Сретење, симбол прошлости и будућности

Дан државности, Сретење Господње, 15. фебруар, обележен је на Мишару полагањем венаца крај спомен обележjа посвећеном једном од најважнијих бојева Првог српског устанка. У организацији Града Шапца и Задужбинског друштва „Први српски устанак Мишар“ приређена је свечаност поводом националног празника.

Фото: "Глас Подриња"

Полагањем венаца и опелом одата је почаст свим страдалима у борби за ослобођење Србије, а присутнима се у име града Шапца обратио градоначелник Шапца др Александар Пајић.

Фото: "Глас Подриња"

-Увек се питамо да ли смо у данашње време довољно урадили у односу на оно што су нам наши преци оставили и оно што су они урадили у своје време. Мислим да велики број аутопутева и путева, болница, школа и вртића, нове пруге и речна пристаништа, јесу одговор на потребе грађана Шапца и Србије. Jасно је да се Србија унапређује и модернизује из године у годину. Зато се пред величином данашњег дана, још једном захваљујемо, али и обавезујемо да ћемо тековине Сретења чувати и унапређивати зарад добробити читавог друштва. Споменик мишарским јунацима је симбол који нас подсећа на оно што јесмо и на оно што треба да буде у будућности. Председнику Републике Србије и свим грађанима честитам Дан државности - додао је градоначелник.

Фото: "Глас Подриња"

Дан државности Републике Србије (Сретење), 15. фебруар, подсећа на два важна догађаја из српске историје, почетак Првог српског устанка и доношење Сретењског устава.

Сретењски устав
15. фебруара 1835. године сазвана је Народна скупштина која у Крагујевцу усвојила Устав. Писац првог Устава био је Димитрије Давидовић, угледни српски политичар и дипломата. Убрзо је правни акт потврдио и сам Књаз Милош, иако је он ограничавао његову власт. Уведена је подела власти на законодавну, судску и извршну. Извршну власт су делили Књаз и државни Совијет, док је законодавну имала Скупштина. Устав је суспендован након 55 дана, практично никада није ступио на снагу, замењен је новим, 1838, међутим Сретењски устав представља један од најмодернијих у Европи у време када је донет.

-Ова два датума симболизују слободу и правду, као и све оне ванвремеснке вредности којих се сваке године сећамо. Битка на Мишару била је једна од најзначајнијих у нашој историји, а она је уједно и темељ модерне српске државности -рекао је историчар Дејан Живановић.

Први српски устанак
15. фебруара 1804. године, Ђорђе Петровић Карађорђе изабран је за вожда након што је подигао Први српски устанак у Орашцу. Устанак и оружана борба била је одговор на дахијe и начин владања Београдским пашалуком. Устанак је на почетку био врло успешан, извојевано је и ослобођење, али је угушен девет година касније. Коначно ослобођење уследило је 1878. године.

Фото: "Глас Подриња"

Представници Града Шапца, локалних самоуправа, борачких удружења, грађани, потомци и представници удружења које негују сећање на оне који су се борили за слободу српског народа положили су венце у њихову част.

Фото: "Глас Подриња"

У уметничком програму наступио је гуслар Милутин Гвозденовић и Омладинско позориште ,,Вожд“ Мишар са казивањем о Мишару. Химну ,,Боже правде“ извела је Анастасија Богдановић.