Уметничка дела и јавни објекти на мети вандала

Шарање по фасадама, писање графита, физичко оштећење скулптура или јавне својине- вандализам који појединци или групе које то чине слободно тумаче као „начин да се креативно изразе“. Размишљање о томе колико преправка таквих „интервенција“ кошта, а средства се издвајају из буџета, што је новац свих грађана, није им својствено.

„Дијалог“ два пута оскрнављен
Деценију уназад постоји контнуирани рад на улепшавању јавног простора у граду путем савремене уметности осликавањем мурала и постављањем репрезентативних скулптура и ти радови тако комуницирају са најширом публиком. Нажалост, скулптура „Дијалог“ Марка Вукше на Савској авенији, отворена 2021, два пута је била на мети вандала.

-Било је неколико интервенција. Прво су дискретно фломастерима пискарали и цртали, а онда је дошао и спреј, што је у ствари најпогубније. То је бојени челик. Кад смо после радили „Робота“ Николе Божовића, то је нерђајући челик и такав материјал трпи било шта што се нанесе, то се спира, може да се очисти, а овде је већ проблем, јер упије, практично уђе у структуру материјала. Пред откривање „Робота“ следеће године пробали смо да чистимо јаким средством, нешто смо скинули, нешто је остало, али смо успели да је упристојимо у том тренутку колико је могуће- прича историчар уметности и кустос Резиденцијалног програма за визуелне уметнике Културног центра Филип Ковачевић, који подршку за тај пројекат има од Града, Републике и приватних компанија.

То није био крај. Поново су, пред овогодишњи Шабачки летњи фестивал, одлучили да скулптуру доведу у ред. Због специфичности нијансе, тешко је било постићи оригиналну боју, али су успели да јој врате првобитни сјај. Сређивање је коштало 1.000 евра. Нажалост, није потрајало, јер је месец дана касније поново ишарана.

Видео надзор
Ковачевић је подсетио да је упућен званичан захтев Градској управи да се простор стави под видео надзор, те да су предузели све да укажу на постојање проблема.
-Када само почели да радимо, имали смо идеју да ту правимо парк савремене скулптуре. С друге стране, није погодан, јер је изложен вандализмима и то је показао случај скулптуре Марка Вукше. Ноћу млади, посебно лети, излазе у кафиће, нема ту контроле и онда из чисте обести то раде, не знајући шта је то заправо. Видео надзор би бар неку врсту одвраћања направио. Град је на уласку у тај простор, од Улице Јанка Веселиновића, поставио таблу где се сугерише да се улази у уређен, леп, заштићен простор, уз молбу да се са пажњом и културом опходи према њему. Дакле, постоји свест и потреба да се укаже суграђанима да улазе у простор који треба да чувају, ту су и инфо- табле, али очигледно то њима није битно. Захваљујући нашој иницијативи, Шабац је један од водећих градова када је реч о радовима у јавном простору и то бисмо требали да чувамо. Потребно је да се мења свест оних којима то није јасно, а то зависи од свих- образовног система, нас који смо у култури и власти- подвлачи Ковачевић.

-У једној од фарбара нашли смо врло сличну боју и проследили фирми која је то извела за два дана. Кидали су инфо- табле, па смо онда уместо лепљења наложили да их забуше за бетон. Онда је то све лепо са „Роботом“ који је већ био ту и офарбано. Месец дана је прошло, поново су кренули. Дискретно прво, па велики натпис, с тим што је са спољашњих страна чиста, очувана, а са унутрашњих, на једној више, на једној мање ишарана. Оно што је мање бисмо могли поново некако да решимо. Знамо да то није решење. Ако се системски нешто не уради, можемо је фарбати сваке године- истиче он.

Проблем је, сматра, и у самој локацији. Идеја је била да Савска авенија постане парк савремене културе, али је то место превише „изложено“, те се показало као лоше решење.

Фото: Приватна архива

(Не)брига, одржавање и свест
-Ниједна од десет скулптура и десет мурала иза којих стојим као неко ко је покренуо и водио те пројекте није вандализована сем Марка Вукше. То ми не говори о скулптури самој, она можда јесте примамљива по својим површинама, колико ми говори о њеној локацији. Показало се да је јако битно водити рачуна и о томе. Да се та скулптура налази негде усред градског парка или у центру, ушушкана између неких јавних објеката, сигуран сам да не би било тако или би било много мање, не би била тако изложена. Слична је ситуација и са делом „Memories“ Марка Црнобрње, мало су га ишарали кредама, тинејџери се пењу горе и хватају бициклисту, могли би да га одломе. Уметник је ту водио рачуна о геометрији и профилу. Кад ради за јавни простор, мора да мисли о томе да је рад изложен и да има свест о томе шта може да се деси- наглашава Ковачевић.

Када је реч о објектима јавне намене, године 2012, 2013, 2014. и 2015, у оквиру бриге о амбијенталној целини, алпинисти су у јутарњим сатима радили суво прање фасада компресором, а наредне године и санирање оштећених делова. Најчешћи узроци оштећења били су графити, наслањање бицикала на зидове, затим истицање реклама, монтирање клима, што се покушало решити инструкцијама на који начин их правилно и обазривије поставити. Рађено је скидање граифта у Кош клубу, прекречени графити на суду, обнављан зид позоришта, одржавали посебни примерци градске архитектуре.

Дробњак: Млади никада нису једини кривци
Мастер педагог у Шабачкој гимназији Биљана Дробњак каже да се манифестације агресије испољавају кроз различите врсте насиља, попут кршења неких правила понашања, повређивања животиња, убијања људи или уништавања имовине. Агресија је врста мотива, који за циљ има физичко или психичко повређивање и није једноставно дефинисати је, иако је честа појава и из тог разлога има много теорија о разлозима за њу.
-Обично се ради о младима чији родитељи нису успели да на адекватан начин одговоре на њихове потребе у раном детињству и који околину доживљавају као претеће, фрустрирајуће и несигурно место. Најчешће су то млади ускраћени за искуства која им омогућавају развој самопоуздања, а онда и поверења у друге људе. Та такозвана несигурна приврженост се касније у детињству и одраслом добу може испољавати на различите начине који су неприхватљиви за друге вршњаке или одрасле, уопште, свет који их окружује. Ја бих томе додала и различите системе у друштву који немају адекватне одговоре на непримерена понашања, односно превентивни рад са младима који су агресивни. За рад и помоћ конкретној агресивној младој особи, треба анализирати њен или његов појединачни случај, нпр: каква је порука написана на тек окреченом зиду, околности у којима је та особа одрастала и прилике у којима сада живи, систем вредности који је за њу или њега усвојени или прихватљиви, да бисмо могли да кажемо шта је узрок у том конкретном случају. Млади никада нису једини кривци и једини одговорни за непримерено понашање- сматра мастер педагог у Шабачкој гимназији Биљана Дробњак.

Комунална милиција увек прву ноћ дежура, јер је пракса показала да је обнова и кречење графита било где био својеврстан „позив“ вандалима да поново ишарају то место, а да им после није толико привлачно. Мурали су оваквих интервенција поштеђени, јер се показало да је такав вид уметничког изражавања мањи изазов за оне који из различитих разлога посежу за бојама и спрејевима. Не треба заборавити ни клупе, дечја игралишта, дрвеће, саобраћајне знаке.... Од ломљења до шарања, списак је дуг, а преправка не тако кратак процес, ако се не поради на томе да такве појаве не постану неписано правило, већ изузетак.