Foto: pixabay
Svetski dan prevencije utapanja:
Najčešće žrtve deca
Utapanje je vodeći uzrok smrti dece u svim zemljama, iako preko 90 odsto slučajeva otpada na slabo i srednje razvijene zemlje. Ovo je globalno dovelo do povećanog interesovanja za obuku neplivača za veštine plivanja i načina prevencije utapanja. Veoma korisna mera je angažovanje spasilaca na što je više moguće plaža, a obavezno na bazenima
utapanja obeležen je 21. jula. Ove godine pratio ga je slogan “Svako se može utopiti, ali niko ne bi trebao”. Svetska zdravstvena organizacija (SZO) se fokusira na podizanje svesti o utapanju kao javnom zdravstvenom pitanju, jer se svako utapanje može sprečiti organizovanim merama društva.
-U poslednjoj deceniji utapanje je izazvalo preko 2,5 miliona smrtnih slučajeva. Globalno, najveće stope utapanja se javljaju među decom uzrasta od jedne do četiri godine, a zatim slede deca uzrasta od pet do devet godina. U Srbiji je tokom 2020. godine zabeleženo 55 smrtnih slučajeva usled utapanja, od toga 45 (81,8 odsto) među osobama muškog pola, a 10 (18,2 odsto) među osobama ženskog pola, navodi se u saoštenju Zavoda za javno zdravlje Šabac.
Načini na koji države i organizacije mogu smanjiti rizik od utapanja jesu:
–Postavljanje barijera koje kontrolišu pristup vodi Prepoznati faktori rizika za utapanje kod dece su: izostanak ili neadekvatan nadzor, nedostatak barijera za sprečavanje pristupa vodi i niska svesnost o opasnosti, kod odraslih koji čuvaju decu.
–Stvaranje bezbednih mesta, daleko od vode, za čuvanje dece predškolskog uzrasta, sa osposobljenim pružaocima ovih usluga. Deca uzrasta od jedne do četiri godine su najpodložnija utapanju jer su veoma pokretna i mogu pasti u otvorenu vodu ili nepravilno zatvorene akumulacije vode iz kojih ne mogu izaći. Nedostatak roditeljske ili starateljske svesti o rizicima i prevenciji utapanja u detinjstvu, neadekvatan nadzor i prečesti ili dug boravak u blizini vodenih površina predstavljaju značajne faktore rizika za utapanje u ovoj starosnoj grupi.
–Podučavanje veštini plivanja (obuka neplivača), bezbednosti na vodi i bezbednog spasavanja.
Utapanje je vodeći uzrok smrti dece u svim zemljama, iako preko 90 odsto slučajeva otpada na slabo i srednje razvijene zemlje. Ovo je globalno dovelo do povećanog interesovanja za obuku neplivača za veštine plivanja i načina prevencije utapanja. Veoma korisna mera je angažovanje spasilaca na što je više moguće plaža, a obavezno na bazenima. Veština plivanja je među najvažnijim veštinama za zdravlje dece predškolskog i ranog školskog uzrasta. Najbolje bi bilo da svi koriste samo uređene plaže predviđene za plivanje. Plažu je najbolje koristiti u radno vreme spasioca, a plivati samo u obeleženim zonama. Ovo naročito treba praktikovati kada se ide sa decom i objašnjavati im, najbolje tokom celog odrastanja, dok još na plaže idu sa odraslima. Neplivači treba da ulaze u vodu samo sa odraslim plivačem, uz bezbednosni prsluk ili sertifikovane gume za neplivače.
–Obučavanje posmatrača i namernika u bezbednom spasavanju i reanimaciji Spasavanje i reanimacija su ograničenog uticaja na smanjenje smrtnosti od utapanja i morbiditeta. Resursi su isplativiji kada se primene na druge mere prevencije utapanja. Međutim, obučenost namernika za spasavanje i reanimaciju mogu da znače život ili smrt kod pojedinca koji se nalaze u situaciji utapanja. Korisno je proći profesionalne obuke pružanja prve pomoći.
–Uspostaviti i sprovoditi propise o bezbednoj plovidbi, transportu i trajektu.
–Unaprediti upravljanje rizikom od poplava.
-U poslednjoj deceniji utapanje je izazvalo preko 2,5 miliona smrtnih slučajeva. Globalno, najveće stope utapanja se javljaju među decom uzrasta od jedne do četiri godine, a zatim slede deca uzrasta od pet do devet godina. U Srbiji je tokom 2020. godine zabeleženo 55 smrtnih slučajeva usled utapanja, od toga 45 (81,8 odsto) među osobama muškog pola, a 10 (18,2 odsto) među osobama ženskog pola, navodi se u saoštenju Zavoda za javno zdravlje Šabac.
Načini na koji države i organizacije mogu smanjiti rizik od utapanja jesu:
–Postavljanje barijera koje kontrolišu pristup vodi Prepoznati faktori rizika za utapanje kod dece su: izostanak ili neadekvatan nadzor, nedostatak barijera za sprečavanje pristupa vodi i niska svesnost o opasnosti, kod odraslih koji čuvaju decu.
–Stvaranje bezbednih mesta, daleko od vode, za čuvanje dece predškolskog uzrasta, sa osposobljenim pružaocima ovih usluga. Deca uzrasta od jedne do četiri godine su najpodložnija utapanju jer su veoma pokretna i mogu pasti u otvorenu vodu ili nepravilno zatvorene akumulacije vode iz kojih ne mogu izaći. Nedostatak roditeljske ili starateljske svesti o rizicima i prevenciji utapanja u detinjstvu, neadekvatan nadzor i prečesti ili dug boravak u blizini vodenih površina predstavljaju značajne faktore rizika za utapanje u ovoj starosnoj grupi.
–Podučavanje veštini plivanja (obuka neplivača), bezbednosti na vodi i bezbednog spasavanja.
Utapanje je vodeći uzrok smrti dece u svim zemljama, iako preko 90 odsto slučajeva otpada na slabo i srednje razvijene zemlje. Ovo je globalno dovelo do povećanog interesovanja za obuku neplivača za veštine plivanja i načina prevencije utapanja. Veoma korisna mera je angažovanje spasilaca na što je više moguće plaža, a obavezno na bazenima. Veština plivanja je među najvažnijim veštinama za zdravlje dece predškolskog i ranog školskog uzrasta. Najbolje bi bilo da svi koriste samo uređene plaže predviđene za plivanje. Plažu je najbolje koristiti u radno vreme spasioca, a plivati samo u obeleženim zonama. Ovo naročito treba praktikovati kada se ide sa decom i objašnjavati im, najbolje tokom celog odrastanja, dok još na plaže idu sa odraslima. Neplivači treba da ulaze u vodu samo sa odraslim plivačem, uz bezbednosni prsluk ili sertifikovane gume za neplivače.
–Obučavanje posmatrača i namernika u bezbednom spasavanju i reanimaciji Spasavanje i reanimacija su ograničenog uticaja na smanjenje smrtnosti od utapanja i morbiditeta. Resursi su isplativiji kada se primene na druge mere prevencije utapanja. Međutim, obučenost namernika za spasavanje i reanimaciju mogu da znače život ili smrt kod pojedinca koji se nalaze u situaciji utapanja. Korisno je proći profesionalne obuke pružanja prve pomoći.
–Uspostaviti i sprovoditi propise o bezbednoj plovidbi, transportu i trajektu.
–Unaprediti upravljanje rizikom od poplava.
Najnoviji broj
25. april 2024.
