Окупљање некадашњих припадника 65. заштитног моторизованог пука одржано је на Церу. Жељко Пантелић иницирао је окупљање на територији Србије и тако је формирано удружење које тренутно броји око 30 чланова, али очекује се да их ускоро буде много више, с обзиром да су тек формирани. Ово је једина јединица са ових простора која има удружење ветерана и у Србији и у Републици Српској.
-Тек ове године смо формирали удружење и добили документацију о регистрацији из АПР-а, тако да је ово практично прво окупљање од формирања удружења. Сматрао сам да је за окупљање припадника некада елитне јединице најпригоднија локација Цер. Имали смо постројавање и после 31 године поново предали рапорт некадашњем команданту пуковнику Милану Шупуту. Након тога смо у цркви у Текеришу присуствовали парастосу за пострадале припаднике јединице. Желимо да одржимо успомену на све њих. Својим акцијама се трудимо да помогнемо некадашњим припадницима којима треба било која врста помоћи, каже Пантелић.
Прошле године су имали прву хуманитарну акцију давања крви на ВМА. Наредна окупљања биће поново сличног хуманитарног карактера.
На Церу их се окупило укупно 44. Поред припадника пука, били и гости из покрета „Срце хероја“- братског удружења које баштини традицију српских ратова, поготово ратова ‘90-их, и које окупља бивше припаднике Војске, Полиције и Жандармерије. Представника на окупљању је имао и СУБОС (Савез удружења бораца Србије), а било је и некадашњих припадника 65. заштитног моторизованог пука ВРС, који су дошли да подрже истоимено удружење из Србије.
У ратовима деведесетих година прошлог века 65. заштитни моторизовани пук у ЈНА имао је 15 погинулих, а 65. заштитни моторизовани пук Војске Републике Српске 53 погинула. Више од 300 је било рањено.
-Заштини моторизовани пук је јединица која је формирана 1990. у касарни „Маршал Тито“ у Загребу, након победе ХДЗ-а у Хрватској, и то искључиво као јединица која ће да обезбеђују команду 5. Војне области. Окосница јединице су били батаљон Војне полиције и диверзантски одред, а додате су им приштапске и позадинске јединице. Пук је у својој формацији требао да има и авио одељење са два хеликоптера Газела, што никада није заживело. Пук је, са почетком ратних дејстава учествовао у раздвајању зараћених страна на Плитвицама и Пакрацу, обезбеђењу аеродрома Церкље, у акцији на Плесу, на Слуњу, након чега су се преселили на Козару, па у Бања Луку, а онда у Кисељак (у Сарајево). Пук је крајем 1991. прекомандован у Сарајево да буде обезбеђење тек формиране 2. Војне области, прича Пантелић.
Није од самог почетка био у 65. Заштитном моторизованом пуку. Каже да је игром случаја ушао у ову елитну јединицу.
-Примљен сам у Пук 1991. године у новембру, када је једна колона упала у заседу између Слуња и Плитвица. Случајно сам се затекао на писти где су била постројена возила. Војници су желели да крену, али нису имали старешину. Иако сам по ВЕС-ти саобраћајац кренуо сам као старешина са посадом БОВ-а, за нама још један од старешина пука. Под борбом смо извукли све из Јеловог кланца где су упали у заседу. Пошто је командир обезбеђења колоне био рањен у том нападу пребачен је на ВМА и његово место је остало упражњено, па ме је командант питао да ли бих ја прихватио да га заменим. Тако сам примљен у 65. Заштитни моторизовани пук и остао сам у њему, сећа се Пантелић.
Пук је као јединица ЈНА највише жртава имао током „Случаја Добровољачка“ 2. и 3. маја 1992. када је изгубио 12 војника и старешина, наводи Пантелић.
Након примопредаје дужности између генерала Кукањца и генерала Младића остао је под истим именом као јединица ВРС и током одбрамбено-отаџбинског рата је обезбеђивао Врховну команду ВРС. Кроз пук је за три године ратовања прошло око 5.000 војника, који су учествовали на готово свим ратиштима Републике Српске.
