DAN OSLOBOĐENjA ŠAPCA U DRUGOM SVETSKOM RATU
PRE I POSLE MAGLE
Dan oslobođenja Šapca u Drugom svetskom ratu, 23. oktobar, tradicionalno obeležen polaganjem venaca na Spomenik palim borcima. Počast odali predstavnici Grada predvođeni gradonačelnikom Nebojšom Zelenovićem, Vojske Srbije, boračkih udruženja i nekih političkih stranaka
Bio je to maglovit dan, težak, opterećen, ne samo niskim oblacima, već i zebnjom, iščekivanjem. Prazan grad nije ništa neobično u ratnim godinama, ali tog 23. oktobra izgledao je prazniji nego inače. Umesto glasova ljudi, strepnja je poprimala obličje koje ispunjava sva čula. Nada se nije tražila u tajnom slušanju savezničkih stanica na tranzistoru, već se ona osećala u vazduhu i očekivanju saveznika koji će proglasiti oslobođenje posle tri i po godine okupacije. Već se slavilo u Beogradu, a poslednje nemačke trupe odlazile su prema Sremu. Sloboda je bila tu, ali zebnja u srcima krojila je sliku novih borbi u gradu, još neke žrtve, još neke porodice zavijene u crno. Prolazile su sekunde poput minuta, a minuti slično satima. Srećom, posle svih užasa, sloboda je dočekana bez ispaljenog metka. Postepeno se i magla dizala, a Šabac je novu bistrinu dočekao kao deo Demokratske federativne Jugoslavije. Više od 5.000 sugrađana koji su videli okupacione trupe 1941. godine, nisu dočekali pomenuti trenutak. Priče se prenose, ali još ima živih svedoka ratnih sukoba. Osetili su rat, gledali smrti u oči i znaju zašto se poštuje žrtva kao čovek, vojnik, a ne kao pripadnik jedne ili druge ideologije.
- Istorija se prekraja, decenije prave greške u izučavanju različitih perioda. Ranije se slabo pridavala pažnja dešavanjima pre Drugog svetskog rata, sada se on zaboravlja, ali je pogrešno i jedno drugo. Ratovi su kreirali mnogo toga što je donosilo mir, žrtve zaslužuju da se poštuju bar prisećanjem na razloge zbog kojih su dali živote, a ideološko opredeljenje pojedinca i karakter ratova ne sme biti primaran – rekao je Vinko Trebše, učesnik NOB.
Dan osolobođenja obeležava se tradicionalno, ali svoju suštinu ne nosi polaganje venaca kao čin poštovanja, već moramo iz sećanja na teške trenutke izvući pouke, istakao je gradonačelnik Šapca Nebojša Zelenović.
- Moramo negovati kulturu sećanja kako bi patnja iz prošlosti postala lekcija za buduću sreću. Šabac je mnogo puta oslobađan, u istoriji je mnogo patio, a mi moramo izvući pouke i svojim delovanjem sačuvati slobodu kao najlepšu zahvalnost onima koji nisu žalili živote da nam je obezbede.
Magla pala u okupiranom gradu, podigla se u slobodnom Šapcu pre 73 godine. Jesu maglu neki iskoristili da promene uniformu, te po prastarim principima inkvizicije u “mirnodopskoj” svireposti videli priliku da dokažu kako su “iskreni”, bili su sudije i dželati, ali ovo nije njihov dan. Dan oslobođenja, ma kog, nije dan koji sme poneti epitet ideološkog praznika, već je to dan sećanja na sve iskrene, poštene borce koji nisu želeli ni po koju cenu da budu robovi dekadentne rasističke ideologije kakve su bile nacionalsocijalizam i fašizam. Praznik je to onih koji su čista srca otišli u borbu kako njihovi potomci ne bi rođenjem postajali manje vredni i predodređeni za robovanje po principima “naprednog trećeg rajha”. Koji znak je bio na kapi, manje je važno. Njima večna slava i hvala!
- Istorija se prekraja, decenije prave greške u izučavanju različitih perioda. Ranije se slabo pridavala pažnja dešavanjima pre Drugog svetskog rata, sada se on zaboravlja, ali je pogrešno i jedno drugo. Ratovi su kreirali mnogo toga što je donosilo mir, žrtve zaslužuju da se poštuju bar prisećanjem na razloge zbog kojih su dali živote, a ideološko opredeljenje pojedinca i karakter ratova ne sme biti primaran – rekao je Vinko Trebše, učesnik NOB.
Dan osolobođenja obeležava se tradicionalno, ali svoju suštinu ne nosi polaganje venaca kao čin poštovanja, već moramo iz sećanja na teške trenutke izvući pouke, istakao je gradonačelnik Šapca Nebojša Zelenović.
- Moramo negovati kulturu sećanja kako bi patnja iz prošlosti postala lekcija za buduću sreću. Šabac je mnogo puta oslobađan, u istoriji je mnogo patio, a mi moramo izvući pouke i svojim delovanjem sačuvati slobodu kao najlepšu zahvalnost onima koji nisu žalili živote da nam je obezbede.
Magla pala u okupiranom gradu, podigla se u slobodnom Šapcu pre 73 godine. Jesu maglu neki iskoristili da promene uniformu, te po prastarim principima inkvizicije u “mirnodopskoj” svireposti videli priliku da dokažu kako su “iskreni”, bili su sudije i dželati, ali ovo nije njihov dan. Dan oslobođenja, ma kog, nije dan koji sme poneti epitet ideološkog praznika, već je to dan sećanja na sve iskrene, poštene borce koji nisu želeli ni po koju cenu da budu robovi dekadentne rasističke ideologije kakve su bile nacionalsocijalizam i fašizam. Praznik je to onih koji su čista srca otišli u borbu kako njihovi potomci ne bi rođenjem postajali manje vredni i predodređeni za robovanje po principima “naprednog trećeg rajha”. Koji znak je bio na kapi, manje je važno. Njima večna slava i hvala!
B. D.
Najnoviji broj
18. april 2024.
