Пострна производња

Гајење биљних култура подразумева као главну културу која је на парцели већи део производне године. Осим главне постоје и пострне културе које се у зависности од климатских услова могу гајити као пострни усеви, најчешће су повртарске биљке ( купус, празилук, паприка, корнишони, салате, и остале купусњаче...).

У зависности од потреба топлоте за поједине културе, влаге и типа земљишта бира се и биљна врста. Купусњаче траже доста воде у свом одгајању и то без великих одступања, водни капацитет је 80 % од укупног водног капацитета. Карактеристично за производњу купусњача водни капацитет земљишта се мора контролисати како не би прешло 80 % укупног водног капацитета земљишта.

Накнадни или пострни усеви иди непосредно после скидања главног усева то јест после основне обраде ако је влажност задовољавајућа и са овом мелиорацијом обезбеђујемо лако и добро клијање и ницање. Током вегетације потребе ка води су лимитирајући фактор у одлуци шта гајити да ли биљке подносе сушне периоде или не. Свака аномалија производње продужавају вегетацију и улазе у јесењи период са не предвидивим периодом раних мразева. Накнадне сетве дирекно на стално место се мање користи од садње расада, зато се велика пажња обраћа на производњу здравог расада која смањује време производње на самој парцели. Сваки дан кашњења изношења на парцелу је велик проблем за економску рентабилност пострне сетве. Пострне културе најчешће иду у нашим крајевима после скидања стрнина најчешће после јечмова. Поред накнадне садње купуса и остале купусњаче налазе своје место у производњи као карфиол, кељ, прокељ.

Пострна садња најчешће се изводи по скидању раног поврћа, (ротквице, спанаћа, салате и грашка) на ови парцелама сади се поврће за индустријску прераду, паприка и парадајиз.

Накнадна сетва из семена дирекном сетвом је заступљена код спанаћа и то на банковима због бржег процеђивања. Гушћом сетвом спанаћа се добија лепша лисна маса.

Директном сетвом иде и производња мркве такође на банковима али без довољне количине воде не улазити у ову производњу, специфични услови ницања захтевају квалитетне системе за наводњавање.
У пластеничким условима најчешћи усеви су краставци, боранија, салата. Површине пластеничке производње треба максимално искористити јер су мање него гајење на отвореном. Проблеми пластеника се огледају у јако сабијеним земљиштима, повећана популација патогена, па се препоручује промена места што чешће, подривање после сваке културе и чешће стерилисање земљишта.Обавезна контрола плодности земљишта после сваке производне године како би избегли нагомилавање макро елемената.
Ратарска пострна производња у сувом ратарењу је веллики проблем у нормалној вегетацији и евидентан је задњих година.

Сточари најчешће иду на пострну сетву соје, кукуруза, сунцокрета и суданске траве које дају задовољавајуће резултате.

Осим економски оправданих разлога, земљиште не треба бити без засејаних култура, повећава се ерозија, повећава се евапорација самим тим је обрада тежа. Голо земљиште се лакше закоровљава повећавају се инпути заштите засејаних култура. Морамо закључити, да се земљиште не оставља голо, боље сејати зеленишно ђубриво и повећавати проценат хумуса. Већи проценат хумуса, добра Пх вредност земљишта је сигуран услов економски оправдане производње.