Smakovci“ (Boris, Kepa, Zoran i Točak). Izdavač je Kulturni centar Šabac, spisak svih koji su pomogli dugačak, a zahvalnost autor među njima upućuje i Jugotonu Croatia.
Trogodišnji presek -Knjiga je, kao i prethodne dve, vezana za raporte sa gitarijada, rokerijada i džez bluz festivala po Srbiji, delom Hrvatskoj, jer sam bio na Jerry Ricks Blues Festu u Opatiji kada je nastupala užička grupa „Hajlenders“ koja je tamo mnogo cenjena. Iskreno, nisam verovao da će doći taj dan, ali završio sam trilogiju. Preostalo je još stotinak tekstova, bilo bi materijala za još dve knjige, ali nema nikakve šanse da se to desi, jer sam na izmaku snaga. Zadovoljstvo je napisati, ali posao nakon toga, pripreme za štampu i izdavanje je mnogo zahtevan- priznaje.
Tekstovi su nastali u poslednje tri godine. Piše rukom, pa ponovo na kompjuteru. Sveska je uvek uz njega, jer nikad ne zna iza kog ugla vreba inspiracija. Tako sebi pravi dupli posao, ali navika je čudo. Potpisnik šesnaest knjiga uporedo završava i sedamnaestu.
-Završavam Valjevsku rok scenu (1962- 2022) i mislim da ću time okončati taj književni rok opus. Književnost je ipak neki individualni, emotivni izraz, a ja usput i pišem o proživljenom i preživljenom. Po onom tekstu grupe „Invazija“ iz Valjeva „Kako sam živ, ne znam ni sam, moram da patentiram“. Ljudi iz rokenrola koji prežive imaju o čemu da pričaju, tako da i ja imam o čemu da pričam- navodi hroničar rok scene.
Knjiga je, kao i prethodne dve, vezana za raporte sa gitarijada, rokerijada i džez bluz festivala po Srbiji, delom Hrvatskoj, jer sam bio na Jerry Ricks Blues Festu u Opatiji kada je nastupala užička grupa „Hajlenders“ koja je tamo mnogo cenjena. Iskreno, nisam verovao da će doći taj dan, ali završio sam trilogiju
Poznat je po objektivnom rukopisu i oštroj kritici prestoničkih medija zbog stavljanja u fokus grupa iz glavnog grada. Kako je Zoran Branković istakao u predgovoru, kao roker u duši, Ivković je „svakog autora uvek jednako poštovao“ i „njegovom se sudu u vreme intenzivnog bavljenja rok muzikom najviše radovao, znajući da dolazi od čoveka koji voli rok muziku i muzičare i ključni je svedok brojnih rok zbivanja prethodnih decenija“.
Šabac i ostale lokalne scene -Trudim se da objektivno pišem o svim grupama, a ponajviše o značaju lokalnih rok scena po Srbiji o kojima prestonički mediji ne pišu uopšte, jer su oni posvećeni grupama iz Beograda, a za grupe iz unutrašnjosti i njihove scene nema mesta nigde. Pisao sam i o petrovačkoj, velikogradištanskoj, knjaževačkoj, krupanjskoj i vladimiračkoj, ali i o kraljevačkoj rok sceni. Mislim da ukupno ima 23 lokalne rok enciklopedije urbane gradske rokenrol istorije Srbije i to je odlično. Autor Ju rok enciklopedije je napisao storije samo 600 poznatih grupa u toj knjizi, a o ostalim grupama, poput „Agate“ iz Kragujevca, „Invazije“ iz Valjeva, nema ni reči. Mogao bih da nabrajam bar 40 grupa kojih nema- naglašava Ivković koji je i verni kolekcionar, te poseduje zavidan opus domaće i svetske rok literture, kao i muzičkih rok izdanja na svim nosačima zvuka.
To je neki svet s one strane duge za razliku od onog sveta na početku duge koji smo svi spoznali. Oni koji nisu spoznali taj svet, šta da ima radim, ostaje im da žale, jer nisu doživeli to na drugom kraju duge kao mi što smo ceo život bili tu
Umetnički producent „Nišvila“ Branislav Dejanović pojašnjava da šabački rok publicista neumorno obilazi festivale „na kojima ima šta da se čuje i sve to pedantno istrgne od zaborava i iznad površine opšteg, a na žalost- prevlađujućeg neukusa“. Prikaz za knjigu Branka Golubovića Goluba iz „Goblina“ „Izgužvane misli“ našao se među koricama poslednjeg dela trilogije.
-O toj knjizi sam sve pisao u superlativu, ali sam se negativno osvrnuo na predgovor koji je napisao Mile Kekin iz Zagreba. Navodi da je Šabac kasaba, da nije bilo sadržaja i programa, što ne stoji. Šabac je u devedesetim godinama slovio za jedan od većih rokenrol centara u Srbiji. Sviralo se u najmanje deset kafea. Džez i bluz festival je pokrenut u pozorištu, otvoren je Hard rok kafe ‘97, pokrenut Uskršnji rok maraton (URM) ‘94, bilo svirki na trgu i svugde. Zašto je to napisao, meni stvarno nije jasno. Očigledno ne poznaje materiju ili scenu, ali trebao se raspitati- izričit je on.
Pamti kada su na URM ‘96 ili ‘97 nastupila čak 22 lokalna rokenrol sastava. Šabac je u to ratno vreme mogao da se pohvali onim čime drugi nisu mogli. A danas?
Neopravdan strah i nesicrpna tema -Vlasti se navodno plaše rokenrola koji nije doneo ništa negativno, nego samo pozitivno. To su uglavnom antiratni tekstovi uz odgovarajuću instrumentalnu pratnju, songovi o ljubavi i miru. Danas se plasira rep i trep, gde se samo pominju droga, oružje, prostitucija i te stvari, a zna se kako je krenuo hipi pokret i rokenrol, da su neraskidivi i da su takoreći zajedno krenuli, ne znam čega se tu vlasti plaše. Nisu se plašili tih novih kvazi urbanih muzičkih pravaca, a šta nam je to donelo? Katastrofu, nažalost- smatra Ivković.
Rokenrol je najznačajniji svetski urbani muzički pravac, konstanta koja prkosi vremenu. -Iz rokenrola se baštini i crpi sve što ti pristalice novih urbanističkih muzičkih pravaca nastalih u poslednjih tridesetak godina, pa i više, nazivaju alternativom. Ako je alternativa rokenrolu, to nije rokenrol. I novinari su tu uneli dodatnu konfuziju sa novim izrazima za te nove muzičke pravce, tako da se uopšte ne slažem sa njima. Imam svoj stav, svoje gledište, znam da je rokenrol neiscrpna tema. Ovo danas što se događa znači da iz rokenrola nisu izvučene najbitnije poruke- ljubav, muzika, mir, nego je valjda kapitalizam u Srbiji doneo sve negativno. Komunističko sam dete, znam kako je bilo ranije i danas mi mnoge stvari nisu jasne- podvlači on.
Ne robujući tuđim, on ima svoju definiciju pravca. Kako kaže Zoran Aleksić, kao „čuvar vatre“, od šezdestih godina prošlog veka, „čvrsto stoji na barikadi odbrane rokenrola“. -Rokenrol je kao kad stignete pred vrata percepcije i prođete kroz ta vrata, ali iz poznatog pređete u ne(s)poznato. I to je neki svet s one strane duge za razliku od onog sveta na početku duge koji smo svi spoznali. Oni koji nisu spoznali taj svet, šta da ima radim, ostaje im da žale, jer nisu doživeli to na drugom kraju duge kao mi što smo ceo život bili tu- zaključuje Ivković.
