Изађи! Покрени се! Километар, по километар и померај границе

„За добро путовање новац није пресудан“, каже Шапчанин Зоран Глигорић који се може похвалити епитетом светски путник. Од првог путовања када се са само шеснаест година упутио у суседну Мађарску са бајсом, шатором, нешто мало новца и без пасоша протекло је неколико деценија. Од тада прешао је хиљаде километара, обишао више од 80 држава света, упознао различите културе и народе, доживео различите згоде и незгоде. Авантуристички дух, знатижеља, или порив да види свет водили су га кроз Европу, Америку, Азију и Америку.

Фото: Приватна архива

-Прва егзотична дестинација била је Тајланд. То је било пре неких 17 година. Интернет је био у повоју, а желео сам да истражим пре него што одем тамо. Тајланд је за нас све био мистичан, непознат, али и привлачан као дестинација. Путовање преко агенције било је прилично скупо, те сам одлучио да одем у сопственој режији – прича Зоран како се „заразио“ планирањем, истраживањем путовања.

Фото: Приватна архива

-У почетку сам на форумима читао искуства, оцене, препоруке и помислио: Ма не може ово да буде толико тешко и компликовано“. Првобитна намера ми је била да посетим само Тајланд, али ипак сам током тог путовања обишао седам земаља међу којима су Вијетнам, Камбоџа, Лаос. Водио сам се мишљу, зашто не видети све када су већ ту близу.

Мачу Пикчу, Фото: Приватна архива

Американци нас не мрзе
-Американци су ме пријатно изненадили. Имао сам предрасуде према њима и да нисам отишао тамо вероватно бих и даље неговао. Они нас не мрзе нити лоше мисле о нама. Често мислимо да знамо о неком народу нешто, а све се своди на рекла-казала. Због тога је важно путовати. Ширити видике. Границе заиста не постоје. Оне су само у нашим главама. Када седнеш и поразговараш са различитим људима тек тада видиш лепоту света.

На пут око света са неколико стотина евра
Започета авантура траје и дан данас. Највише је уложио у планирање путовања, иако би многи очекивали да је потрошио право богатство на авионске карте и смештај.

Вуду пијаца
Једно од необичнијх места на којем је био је Фетиш маркет. У преводу то је вуду пијаца.
-Познато је да у Африци врачеви имају значајно место у традицији и култури. Још увек лече људе, како физички, тако и психички. Посетио сам фетиш маркет, где се на црно продају људски органи. И пробао сам неке напитке. Нисам веровао. Али сада могу само да кажем да не бих оспоравао као тада.

Фото: Приватна архива

-Није потребно много новца за путовања, али јесте информација. Оне су много важније него финансије. Као пример могу да наведем да сам повратну авионску карту за Њујорк из Милана платио 268 евра. А занимљиво је да ме је повратна карта за Милано коштала свега 20 евра. Повољно сам купио карте, а затим испланирао целокупно путовање. Том приликом сам обишао више од 30 градова Америке и наставио пут Мексика. Било би незамисливо да нисам видео Чичен Ицу – појашњава Шапчанин.
Увек се води идејом да када се укаже прилика посети што више држава. То не би било могуће без сналажљивости, радозналости и добре припреме. Кључ је пронаћи добар, а јефтин смештај. Ако је бесплатан, то је онда добитна комбинација.

Фото: Приватна архива

-У Америци само један смештај сам платио и то Сан Франциску, око 20 долара, све остало је било бесплатно. Вероватно ће се неко запитати како. Врло једноставно. На сајту couch surfing можете пронаћи бесплатан смештај код локалаца. То је сајт који функционише на принципу личног профила. Имате свој налог са подацима, домаћин сте и гост. Након што угостите неког, или будете гост потребно је да оставите рецензију на сајту. Рецензије су веома важне. Треба их пажљиво читати, пратити. Углавном су couchsurferi добри људи, са искреним намерама. Као и свуда има и лоших људи, али то се веома брзо сазна. Као и сваки почетак је тежак. Када се тек региструјете и видите да неко има нула рецензија, два пута размислите. Но, то не мора нужно да значи да је нешто лоше, само је потребно да путујете како би добили или оставили рецензију. Некада је само Клуб путника Србије био место где смо размењивали искуства и информације о путовањима, сада постоји милион сајтова.

Фото: Приватна архива

Вакцине обавезне
Здравље је на првом месту, те неке државе захтевају и одређене заштитне мере.
-Примио сам вакцину против жуте грознице када сам ишао у Бразил и Занзибар. Та потврда о вакцинацији важи 10 година. Веома су ригорозни по том питању. Против маларије нисам примио заштиту.

Шапчани све више путују
Зоран наглашава да ипак треба проверити информације, не само на интернету. Каже да велики број Шапчана путује, те да и они могу бити значајан извор података о некој дестинацији.

Перу, Фото: Приватна архива

-Био сам изненађен колико наших суграђана срећем на путовањима. На Тајланду у сваком тренутуку има бар неколико хиљада Срба и сигурно педесетак Шапчана. Нема кутка света где нисам срео неког нашег. Морам да признам да сам често и тражио наше људе, да код њих боравим. Не зато што су наши, него због језика. Признајем енглески ми није јача страна – додаје наш саговорник.

Фото: Приватна архива

-Отишао сам у Америку са познавањем 20 енглеских речи. И није било проблема. Замислите када одете у Африку, или неку државу где не говоре енглески. То људе не треба да брине. Сигурно ће се споразумети.

Сматра да особа треба да буде авантуриста како би путовала. Важно је бити радознао.

Мали савети злата вреде
-Савет за оне који изнајмљују скутер, аутомобил, бицикл на путовању је да сликају пре него што га узму. Због сигурности и осигурања. Ако се деси нека штета, или је предмет био оштећен можете кроз фотографије да докажете. И важна информација, пред сам лет се никада изнајмљено не враћа, не тај дан. На Тајланду вам узимају пасош. Добијате га пред полазак кући. Због тога је важно да све обавезе измирите раније.

Фото: Приватна архива

-Мислим да је то предрасуда. Наравно, не мора неко да обилази егзотичне дестинације. Србија има дивну природу, неистражену и свако може да крене од своје земље и онога што га занима. Немамо сви иста интересовања. На основу тога се и планира путовање. Шта желимо видимо, где да идемо. На различите начине сам се сналазио како би обишао знаменитости, музеје. То су неке цаке које не бих откривао. Суштина је да будете креативни и сналажљиви. Као пример могу да наведем да нисам имао новца за карту за обилазак водопада између Аргентине и Бразила, али сам се снашао и посетио национални парк као и сваки туриста. Можда то није похвално, али успео сам у својој намери.

Вијетнам као добра дестинација
Онима који желе да посете неку државу ван Европе саветује да то буде Вијетнам. Тамо се радо враћа.
-То је добра дестинација. Тајланд је ок, али је комерцијализован у протеклих неколико година.

Вијетнамци су веома пријатни, гостољубиви као народ. Индокина је савршена што се тиче хране. Воће и поврће је увек свеже. Кина је развијенија него што мислимо. Мексико је био ризичан за обилазак, као и Бразил. Потребно је да поштујете зоне у којима треба да се крећете, никако у фавеле.
Зоран је у једном периоду на мапи света бележио места која је посетио, али каже да то више не чини.

Фото: Приватна архива

Мисли да је број држава на чије тло је крочио око 80. Наравно да то није коначна листа. Афричке земље су оставиле посебан утисак на њега.

Фото: Приватна архива

- Кенија, Занзибар, Танзанија, Буркина Фасо, Того, Бенин, Сенегал, Гвинеја Бисао, све сам их обишао. Боравио сам код couchsurferа. Једном сам био у брвнарици где спава 12 људи. Они су заиста скромни. Тешко живе, као да су и сада колонија, али носе неку радост у себи да се запитамо због чега ми нисмо срећни.

Признаје да радије бира скроминији смештај, локалну храну како би искусио живот различитих народа и култура.

-На путовању увек можете да бирате. Да ли желите да једете уличну храну, или у врхунском ресторану. Увек гласам за оно што је аутентично. Мислим да не постоји храна коју нисам окусио. Не могу свега ни да се сетим. Тарантуле, змије, и свакакве инсекте сам пробао.

Због заборављеног пасоша иза решетака
Током једног путовања из Буркине Фасо у Нигер, Зоран је заборавио пасош. Практично филмска прича, срећом имала је срећан завршетак.

-На аутобуској станици сам заборавио пасош. Давао сам податке, јер сам аутобусом изшао из једне у другу државу, и како би попунили формулар. А и каснио сам. Нису знали шта да раде, како да ме провере, па сам био у притвору неколико сати. У једном тренутку сам изашао када никог није било. Вратио сам се пешке за Буркину Фасо.

Зоран често путује са пријатељима, познаницима. Њему као познаваоцу дестинација препусте организацију и често је у улози водича. Како пријатељима, тако и пријатељима својих пријатеља.
-Мој другар Ненад Стојановић ме је увео у све ово. Он је сада већ 15 година на путу, а крено је ауто-стопом са само 100 долара у џепу. Тако су и мене људи препознали као неког ко путује, те често имам друштво.

Боливија, Фото: Приватна архива

Има у плану да посети Русију и Индију, али на дужи временски период.

-То не можете да обиђете за кратко време. Да искусите једну културу за кратко време, није могуће. Бар не на начин на која ја то радим.

Жели да охрабри младе људе, али и оне старије да се опробају. Сматра да се мало говори о путовањима, јер се на њих гледа као на луксуз.

Фото: Приватна архива

-Понављам, није само питање новца и да је потребна сума од неколико хиљада евра. За почетак је довољно да путује по Србији. Изађи, мрдни се, покрени се! Километар, по километар и померај границе. Тако ти се отварају нови хоризоонти, могућности. Истражуј. Мораш мало да зачепркаш изван зоне познатог. И са сваког путовања се вратиш другачији. Доброту стичеш на путовањима. Да ли си отишао до Цера, или Тајланда, путовање је путовање, све се рачуна. Живот брзо пролази, а ако немаш путовања као део свог живота много губиш. Због тога би моја порука била свима да се не плаше авантуре. Зао човек привлачи зле, а добар добре, тако да је до нас.