Знање језика отвара прозор у свет

Прво путовање авионом и прво незаборавно искуство. То је доживела Маша Перић, ученица треће године друштвеног смера Шабачке гимназије, боравећи две недеље у Кини. Прилику је добила захваљујући посвећеном учењу кинеског језика. Тако је на летњем кампу тематски везаном за чај коме земља у источној Азији поклања посебну пажњу открила нове укусе, упознала другачију културу и стекла нова пријатељства. Са њом су били и студенти Филозофског факултета у Новом Саду, ђаци Карловачке и она као једина представница Шабачке гимназије.

Пекинг, Huangzhou
-Сестра је 2018. године ишла у Кину и захваљујући њој сам и заволела кинески језик и почела да га учим још од седмог разреда основне школе. Она је отишла на факултет, ја сам наставила да похађам часове.

Кинески зид
Иако је била гужва и велика врућина, то ме није спречило да сагледам лепоту Кинеског зида. Пре тога сам га највише видела у филмовима и нисам могла да замислим да ћу се једног дана и сама ту попети. Било је баш занимљиво. Ишли смо неким возићем горе, а вратили смо се степеницама. Видели смо и део зоолошког врта.

Прошле године ми је професорка кинеског језика рекла да имам могућност да отпутујем и то се на крају и догодило. У почетку је било мало страха, јер сам размишљала о томе како ћу бити једина из Шапца, без иког познатог поред себе, али сам тај страх брзо савладала и схватила да је то јединствена прилика која се не пропушта- рекла је Маша.

Фото: Приватна архива

Тако је и било. Хиљаде километара ваздушном линијом пређене су без проблема. Попела се на једно од светских чуда. Степеницама Кинеског зида и у врелим јулско- августовским месецима корачају људи који долазе са различитих крајева света да би се дивили велелепној грађевини. Ни њу високе температуре нису спречиле да учини исто.

Пекиншка патка и други специјалитети
Пекиншка патка је слична пилетини, стварно је била баш укусна, брзо смо је појели. Дошао је чак и главни кувар и исекао ту патку пред нама. Углавном имају лепе супе, зеленише, салату, кувану храну, сосеве које спремају. Све је укусно, али нека јела се нисам усудила да пробам, попут љутог, мада имају доста зачињене хране и то је њихов специјалитет.

-Најпре смо били смештени у Пекингу, а затим смо ишли у Huangzhou, где смо, уместо брзим возом, на крају ипак путовали авионом, а лет је трајао два сата. Универзитет ZAFU који нас је угостио и Конфуцијев институт овде имају сарадњу. Последњих недељу дана отишли смо тамо, видели и доживели културу чаја, што се мени иначе свидело, па највише слика управо имам са три церемоније чаја које смо радили. Сачекала нас је професорка чајне церемоније и отишли смо заједно у хотел- испричала је она.

Фото: Приватна архива

Huangzhou је оценила као важан део путовања, јер је видела и мање урбани део земље.

-Један дан смо били на планини, дочекани смо домаћински, у лепом хотелу. Доживели смо природу, насупрот боравку у градовима. Учили су нас како да беремо и правимо бели чај, баш нам је било занимљиво, ја сам чак убрала више од свих. Кад се убере, треба после на одређеној температури да се пече. Чули смо предавање на ту тему. Такође смо месили чај док не постане црн, касније су га исушили и дали нам да га однесемо кући. То је било интересантно. Ишли смо у ресторане, окусили кинеску храну, која је јако лепа, иако доста различита од наше- присетила се.

Чајна церемонија и култура понашања
Омиљени део ми је била кинеска чајна церемонија, где су сви посебно елегантни. Приметила сам да много пажње посвећују понашању. Приликом чајних церемонија увек мора да се пази на држање, већина њих и има праву кичму. Изузетно су културни, љубазни, пријатни и дисциплиновани.

Рајска улица, ношња и захвалност
Европљани привлаче посебну пажњу тамошњег становништва на улицама. Прилазили су им, желели да се упознају са њима, фотографишу...

Фото: Приватна архива

-Имамо сличности као народи, могла сам да се осећам слободно с њима, нисам се плашила да ћу нешто погрешно рећи. Ништа не схватају лично, чак им је симпатично кад дођу странци и почну да причају кинески језик и с те стране ми је то много значило да вежбам изговор. Две ученице са ZAFU-a, пољопривредног универзитета, приближно наших година, биле су стално са нама. С њима смо се баш спријатељили. Прилазили су нам на улици, питали да се фотографишу са нама. При крају нашег боравка тамо обукли смо кинеске ношње. Ја сам имала корејску, коју они заправо деле са Кинезима, доста су сличне. Сликала сам се са деканом ZAFU-a. Све је лепо организовано, имају огроман кампус, тако нешто нисам видела у Србији- навела је Маша.

Последње место које су посетили била је Рајска улица, где је и купила ношњу коју ће носити на представи у Шабачкој гимназији поводом Кинеске нове године. Пошто јој је хоби и цртање, нацртала је змаја за изложбу коју припремају у оквиру те прославе.

Фото: Приватна архива

-То путовање је стварно било предивно искуство. Захвална сам директорки школе Маријани Исаковић која ми је омогућила путовање и компанији „Минт“ која је спонзорисала моју авионску карту. Планирам и даље да наставим да учим кинески, у њему се највише видим и то потврђују и моји најближи. Мени није ни тежак, дуго га учим, радујем се кад долазим на часове. Професорка Лин је дивна, заиста ми пуно помаже. У будућности желим да им будем преводилац, то је њима потребно зато што се њихова граматика много разликује од енглеске која је много општија и тежа- напоменула је.

Када савлада нови ниво језика, то ће јој отворити могућности да један школски семестар похађа управо у Кини, те можда ово путовање буде само једно у низу како би стигла до циља и знањем у будућности обезбедила себи посао каквом тежи.