Захваћени су ободи Мачве где нема великих произвођача свиња, али смо спречили да вирус дође у подручје са највише свиња. Вирус се поново појавио због великог промета људи и животиња за новогодишње и божићне празнике, наводи директор ВСИ др вет. мед. Никола Милутиновић
Од почетка ове године у Мачванском округу било је пет жаришта афричке куге (Мрђеновац, Румска, два у Бановом пољу и Доњи Добрић) и сва су сузбијена. Ветеринарски специјалистички институт, уз помоћ Управе за ветерину Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде, теренске ветеринарске службе и добром сарадњом са локалним самоуправама, успео је да не дозволи продор вируса у епицентар Мачве у ком, у сваком тренутку има, од 250.000 до 300.000 товљеника.
Дезинфекционе баријере морају да се поставе на улазе у економске делове домаћинства, а то су сунђери натопљени масном содом. Одећа и обућа која се користи у тим деловима домаћинства не треба да се носи у њиве, продавнице, друга домаћинства, него само тамо. Такође, у економске делове домаћинства не сме да улази нико ко не храни стоку и не ради око ње
-Захваћени су ободи Мачве где нема великих произвођача свиња, али смо спречили да вирус дође у подручје са највише свиња. Вирус се поново појавио због великог промета људи и животиња за новогодишње и божићне празнике, наводи директор ВСИ др вет. мед. Никола Милутиновић.
Апелује да биосигурносне мере морају да се подигну на највиши ниво. Најважније је превенирати сваку могућнот да вирус уђе у економски део дворишта.
-Дезинфекционе баријере морају да се поставе на улазе у економске делове домаћинства, а то су сунђери натопљени масном содом. Одећа и обућа која се користи у тим деловима домаћинства не треба да се носи у њиве, продавнице, друга домаћинства, него само тамо. Такође, у економске делове домаћинства не сме да улази нико ко не храни стоку и не ради око ње, истиче Милутиновић.
Фото: Глас Подриња
Предстоје пољопривредни радови и веома је важно поступати на адекватан начин са механизацијом. Пре уласка у двориште она мора бити дезинфикована.
-Сигурно је на пољима било угинулих дивљних свиња. Поред тога, несавесни домаћини су бацали отпатке после клања свиња, предатори су то развлачили по њивама, каналима. Механизацијом се може згазити заражен отпад и унети се у домаћинство. По повратку је неопходно механички очистити, санитарно опрати, а затим двопостотном масном содом дезинфиковати механизацију, а након тога сачекати 45 минута и тек тада вратити механизацију у економске делове домаћинства, апелује Милутиновић.
Поручује да је клање свиња у угроженим и зараженим подручјима пожељно и дозвољено, да би се смањила популацији. Међутим, неопходна је контрола Ветеринарске инспекције.
-Сваки домаћин који жели да коље свиње за своје потребе треба да се обрати надлежној ветеринарској служби која ће узети узорке тих свиња и након тестирања, ако су негативне на афричку кугу свиња, могу се клати. То је важно због тога да се вирус, који је јако постојан у спољној средини, не конзервира у замрзивачима или сухомеснатим производима и да се кроз пар месеци поново појави у домаћинствима, каже Милутиновић.
Вакцина и лек за афричку кугу свиња још не постоје.
Фото: Глас Подриња
