Мајстор три заната

Три заната спојио је у свом радном стажу Живадин Циндрић. Лимар, оштрач и кључар, са својих 78 година, још увек нема намеру да одложи алат. Рад одржава човека у животу, а њему је, уз здраву исхрану, обезбедио и виталност и обогатио свакодневицу. Вештине преноси на сина и унука, тако да сви у Богатићу, а и шире, знају да се код препознатљивог симбола- кључа, у дворишту налази радионица „Циндра“ у којој ће их Живадин радо дочекати.

Сведок времена
Уредно сложени кључеви, упаковани ножеви, распоређене машине. На зидовима фотографије из младости, трагови прошлих времена, сертификати и потврде о знању и искуству. Ту је и Тесла, каже, земљак његовог оца. Свој занат Живадин је стицао код покојног Стаће Дукића, доброг машин- бравара који је, прича, радио пумпе, капије и шпорете по Мачви.

Занат је вредно знати
Није лако наћи шегрте, мало је заинтересованих.
-Небојшу, ученика, сам научио добро. Сина Милана сам учио, он ради, нема проблема. И унук исто ради. Млади би требало да уче занат. Радо бих га примио неког да га научим занат. Али тешко, нико не долази, а требало би. Верујем да је занат и даље вредно знати- прича.

-Почео сам од 1961. да радим. Прво са кључевима, па лимарски занат. Године 1966. добио сам сведочанство о положеном испиту за квалификованог занатског радника (занатског помоћника) машин- бравара. После сам радио као калфа, а затим се и осамосталио. Отац ми је био каменорезац, из Огулина, а ‘42 је дошао у Мачву- сећа се.

На једној урамљеној фотографији, на зиду радионице, младић окружен машинама и алатом- он кад је почињао.

-Регистровао сам радионицу ‘74 године како бих се пријавио на пензионо и социјално осигурање. Син Милан је водио радњу, добијао потврде за најбоље послове и предузетничке резултате у 2011. години, као и за најбољег предузетника- признања Регионалне привредне коморе Ваљева. Овде сам ја окружен кључевима, сликао ме ту један дечко из Шапца, фотограф, а тамо, на оној другој ми је и син- показује фотографију, а затим призива сећања на своје почетке.

Фото: "Глас Подриња"

Учио је код једног мајстора три године машинбраварски занат, ишао у занатску школу која је раније постојала у Богатићу, али је то, наводи, после укинуто.

Изазови у време короне
-Постојала је и Занатска комора, сада имамо Удружење предузетника које ипак много значи, зато што смо сви повезани у једну организацију. Имам машинбраварску диплому, и лимарску, и тај сам занат радио. Сад не могу више због година, син је преузео од мене, он иде са једним дечком који му помаже, раде лимарију. Ја сам због година одустао од тог посла, лако човек повреди кукове, колена, треба се чувати- сматра Живадин.

Здрав живот
Чувам се и храном. Супруга ми је умрла 16. јануара 2009, сад је 15 година од тад. Ујутру кад устанем обавезно за доручак убацим у блендер пет ораха, две банане, два кивија, једну јабуку, поморанџу, лимун. Немам проблем с притиском, ни са чим, а око мене се сви жале. Планирам и целер да уврстим у исхрану, јер је јако добар за виталност целокупног организма.

Некада је, признаје, било много више занатлија, али време нагриза старе и начиње нове укусе, па тако нека занимања више нису атрактивна млађим генерацијама.

-Било је занатлија у Богатићу, кад сам пријављивао радњу, нас 600- 700 у општини. Ми смо се бавили тим занатом дуго. Био је цењен. И сад је добар занат, само што неће нико да учи. Неће деца, више воле нешто што им је лако, да дођу до брзог капитала, а мене не мрзи у овим годинама да одем и променим браву на кући. У Шапцу сам променио браве на 20- 30 станова, код ових наших овде из села који су тамо куповали. Заглави им се брава, одем, отворим, променим и уградим нову- прича.

За време короне, каже, није стајао са тим послом, а било је разних ситуација.
-Дешавало се да је жена лупила вратима, па остану тако заглављена, не могу да се откључају, неки људи су падали с кауча, повређивали се, па нису могли да се откључају. Било је и самаца који су преминули, па је требало откључати станове. Сарађивао сам са судом, ишао у пратњи полиције. Целу општину и сад „држим“. Син ме молио да престанем с тим, сматрао је да је ризично, има наоружаних људи, али стварно нисам имао никаквих непријатних ситуација- подвлачи.

Фото: "Глас Подриња"

Трећа генерација у послу
Посао кључара радиће докле буде могао. Показује пуно каталога и кључева уредно сложених у фиокама.
-Учим и унука Бојана, машине су све овде. Узимам нове цилиндре, дају пет година гаранције, квалитетне браве, добијам их из Бачке Паланке, сарађујемо више од 30 година. Радимо и кључеве за аутомобиле, унук ми кодира, био је на енглеском факултету, сад је код куће, ради онлајн и учи са мном тај посао- објашњава.

Додаје да се мењала технологија рада од кад је почео. Показује редом типске машине, свака има своју намену. Чува и користи и ону са којом је почињао. У другој просторији машине које служе другачијој сврси.

-Оштрач сам више од 30 година. Ту имам три- четири машине, на њима оштрим. Имам дијамантну шајбу, онда наоштрим сатару и ножеве. Доносе ми по 15- 20 комада, кад је сезона, једно 100 комада наоштрим, углавном месарима, али и приватним лицима. То нисам још учио унука, али планирам и тај занат да му пренесем- закључује Живадин.

Ипак има ко да буде „чувар ватре“.