Фото: Глас Подриња
ДЕЧЈИ НЕУРОЛОГ ДР ЈЕЛЕНА МИЛОШЕВИЋ СТОЛИЋ
Неуролошки проблеми код деце
Када се говори о неуролошким болестима обично се мисли на старије пацијенте, међутим неуролошке проблеме имају и деца. Који су најчешћи проблеми са којима се млади пацијенти суочавају и на шта родитељи треба да обрате пажњу разговарали смо са јединим дечјим неурологом у Општој болници „Др Лаза К. Лазаревић“ др Јеленом Милошевић Столић
-Уврежено је мишљење да се неуролошки проблеми јављају само у одраслом добу, међутим и деца и млади могу имати развојне и здравствене проблеме који захтевају неуролошко испитивање и лечење.
Крајем 20. века значајни развој науке, посебно неуронауке, је довео до предуслова да се као посебна специјалистичка грана медицине издвоји дечја неурологија. То је врло специфична и широка област која се бави дијагностиковањем, лечењем и праћењем деце са урођеним и стеченим поремећајима мозга, кичмене мождине, периферних нерава и мишића… Једна од специфичности је и то што се дечја неурологија бави здрављем деце од рођења до уласка у одрасло животно доба. То је дуг период најинтензивнијег раста и развоја човека те и неуролошки проблеми имају посебан значај и динамику, објашњава наша саговорница.
Др Јелена Милошевић Столић истиче који то све могу бити разлози за упућивање на неуролошки преглед у одређеним развојним фазама деце и младих. Од рођења све до пубертета могу се јавити различити проблеми, зависно од узраста.
-У првој години живота прате се деца која су рођена из ризичних и компликованих трудноћа, код којих је постојао проблем на порођају, код који педијатар током праћења уочи да су “млитава или чврста” , да је главица необичног облика или је дете криви, да имају одређене промене на кожи, метаболичке проблеме, сумњу на успорен развој или породично оптерећење одређеним болестима. Наглашавам да се свако одојче посматра индивидуално , да нам праћење развоја и времена усвајања миљоказа раног развоја у ширим оквирима представљају значајан показатељ даљег развоја и очекивања одређених потешкоћа, каже др Столић Милошевић и саветује младе родитеље да своје бебе одгајају с љубављу и одговорношћу, али без страха и оптерећења, а да одговоре на све недоумице и питања потраже код стучњака.
Преглед се прилагођава сваком детету
-Приликом првог помена потребе за неуролошким прегледом јавља се, несумњиво, велики страх код родитеља, али и деце. Страх од самог прегледа, али и од закључака које ће преглед донети. Зато бих да истакнем да упознавање са дететом и родитељима почиње разговором и веома детаљним описом тегоба, досадашњег развоја детета од почетка трудноће до тренутка прегледа, увидом у досадашње здравствене проблеме детета али и шире породице. Желела бих да нагласим да сам неуролошки преглед није ни болан ни непријатан. Прилагођава се узрасту детета, као и могућностима сарадње, углавном се може претворити у за дете забавну интеракцију. Подразумева сагледавање целокупног функционисања од моторних функција, говора, емоција, степена развоја социјалних вештина, едукативних постигнуће, каже др Јелена Милошевић Столић.
Код деце раног предшколског узраста могу се уочити проблеми са моториком, говором, емоцијама, а као посебно стресно за родитеље наша саговорница истиче искуство са „фрасом“ код деце.
-У раном предшколском узрасту деца из оквира уже породице крећу у освајање света. Тада моземо уочити ако постоје проблеми у развоју крупне и фине моторике, говора, емоција, ступања у социјалне контакте. То су такође ситуације које захтевају неуролошко испитивање и лечење, уколико је потребно. За овај узраст бих издвојила и могућност појаве фебрилног напада, односно “фраса”, који представља један од најстреснијих догађаја који родитељи могу доживети. Поред веома драматичне презентације (дете потпуно губи свест) фебрилни напад, срећом, код већине деце, пролази без последица и не значи да дете има епилепсију, већ је одговор незрелог нервног система на повишену температуру. Но, свакако захтева детаљно прегледање детета, давање савета и спровођење превентивних мера, каже др Милошевић Столић.
Један од највећих страхова сваког родитеља сигурно су епилептични напади. Наша саговорница каже да симптоми не морају да буду увек класични, али и да је за тачну диагнозу неопходна детаљна дијагностика.
-У старијем предшколоком узрасту поред осталих проблема се могу појавити и епизоде измене понашања и реаговања који не подразумевају “класичан” губитак свести него суптилне за околину тешко приметне краткотрајне трзајеве, застоје радње, погледа или покрета, необичне догађаје у спавању… Тада је битно да се на основу описа догађаја, прегледа детета и ЕЕГ записа дође до одговора да ли се ради о узрасно везаним епилептичним нападима или су у питању тикови, ноћни страхови… Ако се постави дијагноза епилепсије везане за узраст на основу типа напада, записа у ЕЕГ у може се донети закључак о потреби увођења и дужине употребе терапије. Неке од оваквих епилепсија не захтевају лечење лековима, наводи наша саговорница.
Главобоља код деце може бити потпуно безопасна, али одређене треба и лечити.
-Са поласком у школу суочавамо се са потешкоћама у усвајању градива ( читање, писање, рачунање), појавом узрасно везаних главобоља, такође и еплиепсијама школског доба. Свака и најблажа дечја главобоља је много већа главобоља за родитеље и изазива велики страх. На срећу, највећи број деце пати од главобоља које се могу релативно једноставно лечити и предупредити . Свакако је веома значајно да се дете које има главобоље детаљно прегледа код педијатра и неуролога, да се правом превенцијом и одабиром лекова дете ослободи бола и врати свакодневним активности, каже др Милошевић Столић.
Пубертет је посебно осетљиво доба за децу, а стресно за родитеље. Нездрав начин живота доприноси већем ризику од појаве болести.
-Уласком у пубертет са интензивним физичким и емотивним развојем и сазревањем усложњавају се и проблеми које могу имати млади. Поред главобоља, хормонски проблема, колапсних стања , јављају се и епилепсије које се могу наставити и у одраслом добу. Неки од епилпетичних напад могу бити провоцирани начином живота који код младих понекад подразумева неспавање, коришћење енергетских напитака, злоупотреба алкохола и психоактивних супстанци… Напади се могу јавити на јавном месту, довести до повреда, стигматизације и других проблема. Стога је веома битно на време приметити ”загледавања”, краткотрајну одсутност, јутарње трзајеве руку… Наравно, све време промовисати здрав начин живота и стварање навике за бригу о сопственом здрављу.
Пубертет је период када се могу јавити и проблеми са заморљивошћу, слабостима мишића, трњењем неких делова тела, невољним покретиима… Неки од ових проблема представљају увод у хроничне неуролошке болести које ће их пратити и у одраслом добу, те је веома битно да се на време препознају, дијагностикују и лече, каже др Јелена Милошевић Столић.
Наша саговорница истиче да је значајно да се прегледи и потребне дијагностичке процедуре спроведу на време да би адекватна превенција и лечење довели до излечења или смањења последица.
-Неурологија се бави целим човеком. Симптоми, знакови и тегобе се могу јавити у било ком делу и душе и тела. Нажалост постоје и деца са тешким неуролошким поремећајима и болестима којима за сада можемо само ублажити тегобе, спречити компликације. Али савремена научна достигнућа на пољу успешне дијагностике и лечења тешких болести, као што је на пример спинална мишићна атрофија, дају наду да ће у будућности бити лакше малим пацијентима, родитељима и лекарима, закључује др Јелена Милошевић Столић.
Крајем 20. века значајни развој науке, посебно неуронауке, је довео до предуслова да се као посебна специјалистичка грана медицине издвоји дечја неурологија. То је врло специфична и широка област која се бави дијагностиковањем, лечењем и праћењем деце са урођеним и стеченим поремећајима мозга, кичмене мождине, периферних нерава и мишића… Једна од специфичности је и то што се дечја неурологија бави здрављем деце од рођења до уласка у одрасло животно доба. То је дуг период најинтензивнијег раста и развоја човека те и неуролошки проблеми имају посебан значај и динамику, објашњава наша саговорница.
Др Јелена Милошевић Столић истиче који то све могу бити разлози за упућивање на неуролошки преглед у одређеним развојним фазама деце и младих. Од рођења све до пубертета могу се јавити различити проблеми, зависно од узраста.
-У првој години живота прате се деца која су рођена из ризичних и компликованих трудноћа, код којих је постојао проблем на порођају, код који педијатар током праћења уочи да су “млитава или чврста” , да је главица необичног облика или је дете криви, да имају одређене промене на кожи, метаболичке проблеме, сумњу на успорен развој или породично оптерећење одређеним болестима. Наглашавам да се свако одојче посматра индивидуално , да нам праћење развоја и времена усвајања миљоказа раног развоја у ширим оквирима представљају значајан показатељ даљег развоја и очекивања одређених потешкоћа, каже др Столић Милошевић и саветује младе родитеље да своје бебе одгајају с љубављу и одговорношћу, али без страха и оптерећења, а да одговоре на све недоумице и питања потраже код стучњака.
-Приликом првог помена потребе за неуролошким прегледом јавља се, несумњиво, велики страх код родитеља, али и деце. Страх од самог прегледа, али и од закључака које ће преглед донети. Зато бих да истакнем да упознавање са дететом и родитељима почиње разговором и веома детаљним описом тегоба, досадашњег развоја детета од почетка трудноће до тренутка прегледа, увидом у досадашње здравствене проблеме детета али и шире породице. Желела бих да нагласим да сам неуролошки преглед није ни болан ни непријатан. Прилагођава се узрасту детета, као и могућностима сарадње, углавном се може претворити у за дете забавну интеракцију. Подразумева сагледавање целокупног функционисања од моторних функција, говора, емоција, степена развоја социјалних вештина, едукативних постигнуће, каже др Јелена Милошевић Столић.
Код деце раног предшколског узраста могу се уочити проблеми са моториком, говором, емоцијама, а као посебно стресно за родитеље наша саговорница истиче искуство са „фрасом“ код деце.
-У раном предшколском узрасту деца из оквира уже породице крећу у освајање света. Тада моземо уочити ако постоје проблеми у развоју крупне и фине моторике, говора, емоција, ступања у социјалне контакте. То су такође ситуације које захтевају неуролошко испитивање и лечење, уколико је потребно. За овај узраст бих издвојила и могућност појаве фебрилног напада, односно “фраса”, који представља један од најстреснијих догађаја који родитељи могу доживети. Поред веома драматичне презентације (дете потпуно губи свест) фебрилни напад, срећом, код већине деце, пролази без последица и не значи да дете има епилепсију, већ је одговор незрелог нервног система на повишену температуру. Но, свакако захтева детаљно прегледање детета, давање савета и спровођење превентивних мера, каже др Милошевић Столић.
Један од највећих страхова сваког родитеља сигурно су епилептични напади. Наша саговорница каже да симптоми не морају да буду увек класични, али и да је за тачну диагнозу неопходна детаљна дијагностика.
-У старијем предшколоком узрасту поред осталих проблема се могу појавити и епизоде измене понашања и реаговања који не подразумевају “класичан” губитак свести него суптилне за околину тешко приметне краткотрајне трзајеве, застоје радње, погледа или покрета, необичне догађаје у спавању… Тада је битно да се на основу описа догађаја, прегледа детета и ЕЕГ записа дође до одговора да ли се ради о узрасно везаним епилептичним нападима или су у питању тикови, ноћни страхови… Ако се постави дијагноза епилепсије везане за узраст на основу типа напада, записа у ЕЕГ у може се донети закључак о потреби увођења и дужине употребе терапије. Неке од оваквих епилепсија не захтевају лечење лековима, наводи наша саговорница.
Главобоља код деце може бити потпуно безопасна, али одређене треба и лечити.
-Са поласком у школу суочавамо се са потешкоћама у усвајању градива ( читање, писање, рачунање), појавом узрасно везаних главобоља, такође и еплиепсијама школског доба. Свака и најблажа дечја главобоља је много већа главобоља за родитеље и изазива велики страх. На срећу, највећи број деце пати од главобоља које се могу релативно једноставно лечити и предупредити . Свакако је веома значајно да се дете које има главобоље детаљно прегледа код педијатра и неуролога, да се правом превенцијом и одабиром лекова дете ослободи бола и врати свакодневним активности, каже др Милошевић Столић.
Пубертет је посебно осетљиво доба за децу, а стресно за родитеље. Нездрав начин живота доприноси већем ризику од појаве болести.
Пубертет је период када се могу јавити и проблеми са заморљивошћу, слабостима мишића, трњењем неких делова тела, невољним покретиима… Неки од ових проблема представљају увод у хроничне неуролошке болести које ће их пратити и у одраслом добу, те је веома битно да се на време препознају, дијагностикују и лече, каже др Јелена Милошевић Столић.
Наша саговорница истиче да је значајно да се прегледи и потребне дијагностичке процедуре спроведу на време да би адекватна превенција и лечење довели до излечења или смањења последица.
-Неурологија се бави целим човеком. Симптоми, знакови и тегобе се могу јавити у било ком делу и душе и тела. Нажалост постоје и деца са тешким неуролошким поремећајима и болестима којима за сада можемо само ублажити тегобе, спречити компликације. Али савремена научна достигнућа на пољу успешне дијагностике и лечења тешких болести, као што је на пример спинална мишићна атрофија, дају наду да ће у будућности бити лакше малим пацијентима, родитељима и лекарима, закључује др Јелена Милошевић Столић.
М.М.
Најновији број
25. април 2024.
