Фото: "Глас Подриња"
НОВА КЊИГА ДРАГАНА С. ФИЛИПОВИЋА: ДАНИЛОВЕ ОЧИ
Искуство мерено вековима
„Сви несрећни ратови у 20. веку на просторима некадашње Југославије, у којима је српски народ највише пропатио, затиран, али и непокоран, и слободарски, забележени записи и све приче о истинитим догађајима, укључујући и Словенију, морају се наћи у корицама једне књиге“
У издању Удружења уметничких стваралаца „Завичај“ из Сремске Митровице ових дана је изашла из штампе књига одабраних приповедака „Данилове очи“ Драгана С. Филиповић, књижевника из Шапца. У питању је зборник одабраних прича написаних по истинитим догађајима из Великог, Другог светског и Нашег рата; о терору окупатора и страдању, али и отпору и непокорности слободарског српског народа.
Из претходних збирки приповедака „Војникова бресква“, „Комад таина“ и „Белег од бајонета“ (приређених у целини као трилогија „Војникова брсква“) аутор је одлучио да изостави седам прича због наглашеног документарног карактера. Уверен да ће и изостављене приче наћи пут до читалаца, не само у већ штампаним, него и могућим новим издањима, аутор се определио за 38 приповедака, ништа мање аутентичних, али са више драмско-књижевне реминисценције. Књигу је употпунио причама из књиге „Рат у Словенији“.
Према речима проф. др Милоша Ковића, главни јунак већине приповедака је породица.
- Човек може да искуси и види више од онога што му је дато и одмерено дужином једног животног века. Све приче у овој књизи су плод искуства. Драган Филиповић је доживео и преживео „наш рат“ у коме је, крајем прошлог века, разорена Југославија. О Другом и Првом светском рату он, међутим, пише према сведочењу оца, мајке, баке. Главни јунак већине приповедака је породица, која казује и слуша, која умире и изнова се рађа, која – понижена и осакаћена – избегава затирање и наставља да живи. Искуство Филиповића, Трифуновића, Пљеваљчића не мери се једним људским животом, него вековима, забележио је о Филиповићевим приповеткама др Ковић.
ЕМОЦИЈЕ КАО ОКОСНИЦЕ
„Са приповедачима чији животи нису део његовог личног искуства писац је разговарао или се са њима, без размењених речи, нашао у сутуацијама које називамо „граничним“; он је са њима проживео емоције које чине окоснице његових прича. Приповести о судбинама њуди у Подрињу у 20. веку јесу приче о самом аутору. Зато се, у овој књизи, оно што је лично, тако лако и природно, као какав бршљан, привија уз оно што је историјско и заједничко. Писац сведочи о ономе што зна, што је искусио. Због тога његова казивања имају ретку, животну снагу. Драган Филиповић није историчар и његов циљ није историографска објективност. Сећања и књижевне минијатуре које нам он поклања, међутим, покрећу емоције које нам непосредније и поузданије од било каквог академског трактата омогућују да разумемо.“
(Проф. др Милош Ковић)
Са 42 приче које чине трокњижје “Војникова брексва”, аутор је веровао да је завршио своју животну мисију и испунио завет оца и Отачества. Међутим, све време је, како истиче, осећао да је значајан део пропустио. Недостајала су збивања у Словенији, од њеног уласка у састав Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, потом Краљевине Југославије и СФРЈ, до несрећног рата у овој земљи. Публикација „Рат у Словенији“ настала је као својеврсна допуна Трилогије „Војникова бресква“.
- Трилогија је објављена и поздрављена од стране стручне и читалачке публике. И, требало је да буде све у реду. Али, црв сумње заједно са осећајем - подстрекачем у делу бића, није ми давао мира. Схватио сам: сви несрећни ратови у 20. веку на просторима некадашње Југославије, у којима је српски народ највише пропатио, затиран, али и непокоран, и слободарски, забележени записи и све приче о истинитим догађајима, укључујући и Словенију, морају се наћи у корицама једне књиге. И то пошто се одаберу оне које истину највише потврђују, али и које, с обзиром на архивску грађу, нису могле да буду литерарније обрађене, каже Филиповић.
Приче у овој књизи избор су аутора и његовог уверења да је коначно испунио своју мисију.
Из претходних збирки приповедака „Војникова бресква“, „Комад таина“ и „Белег од бајонета“ (приређених у целини као трилогија „Војникова брсква“) аутор је одлучио да изостави седам прича због наглашеног документарног карактера. Уверен да ће и изостављене приче наћи пут до читалаца, не само у већ штампаним, него и могућим новим издањима, аутор се определио за 38 приповедака, ништа мање аутентичних, али са више драмско-књижевне реминисценције. Књигу је употпунио причама из књиге „Рат у Словенији“.
Према речима проф. др Милоша Ковића, главни јунак већине приповедака је породица.
- Човек може да искуси и види више од онога што му је дато и одмерено дужином једног животног века. Све приче у овој књизи су плод искуства. Драган Филиповић је доживео и преживео „наш рат“ у коме је, крајем прошлог века, разорена Југославија. О Другом и Првом светском рату он, међутим, пише према сведочењу оца, мајке, баке. Главни јунак већине приповедака је породица, која казује и слуша, која умире и изнова се рађа, која – понижена и осакаћена – избегава затирање и наставља да живи. Искуство Филиповића, Трифуновића, Пљеваљчића не мери се једним људским животом, него вековима, забележио је о Филиповићевим приповеткама др Ковић.
„Са приповедачима чији животи нису део његовог личног искуства писац је разговарао или се са њима, без размењених речи, нашао у сутуацијама које називамо „граничним“; он је са њима проживео емоције које чине окоснице његових прича. Приповести о судбинама њуди у Подрињу у 20. веку јесу приче о самом аутору. Зато се, у овој књизи, оно што је лично, тако лако и природно, као какав бршљан, привија уз оно што је историјско и заједничко. Писац сведочи о ономе што зна, што је искусио. Због тога његова казивања имају ретку, животну снагу. Драган Филиповић није историчар и његов циљ није историографска објективност. Сећања и књижевне минијатуре које нам он поклања, међутим, покрећу емоције које нам непосредније и поузданије од било каквог академског трактата омогућују да разумемо.“
(Проф. др Милош Ковић)
Са 42 приче које чине трокњижје “Војникова брексва”, аутор је веровао да је завршио своју животну мисију и испунио завет оца и Отачества. Међутим, све време је, како истиче, осећао да је значајан део пропустио. Недостајала су збивања у Словенији, од њеног уласка у састав Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, потом Краљевине Југославије и СФРЈ, до несрећног рата у овој земљи. Публикација „Рат у Словенији“ настала је као својеврсна допуна Трилогије „Војникова бресква“.
- Трилогија је објављена и поздрављена од стране стручне и читалачке публике. И, требало је да буде све у реду. Али, црв сумње заједно са осећајем - подстрекачем у делу бића, није ми давао мира. Схватио сам: сви несрећни ратови у 20. веку на просторима некадашње Југославије, у којима је српски народ највише пропатио, затиран, али и непокоран, и слободарски, забележени записи и све приче о истинитим догађајима, укључујући и Словенију, морају се наћи у корицама једне књиге. И то пошто се одаберу оне које истину највише потврђују, али и које, с обзиром на архивску грађу, нису могле да буду литерарније обрађене, каже Филиповић.
Приче у овој књизи избор су аутора и његовог уверења да је коначно испунио своју мисију.
М.Ф.
Најновији број
9. мај 2024.
