Мојој учитељици (Наталији Икодиновић)

И не може душа
нигде да ти одлепрша,
јер хиљаде наших душа
у њој снива.

Била си херој,
мајка, бака и прабака...

Расути по свету
твоји ђаци те памте.

Твоја снага
била је наше сећање,
јуримо даље за својим животом,
у нама је записано
твоје постојање.

Љубим те у име свих ђака
што не могу доћи.
Љубим те за сва научена
слова и бројеве,
за мале и велике лекције.
Испод твоје топле руке
стасали су добри људи,
има ли нешто лепше и милије.

Закон живота
закуца на свака врата,
једном, и нас кад испрате,
остаће пожутеле ђачке књижице
са потписом
Икодиновић Нате.

Али, ти си мудра.
И без ових речи – ти знаш,
нема тог одласка
којим нас остављаш.

Наша туга данас
није твоје нестајање.

Ми смо твоје велико трајање.