MOSTOVI SPAJAJU I RAZDVAJAJU
MITROVICE SE GLEDAJU U LICE
Veza sremske i mačvanske Mitrovice, preko Save ostvarivana je vekovima : čamcem, skelom, pontonskim, stabilnim
Još u doba Rimljana u trećem i četvrtom veku severni deo Mačve administrativno je pripadao Sremu. Tadašnji centar istočnog dela rimske imperije Sirmijum, današnju Sremsku Mitrovicu sa Mačvom, spajala su dva mosta. Vekovi su prolazili, mostovi nestali, a veza Mačve i Srema je bila neophodna. U razna vremena ova veza ostvarivana je na razne načine.
Iz vojnih razloga Turci su u 15. veku, a Austrijanci 1914. i 1915. ovde imali pontonske mostove. Stvaranjem Jugoslavije 1919. godine postavljen je za privremenu upotrebu pontonski most, donet iz Petrovaradina. Ovaj most je “privremeno“ ostao do 1944. kad su ga Nemci, pred svoje povlačenje zapalili.
Posle dva svetska rata, ponovo je kao najadekvatnije rešenje postavljen pontonski most. Lokacija, kao i za sve ranije bila je na zapadnom delu grada.
- Napretkom građevinske tehnike usavršava se i most. Šezdesetih godina izgrađeni su na obe obale armirano-betonski prilazi u tri nivoa, za razne vodostaje Save. Poslednji pontonski most, koji je bio u upotrebi do 1977. bio je jednosmeran, što je stvaralo dodatne probleme u saobraćaju. Dešavalo se da dva vozila, čiji su vozači nervozniji, krenu s jedne i druge strane, da bi prešli most. Sreli bi se obično na sredini, a onda je neko morao nazad, da propusti drugog. To “ubeđivanje“, na sred mosta bi dugo trajalo , a susret, kao dva jarca, kaže arhitekta Milorad-Lala Dostanić iz Salaša Noćajskog.
Svi pontonski mostovi su bili jednostavni za postavljanje, objašnjava naš sagovornik. Imali su nažalost veliku manu. Kad je trebalo da rekom prođe brod, most je morao da se rasklopi. Prisutni bi tada govorili, da je most otvoren. Strancima to nije bilo najjasnije ali su morali da čekaju, često i dugo, kada bi rekom prolazilo više brodova. Tada su razonoda i druženje čekača, bili redovniji i duži. Za nestrpljive, tu su bile i kafane. “Most“ na obe strane. Ljubitelji šljivovice, posebno su se družili i njima to nije bilo izgubljeno vreme. Pojedinci bi u nekoj od mostova propustili više otvaranja i zatvaranja mosta. Često bi i zaboravili u koju Mitrovicu su krenuli i zašto.
Armirano betonski most izgrađen je na istočnoj strani grada i pušten u saobraćaj 1977. Uništeni su pontonski. Tri nivoa stoje i danas. To su svojevrsni svedoci vremena. Tranzitni most je kombinacija betona i čelika i ukupne dužine 793,3, a širine 12,56 metara. Bilo je to dobro rešenje za motorizovane putnike ali neki Mitrovčani su se žalili da je od grada prilično daleko.
Za prelaženje pešaka, nađeno rešenje, zvalo se čamac. On bi dobro poslužio i kada je ponton u kvaru. Pešake su od Drugog svetskog rata, na ovamo prevozile razne čamdžije. Naš sagovornik navodi imena Ljubiše Todorovića, Radosava Ercegovca, Dragana Nestorovića, nekog Popadića i drugih. Čamci su bili drveni, gusani, čelični, motorni, zatvoreni...
Problemima oko prelaženja Save na ovom mestu, došao je kraj 1993. godine, kada su dve Mitrovice, povezane pešačkim mostom u zoni centra grada.
Još uvek se prepričava anegdota, kako je pedesetih godina u mačvanskoj biran ciganski car, danas počivši Miša Nikolić. Značajnu prednost pri izboru, dobio je obećanjem da će obezbediti most preko Save i nije izneverio ni on birače ni birači njega.
Mačva i Srem su danas povezani tranzitnim i pešačkim mostom. Praktično dve Mitrovice se gledaju u lice. Zauvek su ostala sećanja na kafanska druženja, pontone i čamce.
Iz vojnih razloga Turci su u 15. veku, a Austrijanci 1914. i 1915. ovde imali pontonske mostove. Stvaranjem Jugoslavije 1919. godine postavljen je za privremenu upotrebu pontonski most, donet iz Petrovaradina. Ovaj most je “privremeno“ ostao do 1944. kad su ga Nemci, pred svoje povlačenje zapalili.
Posle dva svetska rata, ponovo je kao najadekvatnije rešenje postavljen pontonski most. Lokacija, kao i za sve ranije bila je na zapadnom delu grada.
- Napretkom građevinske tehnike usavršava se i most. Šezdesetih godina izgrađeni su na obe obale armirano-betonski prilazi u tri nivoa, za razne vodostaje Save. Poslednji pontonski most, koji je bio u upotrebi do 1977. bio je jednosmeran, što je stvaralo dodatne probleme u saobraćaju. Dešavalo se da dva vozila, čiji su vozači nervozniji, krenu s jedne i druge strane, da bi prešli most. Sreli bi se obično na sredini, a onda je neko morao nazad, da propusti drugog. To “ubeđivanje“, na sred mosta bi dugo trajalo , a susret, kao dva jarca, kaže arhitekta Milorad-Lala Dostanić iz Salaša Noćajskog.
Svi pontonski mostovi su bili jednostavni za postavljanje, objašnjava naš sagovornik. Imali su nažalost veliku manu. Kad je trebalo da rekom prođe brod, most je morao da se rasklopi. Prisutni bi tada govorili, da je most otvoren. Strancima to nije bilo najjasnije ali su morali da čekaju, često i dugo, kada bi rekom prolazilo više brodova. Tada su razonoda i druženje čekača, bili redovniji i duži. Za nestrpljive, tu su bile i kafane. “Most“ na obe strane. Ljubitelji šljivovice, posebno su se družili i njima to nije bilo izgubljeno vreme. Pojedinci bi u nekoj od mostova propustili više otvaranja i zatvaranja mosta. Često bi i zaboravili u koju Mitrovicu su krenuli i zašto.
Armirano betonski most izgrađen je na istočnoj strani grada i pušten u saobraćaj 1977. Uništeni su pontonski. Tri nivoa stoje i danas. To su svojevrsni svedoci vremena. Tranzitni most je kombinacija betona i čelika i ukupne dužine 793,3, a širine 12,56 metara. Bilo je to dobro rešenje za motorizovane putnike ali neki Mitrovčani su se žalili da je od grada prilično daleko.
Za prelaženje pešaka, nađeno rešenje, zvalo se čamac. On bi dobro poslužio i kada je ponton u kvaru. Pešake su od Drugog svetskog rata, na ovamo prevozile razne čamdžije. Naš sagovornik navodi imena Ljubiše Todorovića, Radosava Ercegovca, Dragana Nestorovića, nekog Popadića i drugih. Čamci su bili drveni, gusani, čelični, motorni, zatvoreni...
Problemima oko prelaženja Save na ovom mestu, došao je kraj 1993. godine, kada su dve Mitrovice, povezane pešačkim mostom u zoni centra grada.
Još uvek se prepričava anegdota, kako je pedesetih godina u mačvanskoj biran ciganski car, danas počivši Miša Nikolić. Značajnu prednost pri izboru, dobio je obećanjem da će obezbediti most preko Save i nije izneverio ni on birače ni birači njega.
Mačva i Srem su danas povezani tranzitnim i pešačkim mostom. Praktično dve Mitrovice se gledaju u lice. Zauvek su ostala sećanja na kafanska druženja, pontone i čamce.
Lj.Đ.
Najnoviji broj
25. april 2024.
