Foto: Glas Podrinja
DEČJI NEUROLOG DR JELENA MILOŠEVIĆ STOLIĆ
Neurološki problemi kod dece
Kada se govori o neurološkim bolestima obično se misli na starije pacijente, međutim neurološke probleme imaju i deca. Koji su najčešći problemi sa kojima se mladi pacijenti suočavaju i na šta roditelji treba da obrate pažnju razgovarali smo sa jedinim dečjim neurologom u Opštoj bolnici „Dr Laza K. Lazarević“ dr Jelenom Milošević Stolić
-Uvreženo je mišljenje da se neurološki problemi javljaju samo u odraslom dobu, međutim i deca i mladi mogu imati razvojne i zdravstvene probleme koji zahtevaju neurološko ispitivanje i lečenje.
Krajem 20. veka značajni razvoj nauke, posebno neuronauke, je doveo do preduslova da se kao posebna specijalistička grana medicine izdvoji dečja neurologija. To je vrlo specifična i široka oblast koja se bavi dijagnostikovanjem, lečenjem i praćenjem dece sa urođenim i stečenim poremećajima mozga, kičmene moždine, perifernih nerava i mišića… Jedna od specifičnosti je i to što se dečja neurologija bavi zdravljem dece od rođenja do ulaska u odraslo životno doba. To je dug period najintenzivnijeg rasta i razvoja čoveka te i neurološki problemi imaju poseban značaj i dinamiku, objašnjava naša sagovornica.
Dr Jelena Milošević Stolić ističe koji to sve mogu biti razlozi za upućivanje na neurološki pregled u određenim razvojnim fazama dece i mladih. Od rođenja sve do puberteta mogu se javiti različiti problemi, zavisno od uzrasta.
-U prvoj godini života prate se deca koja su rođena iz rizičnih i komplikovanih trudnoća, kod kojih je postojao problem na porođaju, kod koji pedijatar tokom praćenja uoči da su “mlitava ili čvrsta” , da je glavica neobičnog oblika ili je dete krivi, da imaju određene promene na koži, metaboličke probleme, sumnju na usporen razvoj ili porodično opterećenje određenim bolestima. Naglašavam da se svako odojče posmatra individualno , da nam praćenje razvoja i vremena usvajanja miljokaza ranog razvoja u širim okvirima predstavljaju značajan pokazatelj daljeg razvoja i očekivanja određenih poteškoća, kaže dr Stolić Milošević i savetuje mlade roditelje da svoje bebe odgajaju s ljubavlju i odgovornošću, ali bez straha i opterećenja, a da odgovore na sve nedoumice i pitanja potraže kod stučnjaka.
Pregled se prilagođava svakom detetu
-Prilikom prvog pomena potrebe za neurološkim pregledom javlja se, nesumnjivo, veliki strah kod roditelja, ali i dece. Strah od samog pregleda, ali i od zaključaka koje će pregled doneti. Zato bih da istaknem da upoznavanje sa detetom i roditeljima počinje razgovorom i veoma detaljnim opisom tegoba, dosadašnjeg razvoja deteta od početka trudnoće do trenutka pregleda, uvidom u dosadašnje zdravstvene probleme deteta ali i šire porodice. Želela bih da naglasim da sam neurološki pregled nije ni bolan ni neprijatan. Prilagođava se uzrastu deteta, kao i mogućnostima saradnje, uglavnom se može pretvoriti u za dete zabavnu interakciju. Podrazumeva sagledavanje celokupnog funkcionisanja od motornih funkcija, govora, emocija, stepena razvoja socijalnih veština, edukativnih postignuće, kaže dr Jelena Milošević Stolić.
Kod dece ranog predškolskog uzrasta mogu se uočiti problemi sa motorikom, govorom, emocijama, a kao posebno stresno za roditelje naša sagovornica ističe iskustvo sa „frasom“ kod dece.
-U ranom predškolskom uzrastu deca iz okvira uže porodice kreću u osvajanje sveta. Tada mozemo uočiti ako postoje problemi u razvoju krupne i fine motorike, govora, emocija, stupanja u socijalne kontakte. To su takođe situacije koje zahtevaju neurološko ispitivanje i lečenje, ukoliko je potrebno. Za ovaj uzrast bih izdvojila i mogućnost pojave febrilnog napada, odnosno “frasa”, koji predstavlja jedan od najstresnijih događaja koji roditelji mogu doživeti. Pored veoma dramatične prezentacije (dete potpuno gubi svest) febrilni napad, srećom, kod većine dece, prolazi bez posledica i ne znači da dete ima epilepsiju, već je odgovor nezrelog nervnog sistema na povišenu temperaturu. No, svakako zahteva detaljno pregledanje deteta, davanje saveta i sprovođenje preventivnih mera, kaže dr Milošević Stolić.
Jedan od najvećih strahova svakog roditelja sigurno su epileptični napadi. Naša sagovornica kaže da simptomi ne moraju da budu uvek klasični, ali i da je za tačnu diagnozu neophodna detaljna dijagnostika.
-U starijem predškolokom uzrastu pored ostalih problema se mogu pojaviti i epizode izmene ponašanja i reagovanja koji ne podrazumevaju “klasičan” gubitak svesti nego suptilne za okolinu teško primetne kratkotrajne trzajeve, zastoje radnje, pogleda ili pokreta, neobične događaje u spavanju… Tada je bitno da se na osnovu opisa događaja, pregleda deteta i EEG zapisa dođe do odgovora da li se radi o uzrasno vezanim epileptičnim napadima ili su u pitanju tikovi, noćni strahovi… Ako se postavi dijagnoza epilepsije vezane za uzrast na osnovu tipa napada, zapisa u EEG u može se doneti zaključak o potrebi uvođenja i dužine upotrebe terapije. Neke od ovakvih epilepsija ne zahtevaju lečenje lekovima, navodi naša sagovornica.
Glavobolja kod dece može biti potpuno bezopasna, ali određene treba i lečiti.
-Sa polaskom u školu suočavamo se sa poteškoćama u usvajanju gradiva ( čitanje, pisanje, računanje), pojavom uzrasno vezanih glavobolja, takođe i epliepsijama školskog doba. Svaka i najblaža dečja glavobolja je mnogo veća glavobolja za roditelje i izaziva veliki strah. Na sreću, najveći broj dece pati od glavobolja koje se mogu relativno jednostavno lečiti i preduprediti . Svakako je veoma značajno da se dete koje ima glavobolje detaljno pregleda kod pedijatra i neurologa, da se pravom prevencijom i odabirom lekova dete oslobodi bola i vrati svakodnevnim aktivnosti, kaže dr Milošević Stolić.
Pubertet je posebno osetljivo doba za decu, a stresno za roditelje. Nezdrav način života doprinosi većem riziku od pojave bolesti.
-Ulaskom u pubertet sa intenzivnim fizičkim i emotivnim razvojem i sazrevanjem usložnjavaju se i problemi koje mogu imati mladi. Pored glavobolja, hormonski problema, kolapsnih stanja , javljaju se i epilepsije koje se mogu nastaviti i u odraslom dobu. Neki od epilpetičnih napad mogu biti provocirani načinom života koji kod mladih ponekad podrazumeva nespavanje, korišćenje energetskih napitaka, zloupotreba alkohola i psihoaktivnih supstanci… Napadi se mogu javiti na javnom mestu, dovesti do povreda, stigmatizacije i drugih problema. Stoga je veoma bitno na vreme primetiti ”zagledavanja”, kratkotrajnu odsutnost, jutarnje trzajeve ruku… Naravno, sve vreme promovisati zdrav način života i stvaranje navike za brigu o sopstvenom zdravlju.
Pubertet je period kada se mogu javiti i problemi sa zamorljivošću, slabostima mišića, trnjenjem nekih delova tela, nevoljnim pokretiima… Neki od ovih problema predstavljaju uvod u hronične neurološke bolesti koje će ih pratiti i u odraslom dobu, te je veoma bitno da se na vreme prepoznaju, dijagnostikuju i leče, kaže dr Jelena Milošević Stolić.
Naša sagovornica ističe da je značajno da se pregledi i potrebne dijagnostičke procedure sprovedu na vreme da bi adekvatna prevencija i lečenje doveli do izlečenja ili smanjenja posledica.
-Neurologija se bavi celim čovekom. Simptomi, znakovi i tegobe se mogu javiti u bilo kom delu i duše i tela. Nažalost postoje i deca sa teškim neurološkim poremećajima i bolestima kojima za sada možemo samo ublažiti tegobe, sprečiti komplikacije. Ali savremena naučna dostignuća na polju uspešne dijagnostike i lečenja teških bolesti, kao što je na primer spinalna mišićna atrofija, daju nadu da će u budućnosti biti lakše malim pacijentima, roditeljima i lekarima, zaključuje dr Jelena Milošević Stolić.
Krajem 20. veka značajni razvoj nauke, posebno neuronauke, je doveo do preduslova da se kao posebna specijalistička grana medicine izdvoji dečja neurologija. To je vrlo specifična i široka oblast koja se bavi dijagnostikovanjem, lečenjem i praćenjem dece sa urođenim i stečenim poremećajima mozga, kičmene moždine, perifernih nerava i mišića… Jedna od specifičnosti je i to što se dečja neurologija bavi zdravljem dece od rođenja do ulaska u odraslo životno doba. To je dug period najintenzivnijeg rasta i razvoja čoveka te i neurološki problemi imaju poseban značaj i dinamiku, objašnjava naša sagovornica.
Dr Jelena Milošević Stolić ističe koji to sve mogu biti razlozi za upućivanje na neurološki pregled u određenim razvojnim fazama dece i mladih. Od rođenja sve do puberteta mogu se javiti različiti problemi, zavisno od uzrasta.
-U prvoj godini života prate se deca koja su rođena iz rizičnih i komplikovanih trudnoća, kod kojih je postojao problem na porođaju, kod koji pedijatar tokom praćenja uoči da su “mlitava ili čvrsta” , da je glavica neobičnog oblika ili je dete krivi, da imaju određene promene na koži, metaboličke probleme, sumnju na usporen razvoj ili porodično opterećenje određenim bolestima. Naglašavam da se svako odojče posmatra individualno , da nam praćenje razvoja i vremena usvajanja miljokaza ranog razvoja u širim okvirima predstavljaju značajan pokazatelj daljeg razvoja i očekivanja određenih poteškoća, kaže dr Stolić Milošević i savetuje mlade roditelje da svoje bebe odgajaju s ljubavlju i odgovornošću, ali bez straha i opterećenja, a da odgovore na sve nedoumice i pitanja potraže kod stučnjaka.
-Prilikom prvog pomena potrebe za neurološkim pregledom javlja se, nesumnjivo, veliki strah kod roditelja, ali i dece. Strah od samog pregleda, ali i od zaključaka koje će pregled doneti. Zato bih da istaknem da upoznavanje sa detetom i roditeljima počinje razgovorom i veoma detaljnim opisom tegoba, dosadašnjeg razvoja deteta od početka trudnoće do trenutka pregleda, uvidom u dosadašnje zdravstvene probleme deteta ali i šire porodice. Želela bih da naglasim da sam neurološki pregled nije ni bolan ni neprijatan. Prilagođava se uzrastu deteta, kao i mogućnostima saradnje, uglavnom se može pretvoriti u za dete zabavnu interakciju. Podrazumeva sagledavanje celokupnog funkcionisanja od motornih funkcija, govora, emocija, stepena razvoja socijalnih veština, edukativnih postignuće, kaže dr Jelena Milošević Stolić.
Kod dece ranog predškolskog uzrasta mogu se uočiti problemi sa motorikom, govorom, emocijama, a kao posebno stresno za roditelje naša sagovornica ističe iskustvo sa „frasom“ kod dece.
-U ranom predškolskom uzrastu deca iz okvira uže porodice kreću u osvajanje sveta. Tada mozemo uočiti ako postoje problemi u razvoju krupne i fine motorike, govora, emocija, stupanja u socijalne kontakte. To su takođe situacije koje zahtevaju neurološko ispitivanje i lečenje, ukoliko je potrebno. Za ovaj uzrast bih izdvojila i mogućnost pojave febrilnog napada, odnosno “frasa”, koji predstavlja jedan od najstresnijih događaja koji roditelji mogu doživeti. Pored veoma dramatične prezentacije (dete potpuno gubi svest) febrilni napad, srećom, kod većine dece, prolazi bez posledica i ne znači da dete ima epilepsiju, već je odgovor nezrelog nervnog sistema na povišenu temperaturu. No, svakako zahteva detaljno pregledanje deteta, davanje saveta i sprovođenje preventivnih mera, kaže dr Milošević Stolić.
Jedan od najvećih strahova svakog roditelja sigurno su epileptični napadi. Naša sagovornica kaže da simptomi ne moraju da budu uvek klasični, ali i da je za tačnu diagnozu neophodna detaljna dijagnostika.
-U starijem predškolokom uzrastu pored ostalih problema se mogu pojaviti i epizode izmene ponašanja i reagovanja koji ne podrazumevaju “klasičan” gubitak svesti nego suptilne za okolinu teško primetne kratkotrajne trzajeve, zastoje radnje, pogleda ili pokreta, neobične događaje u spavanju… Tada je bitno da se na osnovu opisa događaja, pregleda deteta i EEG zapisa dođe do odgovora da li se radi o uzrasno vezanim epileptičnim napadima ili su u pitanju tikovi, noćni strahovi… Ako se postavi dijagnoza epilepsije vezane za uzrast na osnovu tipa napada, zapisa u EEG u može se doneti zaključak o potrebi uvođenja i dužine upotrebe terapije. Neke od ovakvih epilepsija ne zahtevaju lečenje lekovima, navodi naša sagovornica.
Glavobolja kod dece može biti potpuno bezopasna, ali određene treba i lečiti.
-Sa polaskom u školu suočavamo se sa poteškoćama u usvajanju gradiva ( čitanje, pisanje, računanje), pojavom uzrasno vezanih glavobolja, takođe i epliepsijama školskog doba. Svaka i najblaža dečja glavobolja je mnogo veća glavobolja za roditelje i izaziva veliki strah. Na sreću, najveći broj dece pati od glavobolja koje se mogu relativno jednostavno lečiti i preduprediti . Svakako je veoma značajno da se dete koje ima glavobolje detaljno pregleda kod pedijatra i neurologa, da se pravom prevencijom i odabirom lekova dete oslobodi bola i vrati svakodnevnim aktivnosti, kaže dr Milošević Stolić.
Pubertet je posebno osetljivo doba za decu, a stresno za roditelje. Nezdrav način života doprinosi većem riziku od pojave bolesti.
Pubertet je period kada se mogu javiti i problemi sa zamorljivošću, slabostima mišića, trnjenjem nekih delova tela, nevoljnim pokretiima… Neki od ovih problema predstavljaju uvod u hronične neurološke bolesti koje će ih pratiti i u odraslom dobu, te je veoma bitno da se na vreme prepoznaju, dijagnostikuju i leče, kaže dr Jelena Milošević Stolić.
Naša sagovornica ističe da je značajno da se pregledi i potrebne dijagnostičke procedure sprovedu na vreme da bi adekvatna prevencija i lečenje doveli do izlečenja ili smanjenja posledica.
-Neurologija se bavi celim čovekom. Simptomi, znakovi i tegobe se mogu javiti u bilo kom delu i duše i tela. Nažalost postoje i deca sa teškim neurološkim poremećajima i bolestima kojima za sada možemo samo ublažiti tegobe, sprečiti komplikacije. Ali savremena naučna dostignuća na polju uspešne dijagnostike i lečenja teških bolesti, kao što je na primer spinalna mišićna atrofija, daju nadu da će u budućnosti biti lakše malim pacijentima, roditeljima i lekarima, zaključuje dr Jelena Milošević Stolić.
M.M.
Najnoviji broj
9. maj 2024.
