ПЕРФОРМАНСИ

Дошло пролеће. Добро, то смо закључили још у прошлом броју. Додуше варљиво, али пролеће је пролеће. Оживела и природа. Па и то је нормално. Ниче трава. Наравно. Ничу и гљиве, односно печурке. Па и то је нормална пролећна појава. Ничу и нове политичке странке. Е то је, изгледа, хит овог пролећа. Пролећни перформанси.
Нису у праву они што критикују Демократску странку. Колико ли се само из ње размножило нових политичких странака. Мало ли је.
Дешава се и то, једно вече на једној телевизији гостује некадашњи демократски перјаник Вук Јеремић. Друго вече, на истој телевизији, гостује садашња демократска узданица Драган Ђилас. Па, колико ли они плаћају претплату.
Некако лане иста ова рубрика је констатовала “Скупштина ће пожелет“™ радикала, ал“™ радикала нигде бити неће“. И ето, обистинило се. Што јес“™ јес“™, знали и радикали да направе којекад какав алампрц, ал“™ бар се знало ко шта коме мисли. За разлику од садашњег перформанса.
Ако шабачки политичари овако наставе Шабац ће изгубити епитет града музике. Скоро у сваком граду нешто компонују, а овде то нешто не иде баш са нотама. Чудан неки музички перформанс.
Наш Тома био на свечаности у Ватикану. Лепо од њега. Ал“™ нас је изненадио, како да није одликовао новог папу.
Нашој власти није лако угодити. Ето, на пример, власт, додуше нека претходна, што јес“™ јес“™, формирала је некакву развојну банку. И, наравно, у тој банци радили и развијени људи, што јес“™ јес“™. Временом се и банка развијала а и њени развијени људи постајали све развијенији. И дошло време да сад и тај развој некоме смета.
И ових дана похапшени по Србији неки људи. Па кажу, један дрпио три милиона динара, други четири, трећи пет, четврти још више... неки десетине а неки чак и стотине милиона динара. Па ипак, требало је раније скренути тим људима пажњу да у земљи влада криза. Да се уздрже од таквог перформанса.
И Кипар уздрмала некаква европејска криза. Неће ваљда то узнемирити и оне јадне трудбенике који су мукотрпно у Србији стекли паре па их уложили у кипарске банке.
Нећ бити да је ово модерно доба боље од оних старих времена. На пример, систем ратовања, оно пре узму мач у руку, или пушку на раме, па ожежи. Ком“™ опанци, ком“™ обојци. А ово сад, створе економску, наравно светску, кризу, погасе предузећа, одузму плате, уврну банке... и пара нема. Па сад“™ ајде живи. Тако они велики потамане оне мале, само сад нехуманије него кад су се боли копљима или гађали стрелама. Није ни чудо што се у свету све више пева “Зауставите земљу да сиђем“.
А код нас, док сајам аутомобила још није отворио капије, један Србин купио “мерцедеса“ за свега 346.000 евра. И није битно ко је тај трудбеник, већ је битно да ли код нас стварно влада криза.
Таман у неким нашим селима увели уличну расвету, кад стиже апел да се та светла погасе на неко време због општег перформанса за спас планете. Па где ли је била та планета кад код нас није ни било светла. Диогени.
А и јесу се ови наши сељаци покондирили. Уводе где год стигну уличну расвету. Кваре сеоску идилу, нико више не гледа звезде нити ужива у месечини. Уствари, то и не треба да се зове услична расвета, већ сокачка, кад осветљава којекакве стазе и богазе.
На једној нашој националној телевизији почео још један перформанс, национална “фарма“. Ко до тада није разбо свој телевизор, ето још једног разлога да од сада плаћа националну телевизијску претплату!