Садрже их углавном индустријски производи и то у количинама које су безбедне за потрошача, а што уређује Закон о безбедности хране и правилник о примени адитива. Оно што може потенцијално бити штетно по здравље јесте акумулација у организму адитива из различитих производа. Најбоље и најбезбедније је користити непрерађене производе , наводи прехрамбени технолог др прехрамбеног инжењества Драгана Илић Удовичић, професор на Одсеку медицинских и пословно – технолошких студија Академије струковних студија Шабац
Адитиви су додаци храни због којих она постаје укуснија, лепшег изгледа, мириса и дуже трају. Закон строго регулише њихову количину у намирницама и она мора бити наведена на декларацији. Безбедни су за коришћење у прописаним количинама, али индивидуално особе могу бити више или мање остељиве на поједине адитиве, што се може манифестовати кроз алергије, проблеме са варењем, код деце поремећаје пажње, а није до краја истражено да ли се могу довести у везу са проблемима са срцем или са карциномима.
-Адитиви су компоненте које се додају прехрамбеним производима које треба да побољшају и то њихов клаитет, одрживост, сензорна својсва (боју, мирис, укус). Без обзира на своје нутритивне вредности одвојено се не користе као храна. Садрже их углавном индустријски производи и то у количинама које су безбедне за потрошача, а што уређује Закон о безбедности хране и правилник о примени адитива. Оно што може потенцијално бити штетно по здравље јесте акумулација у организму адитива из различитих производа, наводи прехрамбени технолог др прехрамбеног инжењества Драгана Илић Удовичић, професор на Одсеку медицинских и пословно – технолошких студија Академије струковних студија Шабац.
Произвођачи се труде да испоштују минимум од прописаног. Када је нешто „на гласу“ да је лоше и нездраво, као што су неке врсте масти, неки произвођачи прибегавају томе да то декларишу по саставним јединицама које нису толико познате јавности. Такође, уместо Е броја напишу нпр. „лецитин“ што је такође адитив, објашњава др Драгана Илић Удовичић.
На декларацијама се означавају ознаком „Е“, а при њиховој примени Србија је усаглашена са прописима Европске уније. Уколико истраживања утврде да поједини адитиви нису безбедни они се повлаче из употребе.
-Најбоље и најбезбедније је користити непрерађене производе, јер они углавом немају адитиве. Међутим, према правилнику о адитивима смеју да их садрже и неки традиционални производи. Исхрана не би требала да буде базирана само на прерађеним производима. Када се ради о месним прерађевинама, што је више производ прерађен у њему је мање меса, а више додатака, наводи наша саговорница.
Додаје и да данас тешко можемо да избегнемо адитиве који се додају у готово све, од хлеба до ароматизованих млека (не и пастерисана и стерилисана). Оно што је важно је да се чита декларација.
Прехрамбени технолог др прехрамбеног инжењества Драгана Илић Удовичић, професор на Одсеку медицинских и пословно – технолошких студија Академије струковних студија Шабац, Фото: "Глас Подриња"
-Истраживања међу нашим студентима су показала да више од 60 одсто њих никада не прочита декларацију. Неинформисаност потрошача је простор за манипулацију произвођача. Нешто што је дијетално и „лајт“ не мора да буде здраво. „Лајт“ производи имају додатке како би били укуснији. Производи високе енергетске вредности без шећера имају друге додатка и могу да нанесу штету организму зато што збуњују наш метаболизам. Ми имамо ензиме за варење природне, органске хране. Нови производи са новим додацима збуњују организам који не зна како да обради те намирнице које смо унели, каже др Илић Удовичић.
Поједини синтетички заслађивачи нису препоручљиви за децу. Међутим, налазе се у освежавајућим безалкохолним напицима, газираним пићима, енергетским пићима, па и у гуменим бомбонама. Енергетска пића нарочито нису погодна за децу.
- Децу нарочито треба научити да читају декларације. Можда уколико виде да им неки производ може изазвати поремећај пажње или сметње у срчаном раду одустану од његове куповине. Додаци у енергетским пићима могу да изазову поремећај пажње код деце. Произвођач се заштити тиме што на декларацији наведе да није за млађе од 18 година. Енергетска пића су доста заступљена међу младима, а посебно брине што не обраћају пажњу на количину коју попију и што их комбинују са алкохолом. Ова пића имају у себи велику количину шећера, али и других додатака који подижу пажњу, концентрацију, држе будним, због чега су нарочито популарна међу студентима и професионалним возачима. Имали смо у Србији случај младића од 20 година који није ништа јео цео дан, само је пио енергетска пића и доживео је инфаркт, наводи наша саговорница.
Закључак је да уколико неко жели да избегне адитиве треба да једе домаће природне производе. Међутим, треба да зна и њихово порекло, јер нешто може бити без адитива, али препуно пестицида.
Прехрамбени технолог др прехрамбеног инжењества Драгана Илић Удовичић, професор на Одсеку медицинских и пословно – технолошких студија Академије струковних студија Шабац, Фото: "Глас Подриња"
