МОСТОВИ СПАЈАЈУ И РАЗДВАЈАЈУ
МИТРОВИЦЕ СЕ ГЛЕДАЈУ У ЛИЦЕ
Веза сремске и мачванске Митровице, преко Саве остваривана је вековима : чамцем, скелом, понтонским, стабилним
Још у доба Римљана у трећем и четвртом веку северни део Мачве административно је припадао Срему. Тадашњи центар источног дела римске империје Сирмијум, данашњу Сремску Митровицу са Мачвом, спајала су два моста. Векови су пролазили, мостови нестали, а веза Мачве и Срема је била неопходна. У разна времена ова веза остваривана је на разне начине.
Из војних разлога Турци су у 15. веку, а Аустријанци 1914. и 1915. овде имали понтонске мостове. Стварањем Југославије 1919. године постављен је за привремену употребу понтонски мост, донет из Петроварадина. Овај мост је “привремено“ остао до 1944. кад су га Немци, пред своје повлачење запалили.
После два светска рата, поново је као најадекватније решење постављен понтонски мост. Локација, као и за све раније била је на западном делу града.
- Напретком грађевинске технике усавршава се и мост. Шездесетих година изграђени су на обе обале армирано-бетонски прилази у три нивоа, за разне водостаје Саве. Последњи понтонски мост, који је био у употреби до 1977. био је једносмеран, што је стварало додатне проблеме у саобраћају. Дешавало се да два возила, чији су возачи нервознији, крену с једне и друге стране, да би прешли мост. Срели би се обично на средини, а онда је неко морао назад, да пропусти другог. То “убеђивање“, на сред моста би дуго трајало , а сусрет, као два јарца, каже архитекта Милорад-Лала Достанић из Салаша Ноћајског.
Сви понтонски мостови су били једноставни за постављање, објашњава наш саговорник. Имали су нажалост велику ману. Кад је требало да реком прође брод, мост је морао да се расклопи. Присутни би тада говорили, да је мост отворен. Странцима то није било најјасније али су морали да чекају, често и дуго, када би реком пролазило више бродова. Тада су разонода и дружење чекача, били редовнији и дужи. За нестрпљиве, ту су биле и кафане. “Мост“ на обе стране. Љубитељи шљивовице, посебно су се дружили и њима то није било изгубљено време. Појединци би у некој од мостова пропустили више отварања и затварања моста. Често би и заборавили у коју Митровицу су кренули и зашто.
Армирано бетонски мост изграђен је на источној страни града и пуштен у саобраћај 1977. Уништени су понтонски. Три нивоа стоје и данас. То су својеврсни сведоци времена. Транзитни мост је комбинација бетона и челика и укупне дужине 793,3, а ширине 12,56 метара. Било је то добро решење за моторизоване путнике али неки Митровчани су се жалили да је од града прилично далеко.
За прелажење пешака, нађено решење, звало се чамац. Он би добро послужио и када је понтон у квару. Пешаке су од Другог светског рата, на овамо превозиле разне чамџије. Наш саговорник наводи имена Љубише Тодоровића, Радосава Ерцеговца, Драгана Несторовића, неког Попадића и других. Чамци су били дрвени, гусани, челични, моторни, затворени...
Проблемима око прелажења Саве на овом месту, дошао је крај 1993. године, када су две Митровице, повезане пешачким мостом у зони центра града.
Још увек се препричава анегдота, како је педесетих година у мачванској биран цигански цар, данас почивши Миша Николић. Значајну предност при избору, добио је обећањем да ће обезбедити мост преко Саве и није изневерио ни он бираче ни бирачи њега.
Мачва и Срем су данас повезани транзитним и пешачким мостом. Практично две Митровице се гледају у лице. Заувек су остала сећања на кафанска дружења, понтоне и чамце.
Из војних разлога Турци су у 15. веку, а Аустријанци 1914. и 1915. овде имали понтонске мостове. Стварањем Југославије 1919. године постављен је за привремену употребу понтонски мост, донет из Петроварадина. Овај мост је “привремено“ остао до 1944. кад су га Немци, пред своје повлачење запалили.
После два светска рата, поново је као најадекватније решење постављен понтонски мост. Локација, као и за све раније била је на западном делу града.
- Напретком грађевинске технике усавршава се и мост. Шездесетих година изграђени су на обе обале армирано-бетонски прилази у три нивоа, за разне водостаје Саве. Последњи понтонски мост, који је био у употреби до 1977. био је једносмеран, што је стварало додатне проблеме у саобраћају. Дешавало се да два возила, чији су возачи нервознији, крену с једне и друге стране, да би прешли мост. Срели би се обично на средини, а онда је неко морао назад, да пропусти другог. То “убеђивање“, на сред моста би дуго трајало , а сусрет, као два јарца, каже архитекта Милорад-Лала Достанић из Салаша Ноћајског.
Сви понтонски мостови су били једноставни за постављање, објашњава наш саговорник. Имали су нажалост велику ману. Кад је требало да реком прође брод, мост је морао да се расклопи. Присутни би тада говорили, да је мост отворен. Странцима то није било најјасније али су морали да чекају, често и дуго, када би реком пролазило више бродова. Тада су разонода и дружење чекача, били редовнији и дужи. За нестрпљиве, ту су биле и кафане. “Мост“ на обе стране. Љубитељи шљивовице, посебно су се дружили и њима то није било изгубљено време. Појединци би у некој од мостова пропустили више отварања и затварања моста. Често би и заборавили у коју Митровицу су кренули и зашто.
Армирано бетонски мост изграђен је на источној страни града и пуштен у саобраћај 1977. Уништени су понтонски. Три нивоа стоје и данас. То су својеврсни сведоци времена. Транзитни мост је комбинација бетона и челика и укупне дужине 793,3, а ширине 12,56 метара. Било је то добро решење за моторизоване путнике али неки Митровчани су се жалили да је од града прилично далеко.
За прелажење пешака, нађено решење, звало се чамац. Он би добро послужио и када је понтон у квару. Пешаке су од Другог светског рата, на овамо превозиле разне чамџије. Наш саговорник наводи имена Љубише Тодоровића, Радосава Ерцеговца, Драгана Несторовића, неког Попадића и других. Чамци су били дрвени, гусани, челични, моторни, затворени...
Проблемима око прелажења Саве на овом месту, дошао је крај 1993. године, када су две Митровице, повезане пешачким мостом у зони центра града.
Још увек се препричава анегдота, како је педесетих година у мачванској биран цигански цар, данас почивши Миша Николић. Значајну предност при избору, добио је обећањем да ће обезбедити мост преко Саве и није изневерио ни он бираче ни бирачи њега.
Мачва и Срем су данас повезани транзитним и пешачким мостом. Практично две Митровице се гледају у лице. Заувек су остала сећања на кафанска дружења, понтоне и чамце.
Љ.Ђ.
Најновији број
25. април 2024.
