Инфо

23. новембар 2023.23. нов 2023.
Фото: Приватна архива

Фото: Приватна архива

Проф. др Милан Малетић, ванредни професор на Ветеринарском факултету

Богатинац на привременом раду у Београду

Професионални пут га је одвео у Београд, али му је Мачва у срцу и увек са поносом истиче да из ње потиче. Општина је то препознала, па је на њен дан добио заслужено признање
Проф. др Милан Малетић рођен је Богатићу, у Улици 7. јула, где му и даље живе родитељи. Имао је, истиче, ту срећу да одрасте у честитој мачванској, пољопривредној и радничкој породици, где је одгајан у складу са традиционалним вредностима, а у том духу васпитава и своју децу. Здраво детињство поставило је темеље за будуће успехе. Професионални пут га је одвео у Београд, где сад ради као ванредни професор на Ветеринарском факултету. Воли Мачву, она му је у срцу и увек са поносом истиче да из ње потиче. Општина је то препознала, па је на њен дан добио заслужено признање.

Вредан рад и истрајност
-Награде стварно увек пријају, нарочито кад долазе из средине у којој сте рођени и одакле сте кренули да се школујете. Oсновно и средње образовање сам завршио у Богатићу и памтим га по најлепшим дечачким успоменама, стекао сам искрене пријатеље. Кад долазим у Богатић, редовно се посећујемо, остварио сам и нека кумства. Богатић увек фигурира као место коме се већ више од две деценије мог живота и боравка у Београду увек враћам. Награда је за мене и обавеза да оправдам поверење оних који су ме за њу предложили, да се и даље трудим и остварујем на професионалном плану. Сматрам да је то и подстицај за неке нове младе људе који ће долазити у Београд да студирају да се као и ја остваре у много већем граду и средини него што је Богатић. Будући да сам и ветеринар и професор Ветеринарског факултета и са те стране је та награда дошла као признање, не само мени као припаднику тог еснафа, него свим људима наше струке из Мачве који су признати у ширим стручним круговима у Србији и бившој Југославији- подвлачи Малетић.

У дечачким данима, кад је завршавао основну школу, двоумио се између две професије, садашње и теологије, с тим што је ветерина увек била у првом плану. Завршио је средњу ветеринарску школу у Богатићу као ђак генерације те 2001. По дипломирању, са скромним очекивањима, пријавио се на пријемни испит за Ветеринарски факултет у Београду, положио и као шести на ранг листи и буџетски студент уписао прву годину студија.

Фото: Приватна архива


-Моја очекивања су у том моменту била да факултет завршим у што је могуће краћем року, да се профилишем као теренски ветеринар и након завршетка студија вратим у Богатић. Будући да сам радне навике стечене у средњој школи пренео и на факултет, континуираним радом и залагањем успео сам да остварим завидан успех. Сваку годину сам давао на време. То ми је било пресудно и због мог боравка у Београду, јер сам био у студентском дому и завршио факултет са највишим просеком, 9.52. Био сам студент генерације, за шта ме ректорат Универзитета у Београду и наградио у септембру 2009. године. За мене је било важно да сам кроз студентски живот и рад успео да себи олакшам добијање одређеног броја стипендија- Задужбине Универзитета у Београду, Општине Богатић, као и студентски кредит и то ми је значајно помогло да себи и својој породици олакшам мој боравак у Београду- наглашава и додаје да се није одрекао ни лепих ствари, као што су одласци на сусрете медицинских факултета, спортска такмичења кроз медицинијаде, учешће у спортској секцији, активно играње рукомета, честе посете студентским конференцијама.

Мачва као камен темељац
Уз добру организацију времена и посвећен рад све је то успео да стигне за шест година, колико је тада трајао факултет. По завршетку основних студија, у фебруару 2009. године, оставио је себи неколико месеци одмора, да би у јуну исте године, захваљујући професору Зорану Станимировићу, такође Мачванину из Шеварица, шефу катедре за биологију на Ветеринарском факултету, започео своју научну постдипломску каријеру на факултету и укључивање на пројекат којим је он руководио. Провео је неколико месеци код њега на катедри и у лабораторији, упознао се са лабораторијским радом, поставио основе будућег постдипломског усавршавања и у септембру 2008. године прешао на катедру на породиљство, стерилитет и вештачко осемењавање, где је и данас.

-У почетку сам био стипендиста Фонда за развој научног и уметничког подмлатка, да би у новембру 2010. године започео наставничку каријеру. Изабран сам за асистента на катедри за породиљство, стерилитет и вештачко осемењавање. У међувремену сам одслужио и војни рок у школи резервних официра ветеринарске службе од септембра 2008. до фебруара 2009. године и стекао чин резервног потпоручника ветеринарске службе. Вратио сам се на факултет, наставио докторске студије и у октобру 2015. докторирао на својој матичној катедри, стекао звање доктора наука, да би 2017. године био изабран у прво наставничко звање доцента, а од 2022. до данас сам у звању ванредног професора. Поред тога, од 2001. обављам функцију продекана за клинички рад, део сам деканског колегијума и обавезе су ми везане за кординацију рада клиничких предмета на факултету. Активан сам и у Ветеринарској комори Србије и до ове године сам био њихов представник у Светској асоцијацији ветеринара, а од априла сам председник стручног одбора ВКС-а који чини седам чланова и битан је за акредитацију свих значајних ветеринарских скупова у земљи које организују научне и стручне институције- објашњава професор.

Стручни рад и едукације пољопривредника
До сада је држао 50 и више стручних и научних едукација усмерених ка патологији, физиологији, репродукцији фармских животиња- крава, оваца и свиња. Активни је учесник свих научних скупова из области ветеринарске медицине у Србији и неколико иностраних конференција које се баве репродукцијом домаћих животиња. Објавио је више од 100 стручних и научних публикација, од тога 21 рад на списку претижних научних часописа, био ментор у три одбрањене докторске дисертације, 10 специјалистичких и девет дипломских радова. Руководилац је предмета мобилна клиника, организује изласке студената на терен и до сада су били на 24 различита по станицима у Србији, између осталог и у Богатићу, Црној Бари, Шапцу.
-Имам јако добру и отворену сарадњу са свим колегама ветеринарима који врло радо излазе у сусрет факултету, студентима и мени као руководиоцу када договарам те посете и кад долазимо организовано аутобусом. Пре неколико година општина је преко Дирекције за пољопривреду и село организовала неколико едукација у којима сам учествовао и покушао да своје знање и искуство у разговору са фармерима пренесем. Такође, и Удружење одгајивача говеда Општине Богатић је организовало неколико стручних едукација, где смо причали о темама везаним за репродукцију говеда, свиња, здравствену заштиту фармских животиња, што је наишло на добар одјек у популацији мачванских фармера и домаћина. Сматрам да је то добар пут, јер не постоји ништа важније, лепше, ефектније од живе речи, контакта између предавача који доноси најновије информације и фармера који користећи их могу значајно да унапреде производњу, учине је профитабилнијом и, у крајњем случају, смање губитке. Стојим на располагању и људима из струке и општине, увек сам расположен да своје скромно знање поделим са њима и надам се да ће таквих прилика бити и у будућности- каже Малетић.


Многи квалитетни људи су пореклом из Мачве, где посебно истиче доктора др Стојана Перића, неуролога у Клиничком центру Србије. Са супругом, која је такође доктор ветеринарских наука и ради на Институту за ветеринарство у Београду, има троје деце школараца- од 11, 10 и седам година.

-Живим у Београду, али ја увек на питање одакле сам кажем да сам Мачванин, Богатинац на привременом раду у Београду. Једноставно, околности су такве да је мој посао везан за Београд, али моји корени и порекло су везани за Богатић и увек са поносом то истичем. Мачва је камен темељац свих нас који смо из ње потекли- закључује Малетић.
Д.Димитријевић

Најновији број

22. фебруар 2024.

Најновији број
Verified by Visa MasterCard SecureCode
American Express MaestroCard MasterCard Visa
Banka Intesa